четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Памћење државе које више нема

недеља, 24.01.2010. у 22:00
Миладин Милошевић

Прошло је шездесет година откако је 21. јануарa 1950. основан Архив Југославије (AJ) чија је годишњица свечано обележена у здању на Топчидерском брду. Као у неком огледалу, у историјату ове установе увелико се одсликавају битне државне, друштвене и политичке промене саме југословенске заједнице јер се у богатим фондовима АЈ чува грађа без које историја Југославије не би могла да се реконструише.

Шездесети рођендан АЈ био је повод за разговор с Миладином Милошевићем, вршиоцем дужности директора, кога прво питамо зашто ова установа носи име државе које више нема.

– Вишедеценијски назив АЈ познат је у свету, цитиран је у хиљадама научних и стручних радова, а његово име одражава суштину онога што се у њему налази – на крају, има још случајева да постоје архиви несталих, раније постојећих држава. Да не говоримо о низу стручних и научних разлога.

Архиву је име враћено почетком прошле године. Какав је историјат тог назива?

Када је установљен 1950. звао се Државна архива ФНРЈ а 1953. постао је Државни архив ФНРЈ. Од 1964. до проглашења Државне заједнице Србије и Црне Горе 2003. носио је назив Архив Југославије, када је преименован у Архив Србије и Црне Горе. Одлуком Владе Републике Србије из фебруара 2009. поново је враћен стари назив Архив Југославије.

Кроз какве је све мене пролазио АЈ за то време?

Петнаестак година био је управна установа под надзором савезних органа у области науке, културе и просвете. Онда је АЈ стекао статус самосталне установе у култури, ван структура савезне управе. Почетком седамдесетих је вршио послове од интереса за остваривање функција органа федерације, а од 1978. поново добија статус самосталне савезне управне организације. Тада је враћен у структуру савезне администрације, а за свој рад био је одговоран савезној влади. Овај статус је задржао и после промена 1991–1992. а данас је као установа у области културе одговорна Министарству културе, односно Влади Републике Србије. Архив је деловао у различитим, сложеним околностима, поготово у време државних ломова који су за АЈ значили тектонске поремећаје.

Основни задаци вероватно нису мењани?

Нису у основи. Данас АЈ преузима, сређује, обрађује, објављује, изучава, штити и даје на коришћење архивску грађу насталу у раду централних државних органа и организација, политичких и других организација југословенске државе од њеног стварања 1918. до 2003, као и грађу Државне заједнице Србија и Црна Гора 2003–2006. године. Архив обавља и послове везане за примену Споразума о питањима сукцесије, Анекс „Д” – Архиве. У ред наших основних задатака улази и међународна сарадњу у области архивистичке струке.

Поменули сте Анекс „Д” споразума о сукцесији. О чему је реч?

Према одредбама тог споразума „Државна архива СФРЈ” заједничка је културолошка баштина свих сукцесора, али је инкорпорисана у културно добро наше државе. Очување целовитости фондова АЈ представља истинско, непроцењиво вредно богатство. Спровођење споразума о сукцесији веома је значајно са становишта очувања интегритета архивских фондова, што је темељни принцип архивистичке струке.

Колико је грађе похрањено у АЈ?

За шест деценија преузели смо и сместили у депое 840 архивских фондова и збирки, са око 250.000 јединица, што чини низ од око 24.500 дужних метара. Десетине милиона страница тих докумената сведоче о свим аспектима живота југословенске државе и друштва. На преузимање у АЈ чека још око 14.000 дужних метара грађе јер су се стекли сви законски услови да и њу преузмемо.

У нашим архивима грађа често није обрађена. Каква је ситуација у АЈ?

Иако сва грађа у АЈ није архивистички обрађена, она се може користити. Преко инвентара је могуће претраживање 109 фондова и збирки. Ово претраживање је могуће и преко сајта АЈ, што је први корак ка стварању виртуелне читаонице, доступне у свако време и из свих делова света. Истраживачи најбоље знају шта то значи.

Какво је њихово интересовање за ваше фондове?

Кроз читаоницу АЈ прошло је више од 12.000 истраживача који су своја истраживања уткали у 2.650 монографија, 680 доктората, 560 магистарских и око 600 дипломских радова, да не помињем стотине реферата, студија, чланака, фељтона, или десетине документарних емисија. Не постоји значајније име у српској и југословенској историографији које није истраживало у АЈ, а да је тема истраживања Југославија и југословенски простор у 20. веку.

А истраживачи из иностранства?

Њих неколико стотина који се баве историјом југословенске државе, Хладним ратом, Покретом несврстаних и Трећим светом, по природи ствари, ставља АЈ на прво место.

Ступањем на снагу Закона о тајности података актуелизовано је питање доступности архивске грађе. Како је оно решено?

Сви фондови и збирке АЈ који су по основу рока доспели за коришћење доступни су истраживачима, без обзира на то да ли су архивистички сређени и обрађени. Ову грађу, као својеврсну меморију државе Југославије, могуће је истраживати без икаквих, осим подразумевајућих архивских ограничења, каква важе су свим установама овог типа.

-----------------------------------------------------------

Међународна сарадња

Архив Југославије сарађује с петнаестак државних архива, члан је „А” категорије Међународног архивског савета, светске асоцијације архива и европског огранка МАС-а. Кроз ту сарадњу се стручно усавршавају архивисти АЈ у Русији и Француској. Размењују се стручне публикације, изложбе архивских докумената, ради се на заједничким зборницима докумената и заједничким изложбама. Најплоднија сарадња је са Архивском агенцијом Руске федерације. Ускоро ће неки пројекти сарадње с Руским архивом бити реализовани, што важи и за сарадњу с Бугарском. У току су и договори о сарадњи с још неким страним архивским установама.

У сарадњи са историјским институтима и факултетима у земљи и иностранству, у АЈ су одржане и четири међународне конференције, о чему сведоче и зборници радова са тих конференција.

Слободан Кљакић


Коментари0
acf1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља