понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 23.01.2010. у 22:00 Ивана Анојчић

Поуке случаја Понош

Генерал Здравко Понош појавио се на свом новом радном месту директора билатерале у Министарству спољних послова, приликом боравка чешког министра спољних послова у Београду. Довољан повод за причу о критеријумима за смењивање и унапређивање у државној служби, о политичким сукобима и играма, о стручном и моралном квалитету људи који одлучују. Јер, смењивање Здравка Поноша са места начелника Генералштаба Војске Србије и његово постављање на место директора билатерале били су не само медијски догађај него и огледало у коме су свој лик и дело показивали и генерал, и Борис Тадић, и Драган Шутановац, и Вук Јеремић.

Владислав Јовановић, некадашњи министар спољних послова и амбасадор, мисли да је прва асоцијација просечног грађанина када се помене име Поноша да је врло млад, непознат и да је брзо узлетео. „Он чак није био трупни него административни официр, што је ретко занимање за место на коме је био. Напао је министра одбране што људи који не познају ову област тешко могу разумети. Причало се и да је у породичним везама са председником Републике, али то Тадићу није сметало да га смени. Ново место може да буде награда али и склањање.” Цвијетин Миливојевић, директор ПР Агенције „Прагма”, каже да просечни грађанин није успео да га упозна, јер је био кратко на функцији, и можда мисли да је искоришћен и одбачен. „За мене је прва асоцијација да је млад образован официр који је досегнуо звезде.” Јакша Шћекић, новинар, каже да је за просечног грађанина то „прегањање у врху власти. Грађани имају и фасцинацију том службом и мисле да је боље да се у то не мешају.”

Зна ли уопште просечан грађанин зашто је смењен генерал, са киме је био у сукобу и чијим се човеком сматра? Јовановић каже да је било познато да је Понош лично био ближи шефу државе а политички је Шутановац био ближи Тадићу. „Вероватно се поставља питање да ли човеку који се угрувао треба дати другу шансу, мада је Понош интелигентан и зна језике.” Миливојевић мисли да просечан грађанин то апсолутно не зна. „Нејасно је зашто је смењен, људи то не разумеју”. И Шћекић потврђује да грађани не знају јер то није ни објашњено. Јовановић каже да ни сам не зна шта је превагнуло да генерал буде смењен. „Употребио је артиљерију која одудара од стратегије САД, а важио је за човека који је био склон тој стратегији. Можда је прегорео јер је млад улетео у то”. Миливојевић објашњава да се грађани руководе крилатицом – како дошао – тако отишао. „Изградио је имиџ модерног војника, иако је дошао као анонимус. Дошао је као партијски кадар иако можда није био члан странке.”

Јовановић сматра да је Шутановац морао да брани свој хијерархијски положај, што би свако на његовом месту учинио. „Поступио је по војним правилима. Јеремић је Поноша примио у своје министарство али тако нешто не би могао да уради без Тадића.” Миливојевићу ово изгледа као развлачење конопца. „Шутановац га је елиминисао, а Јеремић прихватио. Очигледно Понош има шта да понуди и Јеремић је добио појачање у министарству.” Шћекић оцењује да би било крви до колена да нема Тадића. „Али, Јеремић и Шутановац знају колико могу да таласају да не угрозе позицију председника”. Јовановић каже да се неке ствари тешко могу десити без председника. „Вероватно је Јеремић понудио ово решење, а пошто Тадић није осветољубив, прихватио је. Тадић је морао да га смени, јер војска не трпи побуну. То што је један војник пожелео да изађе у јавност крај је његове игре. Тадић је као председник и врховни командант морао водити рачуна и о свом ауторитету”. За Миливојевића је Тадић смењујући Поноша послао поруку да је одлучан и да ће војском управљати цивил. „Тадић је добио и подршку опозиције. Добро је то одиграо”. Шћекић мисли да се водило рачуна да све прође без велике турбуленције и скандала. „Понош је узео оно што му не следује. Можда оде у политику као што је Колин Пауел постао државни секретар САД. То је ствар двора и дворских игара и ДС мора да покаже да је јединствен и чврст”.

Јовановић подсећа да је оваквих случајева већ било. „Тито је сменио Кочу Поповића пошто га је пре тога унапредио. То је техника владања ауторитарних личности. Али има тога и у западној Европи, па се непослушни оживе. Маргарет Тачер је једног амбасадора из пензије послала у Вашингтон за амбасадора”. Миливојевић каже да је тога било после Другог светског рата. „Титови млади генерали досегнули су звезде а онда брзо били пензионисани.” Шћекић се враћа у ближу прошлост и случај Милорада Вучелића кога је Милошевић склонио па затим вратио у власт.

Случај Понош није никакво чудо. Успони и падови, смењивање и давање друге прилике у војничкој и политичкој каријери, природне су појаве као киша и ветар. Иако се дешава пред очима јавности случај Понош је за већину остао непознаница. Можда је зато и повратак генерала у државну администрацију био лакши и безболнији и за њега и за Тадића, Шутановца и Јеремића. 

Коментари24
bea8b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
@Pera Peric, Verovatno znate, ali izbegavate da kazete, kako se doticni general odnosio prema odluci da se oficiri JNA vrate u svoje krajeve i tamo pomognu u odbrani tokom rata u Hrvatskoj. Njegov posao u Uzicu je morala da obavlja posebna ekipa iz Beograda. Recite jasno da je bio nesposoban ali politicki podoban.
Pera Peric
Imao sam tu cast i zadovoljstvo da veoma blisko saradjujem sa gen. Ponosem dok sam radio u Ministarstvu odbrane na jednoj isturenijoj poziciji. Radi se o veoma inteligentnom, sposobnom i hrabrom coveku, odlicnom menadzeru. Cinjenica je da on nije najbolji vojnik u Generalstabu, ali je takodje cinjenica da Srbiji u ovom trenutku na mestu NGS ne treba najbolji vojnik, vec najbolji menadzer, skolovan na zapadu. Zdravko je nekoliko godina vodio Upravu za medjunarodnu vojnu diplomatiju i on je to radio veoma dobro. Stvorio je Upravu ni iz cega i doveo je do jednog veoma visokog nivoa. Znam da je Jeremic u njemu dobio jednog veoma sosobnog saradnika. Nemojte ceniti o ljudima koje uopste ne poznajete, vec o njima samo cenite iz medija.
Мирослав Пчињски
Као руководилац једне НВО, које по дефиницији представљају трећи сектор (остала два су политика и економија) већ две деценије покушавам дса то место пронађем. Случај Понош, на жалост, показује да у деценији демократске власти политика тежи да контролише не само ресоре економије, него и у свим другим секторима. Још више, зарад остваривања тих циљева, овај случај јавно показује да је политика важнија од стручности за обављање делатности. Усталом, има и још горих примера. Погледајте, на пример, ко су били директори Галенике у послењој деценији и зашто су им толике плате. Дакле у нашем вишепартијском систему, странке се понашају према ресорима као према феудима. Математички посматрано. оваква организација чини дискретни скуп мере нула и није јасно како је упште могуће дугорочно планирање развоја. Са друге стране, историјски посматрано, има примера да се из феудализма прешло у комунизам, али су промене биле крваве.Што се самог случаја тиче, са становишта власти ово је техника "прања руку".
Mixer
Meni je najvaznije da nijedno od navedenih imena nema ni 1 dan skole za posao koji obavlja. Onaj ko ima skolu, zavrsio je u inostranstvu, sto je protivno EU i SAD zakonima. Ne moze se baviti politikom niti vrsiti drzavne obaveze nijedna osoba skolovana u inostranstvu, a u objasnjenju stoji da to moze da lose utice na drzavne interese, korupcija, vrbovanje od strane stranih obavestajnih agencija i sl.. ne znam samo kako taj zakon jos nismo usvojili.
Ljuba Knez
Sramota.dobio general Ponos penziju u 47 godini zivota i to 97.000,00 din pa sad i unapredjenje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља