Министарство економије и регионалног развоја предложиће у току фебруара измене Закона о регионалном развоју којима ће се број статистичких региона смањити са седам на пет. Уместо четири статистичка региона у централној Србији биће предложена два – „Јужна и источна Србија” и „Шумадија и западна Србија”. Остала три статистичка региона остају непромењена и биће Војводина, Београд и Косово и Метохија.
Бура у јавности коју су покренуле парламентарне странке Бошњака, незадовољне што, према подели Србије на седам статистичких региона, Нови Пазар, Тутин, Сјеница, Пријепоље, Прибој и Нова Варош неће бити у једном региону, очигледно је имала ефекта. После Бошњака, примедбе супротне њиховим изнели су и поједини представници Срба из Златиборског и Рашког округа. Нису били задовољни ни грађани Рековца зато што су припали Источном региону, а на све су се својим захтевима надовезали и незадовољни Албанци с југа и Мађари са севера Србије.
У јучерашњем саопштењу Министарства које води Млађан Динкић наводи се да „циљ овог Закона није био да се грађани Србије деле и групишу по националној основи, већ да се формирају статистички региони у функцији равномерног регионалног развоја и што ефикаснијег коришћења претприступних фондова ЕУ”. Изменом Закона о регионалном развоју, Србија треба да добије статистичке регионе који су уједначенији по броју становника. Такође, предвиђа се минималан број регионалних развојних агенција које ће спроводити пројекте чији је циљ равномернији регионални развој наше земље, каже се у овом саопштењу.
Професор Миладин Ковачевић, заменик директора Републичког завода за статистику, који је, као стручни орган, израдио и садашњу мапу седам региона, каже за „Политику” да је смањење броја региона са седам на пет „могуће и чак је оптималније у односу на постојећу шему, зато што ће у том случају бити боље избалансирана величина региона”. Јер, како додаје, Београд и Војводина су превелики региони у односу на то како су сада дефинисана четири региона централне Србије. У та два региона је, наиме, око четири милиона, док у централној Србији живи око 3,6 милиона грађана.
Обједињавање шест општина са бошњачким становништвом у један регион „добро је као први корак”, каже за наш лист Мунир Потурак, народни посланик из Санџачке демократске партије, додајући да је суштина и циљ статистичке регионализације да региони буду функционални. Према његовим речима, фактичка подела на источни и западни регион можда је најбоља варијанта јер може да пружи прилику за међусобно упоређивање региона у смислу развијености и потенцијала. „Када сам наводио примедбе на садашњу статистичку поделу, нисам ниједног тренутка користио политичке и етничке аргументе, мада и то стоји, него сам говорио о економској ефикасности. Мислим да је то приоритет свих оних који размишљају о користи за наше грађане”, истиче Потурак.
Здравко Терзић, председник Извршног одбора Друштва „Стара Рашка”, сумњичав је и према новом решењу, јер сматра да је Закон о регионализацији веома лоше направљен и да би га требало урадити изнова, јер се постојећим решењима неће ништа суштински урадити на развоју неразвијених средина. „Нажалост, као и када су доносили закон, тако се и сада ’збрзавају’ решења која се не баве суштином проблема, већ је битно да се удовољи захтевима одређених странака и етничких група. Ово удовољавање бошњачким странкама нема везе с економијом, како се тврди. Бошњаци желе аутономију по својој мери, не водећи рачуна шта желе Срби. Живи били па видели, оваква регионализација неће на добро изаћи”, каже Терзић.
