петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Референдум и патернализам

Слободан Дивјак

Добро је што се у нашој јавности покренула расправа о проблему односа Србије према уласку у НАТО. Не би било добро,међутим, да се та расправа претвори у размену идеолошких и моралних дисквалификација. Ово кажем отуда што се могу уочити тенденције у том правцу: они који се залажу за улазак у НАТО теже да оне који су против тога обележе као антиевропски и антицивилизацијски оријентисане снаге, док заговорници војне неутралности настоје да ,,пронатовце” жигошу као стране плаћенике и издајнике. Међутим, и једни и други налазе се у завади са елементарним чињеницама. Јер залагање за војну неутралност не мора да имплицира одбојаноднос према учлањењу Србије у ЕУ, као што ни протежирање нашег укључивања у НАТО не мора нужно да значи одсуство патриотизма и издају националних интереса. Напросто, процеси учлањења у ЕУ и у НАТО нису међусобно нужно повезане ствари.Исто тако, становиште да је свака аргументација у прилог укључењу у НАТО само покушај да се рационализује издаја националних интереса имплицира негативан однос према јавној расправи о том проблему, што је изразити пример антидемократског опредељења.

Ја сам, од момента када је то питање актуелизовано, сматрао и сматрам да учлањење у ЕУ треба да буде приоритетни стратешки циљ Србије, под претпоставком да постизање тог циља не буде условљено одустајањем Србије од борбе за очување свог територијалног интегритета. Указујем истовремено и на чињеницу да западноевропски формално-институционални систем омогућује, по свом карактеру, културни плурализам, тако да Србија не би морала да се због укључења у Европу одрекне свога културног идентитета, што је с правом истакао и наш нови патријарх. С обзиром на такав приступ одмрзавање Прелазног трговинског споразума сматрам великим успехом српске спољне политике коју оличавају председник Тадић и министар Јеремић, јер је тиме дефинитивно отворен пут да Србија добије статус званичног кандидата за ЕУ.

Међутим, однос Србије према НАТО-у далеко је осетљивије питање. Кад то кажем мислим пре свега на чињеницу да је ова војна организација бомбардовала наш народ. Та ствар сама по себи има велику тежину, али она још више добија на значају уколико се има у виду да је та ,,хуманитарна интервенција”била, и по оцени највећих светских познавалаца међународног права, не само нелегална већ и нелегитимна. Иако је реторички извршена у име одбране људских права, она је у ствари имала неке друге – скривене – циљеве. Употреба људских права служила је само као средство за непосредну морализацију права.Тиме су била широм отворена врата ванправним волунтаристичким интерпретацијама међународног права које су увеле у игру ,,право јачега” да у име узвишених циљева реализује своје империјалне апетите.

Чак се и ватрени заговорник косовског рата Мајкл Игњатијев касније отрезнио: ,,Хуманитарна интервенција на Косову никада није била оно што се за њу говорило. Она није била само покушај да се спречи да Милошевић прође некажњено за своје злоупотребе људских права у европском дворишту. Та интервенција била је и употреба империјалне силе да би се подржаозахтев за самоопредељење националне мањине…која је вршила насиље у намери да скрене пажњу светске јавности”.

У којојје мери горка успомена на ово трауматично искуство још жива у свести наших грађана, тј. у којој мери би они могли да пређу преко тога у име прагматичких разлога – о тим и сличним питањима најпоузданији одговор могу дати они сами. Имајући ово у виду, као и чињеницу да је питање уласка у НАТО крупна историјска дилема, мислим да треба подржати иницијативеда треба организовати, када томе дође време, референдум о поменутој дилеми. Знам да има мишљења да је референдум непотребан, тј. да је довољна политичка одлука власти у вези с тим питањем. Међутим, мени се чини да су такви ставови израз патерналистичког односа према грађанима, при којем се полази од претпоставке да су грађани недорасла деца која не могу разликовати шта им је истински корисно или штетно.Али такав очински приступ (imperium paternale) који, у суштини, инсистира на просвећеном ауторитаризму, неспојив је са модерном демократијом: о предлогу устава ЕУ, ма колико да су његови креатори изузетно просвећени и благонаклони према даљој будућности ове творевине, ипак се одлучивало на референдумима, иако се знало да постоји велики ризик да се може десити оно што се десило – да дати предлог не прође.

Логика патерналистичког ,,усрећивања” грађана непримерена је либералном систему, јер му управо грађани прибављају легитимитет.

Аутор неколико књига из политичке филозофије

Коментари0
d4d34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља