понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.02.2010. у 22:00 Слободан Дивјак

Референдум и патернализам

Слободан Дивјак

Добро је што се у нашој јавности покренула расправа о проблему односа Србије према уласку у НАТО. Не би било добро,међутим, да се та расправа претвори у размену идеолошких и моралних дисквалификација. Ово кажем отуда што се могу уочити тенденције у том правцу: они који се залажу за улазак у НАТО теже да оне који су против тога обележе као антиевропски и антицивилизацијски оријентисане снаге, док заговорници војне неутралности настоје да ,,пронатовце” жигошу као стране плаћенике и издајнике. Међутим, и једни и други налазе се у завади са елементарним чињеницама. Јер залагање за војну неутралност не мора да имплицира одбојаноднос према учлањењу Србије у ЕУ, као што ни протежирање нашег укључивања у НАТО не мора нужно да значи одсуство патриотизма и издају националних интереса. Напросто, процеси учлањења у ЕУ и у НАТО нису међусобно нужно повезане ствари.Исто тако, становиште да је свака аргументација у прилог укључењу у НАТО само покушај да се рационализује издаја националних интереса имплицира негативан однос према јавној расправи о том проблему, што је изразити пример антидемократског опредељења.

Ја сам, од момента када је то питање актуелизовано, сматрао и сматрам да учлањење у ЕУ треба да буде приоритетни стратешки циљ Србије, под претпоставком да постизање тог циља не буде условљено одустајањем Србије од борбе за очување свог територијалног интегритета. Указујем истовремено и на чињеницу да западноевропски формално-институционални систем омогућује, по свом карактеру, културни плурализам, тако да Србија не би морала да се због укључења у Европу одрекне свога културног идентитета, што је с правом истакао и наш нови патријарх. С обзиром на такав приступ одмрзавање Прелазног трговинског споразума сматрам великим успехом српске спољне политике коју оличавају председник Тадић и министар Јеремић, јер је тиме дефинитивно отворен пут да Србија добије статус званичног кандидата за ЕУ.

Међутим, однос Србије према НАТО-у далеко је осетљивије питање. Кад то кажем мислим пре свега на чињеницу да је ова војна организација бомбардовала наш народ. Та ствар сама по себи има велику тежину, али она још више добија на значају уколико се има у виду да је та ,,хуманитарна интервенција”била, и по оцени највећих светских познавалаца међународног права, не само нелегална већ и нелегитимна. Иако је реторички извршена у име одбране људских права, она је у ствари имала неке друге – скривене – циљеве. Употреба људских права служила је само као средство за непосредну морализацију права.Тиме су била широм отворена врата ванправним волунтаристичким интерпретацијама међународног права које су увеле у игру ,,право јачега” да у име узвишених циљева реализује своје империјалне апетите.

Чак се и ватрени заговорник косовског рата Мајкл Игњатијев касније отрезнио: ,,Хуманитарна интервенција на Косову никада није била оно што се за њу говорило. Она није била само покушај да се спречи да Милошевић прође некажњено за своје злоупотребе људских права у европском дворишту. Та интервенција била је и употреба империјалне силе да би се подржаозахтев за самоопредељење националне мањине…која је вршила насиље у намери да скрене пажњу светске јавности”.

У којојје мери горка успомена на ово трауматично искуство још жива у свести наших грађана, тј. у којој мери би они могли да пређу преко тога у име прагматичких разлога – о тим и сличним питањима најпоузданији одговор могу дати они сами. Имајући ово у виду, као и чињеницу да је питање уласка у НАТО крупна историјска дилема, мислим да треба подржати иницијативеда треба организовати, када томе дође време, референдум о поменутој дилеми. Знам да има мишљења да је референдум непотребан, тј. да је довољна политичка одлука власти у вези с тим питањем. Међутим, мени се чини да су такви ставови израз патерналистичког односа према грађанима, при којем се полази од претпоставке да су грађани недорасла деца која не могу разликовати шта им је истински корисно или штетно.Али такав очински приступ (imperium paternale) који, у суштини, инсистира на просвећеном ауторитаризму, неспојив је са модерном демократијом: о предлогу устава ЕУ, ма колико да су његови креатори изузетно просвећени и благонаклони према даљој будућности ове творевине, ипак се одлучивало на референдумима, иако се знало да постоји велики ризик да се може десити оно што се десило – да дати предлог не прође.

Логика патерналистичког ,,усрећивања” грађана непримерена је либералном систему, јер му управо грађани прибављају легитимитет.

Аутор неколико књига из политичке филозофије

Коментари17
82bfb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pionir
Ko ce mi zabraniti da glasam? Oktobarska diktatura?
Miki maus
Ko se plasi glasa naroda?
Biciklizam i boranija
Zaista smesna ova ubedjivanja da referendum nema legitimitet. A da li izbori imaju legitimitet, ako druga strana pobedi sa tri glasa? A ko je ovu vladu izabrao dakle gubi legitimitet jer nema 70% vecine? Smesno i jadno za one koji bi carobnim stapicem zabranili narodu da glasa, jer je navodno nesposoban. Legalitet vlade je dobiven od glasova onih koji biraju, iako nisu goveda vec ljudske glave. E taj legitimitet narodu ne moze da oduzme onaj koji je svoj legitimitet dobio od njihovih glasova. Zasto toliko segacenje, jer je zaista detinjski? Svuda u svetu prava svakog odraslog coveka je da glasa po sopstvenoj savesti, bez obzira na skolovanje, politicku-korektnost, navodnu "legalizovanost" itd.. Vlast je izraz volje biraca, i biraciu imaju legalitet bas davanjem sopstvenih glasova za svoje predstavnike. Ali imaju isti direktni legalitet i za glasanje na referendumu. To je i zakonski garantovano. Ostalo je boranija i volja da se narodu zakopcaju oci i usta.
vlada guda
Hajde da za trenutak zamislimo da nije bilo bombardovanja NATO-a. Da li bi sadasnji protivnici uclanjenja prestali da prozivaju izdajnike i nepatriote? Da se ne lazemo, ovaj sukob je izmedju onih koji su za konacno svrstavanje Srbije u kulturno-civilizacijski milje zapada i onih koji su protiv toga. Argumenti tu igraju slabu ulogu a ko je ostrasceniji videcemo. Slicna dilema je bila pred Ircima i u kratkom vremenskom periodu, izmedju dva referenduma, realan zivot je doneo odluku a ne narod.
referendum i legitimitet
Svima su danas puna usta referenduma i legitimiteta, ali niko ne pita te ljude sta stvarno hoce da kazu i sta im to sve znaci. Pa da vidmo prvo sta to moze da znaci. Recimo da se odrzi referendum po pitanju NATO-a i Anti-NATo opcija dobije 50% plus tri glasa. U tom slucaju referendum je odlicila nekolicina koji nisu glasali. Da li je to legitiman referendum? Naravn0 da nije, reci ce mnogi. Naravno da jeste reci ce pobednici. I sta se resilo? Takvim rezultatima mogu da budu zadovoljni u skupstini kad donose zakon o nekom malo vaznom pitanju, koji sutra moze da se promeni od neke druge vlade i druge vecine, ali nikako kada je referendum po nekom vaznom pitanju. Recimo da vlada raspise referendum ali zahteva da svaka opcija mora da dobije bar 70% glasova da bi bila prihvatljiva za vladu. To je razumna odluka, jer samo odluka znacajne vecine moze da ima neki dugorocni legitimitet. Ali ni jedna strana ne moze da dobije ni priblizno toliko glasova. Sta cemo sad?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља