недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

ВОЈНИК ЦОЛЕ У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ

Аутор: Мирослав Лазанскипетак, 29.01.2010. у 22:00

„Једанпут људи дају реч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко”, мајор Милан Тепић, народни херој. Његово име носe улице у Београду, Бањалуци и у још неколико српских градова. Улица која је у Новом Саду названа по Милану Тепићу, касније је преименована. Са мајором Тепићем тог 29. септембра 1991. године у складишту ЈНА Беденик код Бјеловара погинуо је и војник Стојадин–Цоле Мирковић. Био је на редовном одслужењу војног рока у ЈНА. Могао је да се преда, или да раније побегне у иностранство, или да се негде сакрије у Србији. Да сачека да све прође и амнестија дође. Као што је касније и дошла за хиљаде његових вршњака.

Војник Стојадин – Цоле Мирковић рођен је на српску Нову годину, 14. јануара 1972. Да се родио за српску Нову годину двадесет година касније не би подлегао редовном служењу војног рока. Јер од јануара 2011. младићи у Србији неће ићи на обавезно служење војног рока. Војни рок ће бити, како гласи званичан правни термин, суспендован. Војник Стојадин – Цоле Мирковић није стигао да доживи ту суспензију војног рока. Дао је свој деветнаестогодишњи живот ради војничке заклетве, а наше је друштво касније Стојадина суспендовало и из историје и из сећања. Деветнаестогодишњак из села Горње Лесковице код Ваљева, са обронака Повлена, из старе српске ратничке породице, мајчин прадеда Остоја погинуо је на Колубари 1914. деда Милинко и мајчин отац Владимир били су борци у Другом светском рату, Цолетов отац био је Титов гардиста, а деда по оцу краљев гардиста. И као такав Цоле је отишао да одслужи свој војни рок у ЈНА. Да погине ради војничке части.

Не знам да ли би данас Цоле, да је жив, схватио да је хладни рат завршен, да се војна обавеза укида као реликт тог хладног рата, да о војној обавези многи говоре са презиром, да је омладина изгубила веру у војну обавезу као институцију државног живота, да се регрутација негде и код неких доживљава као неправда, да је у јавности подршка систему опште војне обавезе опала, да је много младих који служе цивилни војни рок и да је за државу боље да има једног искусног војника него четири необучена. Можда би војник Стојадин – Цоле Мирковић из села Горње Лесковице код Ваљева све то и подржао. А можда би у дубини његове младе душе затитрало и питање да ли је професионалан војник дужан и да погине за своју земљу? Да ли је то део уговора о послу професионалног војника. Полаже ли професионални војник неку заклетву? Коме? Ко је послодавац, а ко је компанија? Можда би се војник Стојадин Мирковић и забринуо како ће Министарство одбране Србије пронаћи, пробрати, обучити, наградити и сачувати професионалног војника у политичком, економском и социјалном окружењу којег, заправо, и не контролише.

Да могу, објаснио бих војнику Стојадину да ступамо на релативно непознат терен, да ризична радна места у војсци траже квалитетно особље и добре плате, могућност преквалификације по истеку уговора, да је војска сада на путу који води практично појединачним каријерама различитог трајања које ће, као што се то дешава и у другим армијама у свету, наизменично балансирати између цивилног и војног живота. Ко би могао да објасни Стојадину да је свој живот дао ради одбране војног складишта, а да сурови професионалац 21. века то неће имати као обавезу у уговору о послу. Јер, чување војног складишта, одбрана таквог објекта ризичан је задатак, ризично радно место у војном професионализму и у миру. Стојадину то нико није рекао када је одлазио у ЈНА. И тешко да би му и данас неко, да може, могао да објасни тај двоструки ризик за односе између војске и државе. Изазов, како на институционалном, тако и на друштвеном плану.

Наравно, од јануара 2011. многи више уопште и неће размишљати о одбрани земље. Имаћемо апсолутне војне професионалце који ће о томе да брину. Наравно да војни рок, сам по себи, никада није гарантовао и војну способност неке земље. На један одређени начин, он је могао да буде контрапродуктиван и да за неке младе људе представља и извор разочарања, нервирања и неугодности. Као што ће бити, верујем, и оних младића који ће добровољно да оду да одслуже неко време у војсци, јер то ће бити њихово право. Не и обавеза..

Војника Стојадина – Цолета Мирковића из села Горње Лесковице код Ваљева, нико о томе није питао када је добио позив у ЈНА. А позива у војску од јануара 2011. више и неће бити. Хоћемо ли суспендовати и војничку част? Зашто војник Стојадин Мирковић није одликован како доликује младићу који је херојски погинуо у 19. години? А није морао. Размишља ли неко у овој земљи зашто је војник Стојадин суспендован из српске историје?

И шта ћемо још да суспендујемо?


Коментари228
1cd18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bole Zver
Ima jedna stvar koju vam nisu rekli: 10.000 profesionalaca nece moci odbraniti zemlju u slucaju rata, oni su tu da prihvate prvi udar dok se ne sprovede OPSTA MOBILIZACIJA ! To nece biti mobilizacija od koje ce te moci da sakrijete svoje dete kao do sada : sve sto je musko , obuci ce uniformu i otici na kratku obuku. Amerikanci su za Vijetnam obucavali 2 meseca , na teritoriji bez ratnih dejstava. Mi necemo imati taj luksuz, jer ce cela teritorija biti na udaru, i vasi sinovi ce biti srecni ako dobiju 2 nedelje obuke. Kada se to desi, pozelecete da je sluzio vojni rok i proklecete onoga ko je isti ukinuo. Srbija je digla 400.000 vojnika prekaljenih u Balkanskim ratovima da bi se suprostavila Austrougarskoj ! Sta ce mo mi dici ?10.000 profesionalaca koji ce da zaustave NATO ?DOBAR STOS ! Da nije smesno bilo bi tuzno. Sasvim je izvesno da ce mo u slucaju rata imati izbor: ili da budemo okupirani posto onih 10.000 profesionalaca budu razbijeni , ili da posaljemo svoje sinove u rat ..
Patriot Makedonac
Nek mu je vecna slava hrabrom SRPSKOM JUNAKU Stojadinu Mirkovicu. Slava mu! Po meni treba da postoji obavezna obuka u vojsci, koj bi trajala tri meseci, a i profesionalna vojska, jer profesionalni vojnici za razliku od obicnih su mnogo bolji us smislu discipline,izvrsavanje zadataka,i sto je najvaznije PRAVILNO RUKOVANJE SKUPOM VOJNOM TEHNIKOM,JER POZNATO JE da odrzavanje i posebno popravke vojne tehnike kao rezultat nestrucnog rukovanja od strane neodgovornih regruta kosta puno vise od plate jednog profesionalnog vojnika.Naime, vojna tehnika je izuzetno skupa, i ne treba i ne moze svaki nepismeni vojnik da je koristi,posebno kad sam bio u vojsci i vidio kako se unistava vojna prevozna sredstva,mislim konkretnije na automobile i kamione koje su vozili obicni regruti,jer njima na zalost nije bilo briga o tome,a to je uistinu bilo razocaravajuce.UPAMTITE,Jedan profesionalni vojnik mnogo bolje cuva borbenu tehniku od jednog nepismenog i sto je jos opasnije jednog neserioznog regruta.HVALA
D Vidakovic
g.Lazanski,kada opet bude doslo do balcaka ,srpski ponos ce se podici kao feniks iz pepela.Kao sto bese uvek u nasoj istoriji.
golub dojcinovic
dobrica cosic vreme smrti;najveca sirotinja u beogradu posle rata su bili ljudi koji su presli albaniju,solunski front i oslobodili zemlju,sta se u nama srbima promenilo od onda?
Vedran Sršen
Pločanski garnizon su Coletovi vršnjaci napustili 17.9.91. Organiziran im je ručak,a odjeću i novac za put su prikupile Pločanke,Ljiljana i Tonka Šiljeg,Kata Foškulo,Anka Đelmić,Ana Musa i Sovjetka Krželj.Na ispraćaju im se obratio zapovjednik Policije Ante Erak rječima:"Ne trebate se bojati.Nitko vam ništa loše neće napraviti.Hrvati su kulturni i osjećajni ljudi koji samo žele obraniti svoju Domovinu,koju su uz pomoć JNA okupirali velikosrbi na čelu sa Slobodanom Miloševićem.Vi ćete sada dobiti putnu kartu za vlak do Sarajeva,odakle ćete krenuti svatko svojoj kući.Kada dođete kući,kažite roditeljima,braći i sestrama i poznanicima što ste doživjeli".O svemu napisanom postoji video dokumentacija.Onome tko ne vjeruje ne mogu pomoći,ali ću ponoviti-diviti se i pisati hvalospjeve i uzdizati u rang nacionalne poželjnosti "bagdadski" čin fanatičnog majora,što radi Miroslav Lazanski,znači slati lošu poruku zajednici,jer društvo koje stremi Evropi bi trebalo njegovati drugačije vrijednosti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља