четвртак, 16.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 06.02.2010. у 22:00 Владимир Ајдачић

Пет пута „не” за НЕ

Владимир Ајдачић

Који су то постојећи разлози против градње нуклеарних електрана у Србији?

Прво, пре него што се и помисли на изградњу прве нуклеарне електране, морала би да се направи темељна научна студија потреба Србије за електричном енергијом у следећих, бар, 40 година, колико износи радни век нуклеарне електране, тј. Других могућих извора енергије: хидро, угаљ, гас, биомаса, топле подземне воде, сунце, ветар и други и мера смањења нерационалног коришћења енергије.

Друго, ми се и даље налазимо на политички трусном подручју. На њему би, као и на сваком другом такве природе, Уједињене нације морале да забране градњу нуклеарних електрана и других постројења високе радиоактивности. Живимо у свету организованог међународног тероризма у којем диверзија на нуклеарну електрану може да узрокује страховите последице.

Треће, Србију би већ само једна нуклеарна електрана довела у политичку и економску зависност, тј. у стање уцењености на дуги низ година. Ми не можемо да правимо нуклеарно гориво, нити да прерађујемо оно ислужено. Нуклеарни отпад немамо где да одлажемо, а да озбиљно не угрозимо нашу животну средину. Довољно је да кажем да тај проблем још ни Америка није решила. Због тога у њој и сада влада мораторијум на градњу нових нуклеарних електрана.

Четврто, ми не располажемо људима од струке који би могли да руководе и раде на нуклеаркама. Снаге новијих постројења износе 1.000 и више мегавата, тј. 100 и више пута су веће од снаге некадашњег РА реактора у „Винчи”! На основу постојећих сазнања о проблемима одлагања високорадиоактивног отпада „Винчиног”експерименталног реактора РА и његовог декомисионирања, можемо да замислимо како би изгледале одговарајуће стоструко веће тегобе с неком „економски исплативом”нуклеарном електраном. Још нико не зна колико би могло да кошта њено декомисионирање (растављање) и колико дуго би оно трајало у нашим условима. Управо сада присуствујемо порођајним мукама препаковања ислуженог нуклеарног горива „Винчиног”реактора на чему, по мом мишљењу, ради група људи недоучених том озбиљном и опасном послу.

Пето, последње и, можда, најважније. Тренутно нашу најслабију „карику”представља одсуство неопходног морала и одговорности за предузимање ризичног искорака у домен нуклеарне енергетике. Ко би после свега што се десило са истином о зрачењу у нашој земљи у време чернобиљске катастрофе и после ње могао да поверује да ћемо се одговорно понашати поседујући нуклеарне електране. Сетимо се да смо недавно били сведоци изношења „капиталних идеја”о разбијању „Винче”, о некој „зеленој Винчи”. А затим, скорије, урушавања значаја науке у Србији и изостанка подршке већ годинама. Последице тога представљају катастрофалан одлив младих стручњака у иностранство, затварање катедре за техничку физику на Електротехничком факултету у Београду, на којој су школовани наши „нуклеарци”!

Коментари8
8bbc3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Све што је могуће да се поквари једном да се поквари мора. А шта ће да буде кад се поквари нуклеарка. Ваљда онај ко је прави размишља: мене тада више бити неће, па нека буде шта хоће. Људи, није нуклеарка шаргарепа, па ако се поквари, мало смрди, али нхе убија. Људи су невероватнхи и себични.
Zoran Nedeljkovic
Interesantno je sto Balkanse Drzavice,razmisljaju za kojekakve atomske centrale pa evo sad i Srbija. A nisu napravili nikakve studije kakve prirodne resure poseduju na sopstvenim teritorijama, koje mnogo znace za energetski razvoj, na jedan savremeni i moderan nacin.Naime cela Evropa akcenat je stavila na alternativne tehnologije ili obnovljive izvore energije.A ovde razmislja se za atomske centrale, koje su nedopustive za takve male teritorije, u kojim nestrucan kadar prednjaci, a da nepricamo o bahatom i neodgovornom mentalitetu.Naime Srbija ima ogroman broj suncanih dana,a da nepricamo o snazi vetra,kapacitet bio goriva je isto tako dosta dobar.Treba samo dobre zakonske regulative kako bi se ovi prirodni izvori iskoristili, a stime omogucilo investiranje gragana Srbije u ovaj energetski sektor.Stime dobili bi se nova radna mesta, puno vise nego u atomskoj centrali.Samo za podatak da je Nemacka samo u solarnoj bransi stvorila 200000 novih radnih mesta.Pa sad razmislite dobro.
Марко Нинковић
Поштовани колега Ајдачићу, узалудно је и донкихотско супротстављање градњи нуклеарних електрана у чему сте доследни већ годинама. Све аналиѕе у свету покаѕују да се даљи напредак на земљи, усаглашен са њеним природним капацитетима, не може постићи без коришћења и ове врсте извора за производњу неопхпдне електричне енергије. Данас се за то користе термички реактори треће генераци- је, сутра брзи реактори четврте генерације а у догледној будућности и термонуклеарни реактори, чији је развој у пуном замаху. Ако се овако настави у далекој будућности на ред ће доћи и коришћење нуклеонске енергије. То је сагласно тврдњи коју је пре око четрдесет година исказао велики Руски научник Леонид Ка- пица током боравка у Институту ВИНЧА, као гост Павла Савића. Када му је постављено питање о коришћењу сунчеве за производњу електричне енергије одговорио је: "Сунчева енергија је расута енергија, а у развоју извора енергије ишло се од извора мање ка изворима веће концентрације енергије по јединици масе.
Ivan
Da ili ne NE ??? Odgovor treba dati energetska bilansa za sledećih 10 , 20 i više godina ...ako ima dovoljo drugih izvora , onda NE ne treba ..ako nema izvora , energiju treba uvoziti i to se da izračunati šta to znači , pa na kraju treba odluka stručna i poltička , da li je NE neophodna . Autor teksta je dobro , logično i osnovano prikazao problem , ali je zanemario reći da NE Krško je također na potrenom području , više nego je to recimo Vojvodina , da Francuska ima NE u svakoj regiji i da je do sada bio samo jedan Černobil . Srbija u nukleranoj struci ima više i boljih stručnjaka nego Slovenija i Hrvatska , koje imaju NE Krško . Ukratko ne vidim neki posebni problem ako bude odluka da se ide na jeftiniju NE .
Драгомир Мицић
Подржавам професора Ајдачића и све друге разумне људе који су непоколебљиво против НЕ-а на територији Србије (верујем и на територији осталих балканских земаља). Ако некоме нису довољни аргументи које г. професор наводи у овоме своме тексту, нека размишља и о одговору на ова питања: Да ли у држави Србији има довољно ангажоване памети (и "политичке воље") да се сачини преглед њене енергетске снаге, да се тај преглед упореди са садашњим и будућим потребама земље у енергији, да се тај преглед непрекидно допуњава и да тај преглед, као документ, непрекидно буде пред очима наше стручне и шире јавности? Да ли ће Србија, као држава, искрено да планира енергетску будућност или ће подлећи НЕ лобију, чији "пелцери", видим, поново ничу и на њеној територији? Огромне земље: Украјина, Белорусија, Пољска, Шведска, Немачка... настрадале су и страдају од последица Чернобиљске хаварије - можемо ли замислити Србију после хаварије на њеној територији? Та, зар нам Козлодуј није довољно близу? И Кршко!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља