уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:57

Књижевна принцеза

субота, 23.01.2010. у 22:00

НИН-ову награду добила је Гроздана Олујић, светски познати писац бајки, приповедач и романсијер, антологичар и преводилац, за роман поетског наслова „Гласови у ветру”, који је објавила Српска књижевна задруга у стотом, јубиларном „Колу”. Гроздана Олујић је почасни грађанин Осла, почасни члан Универзитета у Ајови (САД), носилац данског Витешког ордена (Данеборг) за заслуге на пољу књижевности.

Њене књиге су преведене на 28 страних језика, објављене су у Русији, Украјини, Кини, Литванији, Енглеској, Француској, Шпанији, Мађарској, Белгији, Финској, Индији, Данској, Холандији, Словенији, Норвешкој, Пољској, Словачкој, Чешкој, Румунији, САД, Немачкој... Повремено јој пријатељи из белог света јаве да се појавила нека њена књига. Изненади се и обрадује, мада нико пре тога није тражио дозволу. Пиратерија није само наш изум, има је и у уређеним земљама света.

Гроздана Олујић је рођена у Ердевику. Нећемо рећи које године, јер се дамама не броје године. Она није само дама, она је принцеза која је из својих бајки искорачила, накратко, у реалан свет, и једва чека да се поново врати у бајку. Гимназију је завршила у Бечеју, а дипломирала је и магистрирала на Универзитету у Београду, на групи за енглески језик и књижевност.

Почела је да пише и објављује још у гимназијским данима у Бечеју, а први роман „Излет у небо”, који је одмах добио награду за најбољи роман на југословенским просторима (изабран између 157 рукописа), објавила је у двадесет и другој години. Роман је преведен на све значајне језике света, преточен у позоришну представу, а по мотивима романа снимљен је и чувени филм „Чудна девојка”. Потом су уследиле књиге: „Гласам за љубав” (награда за најбољи кратки роман), „Не буди заспале псе” и „Дивље семе”. После дуге паузе, објавила је збирку прича „Афричка љубичица”. За причу „Игра” из те књиге добила је прву награду за најбољу кратку причу на међународном конкурсу у Арнсбергу (Немачка). Готово све приче из ове збирке нашле су се у антологијама у Немачкој, САД, Русији, Израелу, Индији, Енглеској, Француској...

Написала је есеје о Кафки, Прусту, Вирџинији Вулф, превела драме Арнолда Вескера, Сола Белоуа, Јукија Мишиме, индијске књижевнице Амрите Притам, роман Вилијама Кенедија, али је остала упамћена, пре свега, по књигама бајки, литератури за децу и онима који су сачували дечју душу: „Седефна ружа”, „Небеска река”, „Дечак и Принцеза”, „Принц облака”, „Златни тањир”, „Камен који је летео”, „Снежни цвет”, „Вилењакова тајна”, „Јастук који је памтио снове”, „Звездане луталице”... За ове књиге добила је све најзначајније наше и светске награде, од „Политикиног Забавника”, до „Младог поколења” (два пута), затим „Змајевих дечјих игара” (два пута), „Златни лептир”, Повељу за животно дело „Стара маслина”, награду Светске академије за уметност и културу (World Academy for Art and Culture, САД), за најбољу бајку света. Добитник је и Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије.

На време је ушла у школске лектире и ту остала. Нису јој ништа могли нови реформатори нашег школства.

Зоран Радисављевић


Коментари1
2f2ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tatjana Mihailovic
Knjiga bajki Grozdane Olujic u izdanju Lastavice bila je jedna od vaznih knjiga u detinstvu moga sina. Da li zbog njenog prezimena, ali kada je bio decak od 6 godina, zamisljao je Grozdanu kao devojku u plavom ogrtacu koja dolazi iz vetra, mokre kose. Ovo sam zapisala i cuvam u svim zapisima vezanim za njegovo detinstvo. Mozda je najveci uspeh jednog pisca kada postane deo intime svojih citalaca, deo njihovog sveta i uspomena. Grozdana Olujic za nas to zaista jeste.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља