четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 06.02.2010. у 22:00

Нови киловати из угља

Никола Рајаковић

Србија има довољно времена да размисли и одлучи да ли ће градити своју прву нуклеарну електрану или неће, сматра проф. др Никола Рајаковић, државни секретар у Министарству за енергетику и рударство и угледни стручњак за ову област на Електротехничком факултету у Београду.

Хоћемо ли повремено дреждати у мраку ове зиме? Каква је енергетска „крвна слика” Србије? Које су нам главне узданице?

Са сигурношћу можемо да кажемо да је енергетика Србије на таквом техничко-технолошком нивоу да реалне опасности од цвокотања у мраку практично нема. Сложена енергетска слика показује да је кључна узданица електроенергетски подсистем у коме се последњих година обарају рекорди, захваљујући пре свега ревитализацији производних капацитета. Гасно-нафтни подсистем је у доброј кондицији и у гасном подсистему се, такође, обарају рекорди.

Одређене тешкоће имамо с градским топланама, и то више у економском пословању, мада су и технички разлози у многим топланама незадовољавајући (старост постројења и високи губици у дистрибуцији топлотне енергије). Све у свему, ако се уваже и расположиве резерве енергената, готово је извесно да ћемо ову зиму превладати с показатељима техничке сигурности наших система на готово европском просеку.

У каквом су стању наше електране и топлане?

Показатељи поузданости наших термоелектрана и фактори коришћења капацитета, без обзира на високу просечну старост, на веома су високом нивоу, осим код најстаријих који ће поступно бити гашени. Слично је и с производним капацитетима у хидроелектранама које при просечном водостају произведу око трећине електричне енергије у Србији. Остаје да се оне редовно и квалитетно ревитализују, имајући у виду старост.

С топланама је ситуација другачија и готово је сигурно да ће и производња и дистрибуција топлоте у многим градовима захтевати значајно технолошко побољшање.

Зашто мора што пре да се гради нова електрана, вероватно на угаљ? Страхујете ли да ћемо искусити несташицу следећих година?

Нова (или нове електране) у Србији неопходне је, бар, из три разлога. Први је већ наглашена старост производних капацитета и њихово поступно гашење, тако да су неопходни нови капацитети – како на угаљ, тако и на воду. Други разлог је очекивани пораст потрошње електричне енергије који ће бити диктиран, надамо се, економским растом. И трећи, пословна шанса Србије у овој области јер електрична енергија као роба има своју тржишну вредност. У нашем региону и шире је дефицитарна роба, тако да електрична енергија произведена на бази домаћих ресурса и добро упакована као квалитетан производ преко берзе у Србији треба да буде важна полуга у економском опоравку земље.

На чему наша земља темељи своју енергетску будућност? Која ће енергетских постројења (инсталисана снага, место, погон) градити?

У Министарству рударства и енергетике у разматрању су, пре свега, велики термоенергетски капацитети на угљу (ТЕНТ Б3 са снагом од 700 мегавата, Колубара Б са снагом 2 x350 мегавата, Костолац Б3 са снагом до 600 мегавата и Штаваљ са снагом од 300 мегавата), затим ТЕ-ТО Нови Сад на гас са снагом од 450 мегавата. Налажење оптималне динамике изградње са одговорним односом према заштити околине и будућим генерацијама (наша није позвана да сагори сав расположиви угаљ у Србији), с технологијама високе ефикасности, представља изазов за инжењере.

Због чега нису искоришћени сви водени токови, а да ни не помињемо обновљиве изворе?

Све чинимо да преостали расположиви хидропотенцијал искористимо, јер је заиста недопустиво да се он не користи. Разлози зашто до сада то није урађено су, углавном, економске природе јер није било довољно мотива за изградњу и неискоришћени капацитети били су скупљи од осталих. Раст цена електричне енергије, подстицајне цене за обновљиве изворе и ограничења која намеће емисија штетних гасова из термоелектрана додатно афирмишу енергију произведену у хидроелектранама.

Шта ће се предузети у вези с два крупна захтева ЕУ: осетним смањењем гасова „стаклене баште” (превасходно угљен-диоксида) из домаћих термоелектрана и топлана и обезбеђивањем, најмање, 20 одсто енергије из обновљивих извора до 2020?

Домаћи задатак који ће Србија добити у вези са значајним смањењем гасова „стаклене баште” из домаћих термоелектрана и топлана и обезбеђивање 20 одсто енергије из обновљивих извора до 2020. решаваћемо у неколико равни. Пре свега настојимо да наша позиција постане повољнија кроз смањење ових захтева према нама пошто смо објективно касније кренули у ову утакмицу. Почетне успехе већ имамо, сваки проценат јако утицајан. Будуће нове термоелектране које ће заменити старе ће за произведени киловат сат трошити осетно мање угља и тиме ће се пропорционално имати смањење гасова „стаклене баште”; активности на повећаној енергетској ефикасности и већем коришћењу обновљивих извора водиће истом резултату. Пред нама је одговоран задатак да своје обновљиве потенцијале и укупну енергетску слику Србије оптимално водимо имајући као критеријум економски просперитет са ограничењима која намеће одрживи развој.

Планира ли Србија да гради прву нуклеарку или, можда, да учествује у изградњи у некој суседној земљи?

Питање коришћења нуклеарне енергије се из сасвим нејасних разлога мистификује. Струка ту нема ниједан проблем: уколико није могуће наћи добре енергетске одговоре с расположивим технологијама, онда их сигурно треба потражити у примени нуклеарних. Ове технологије су данас битно унапређене у смислу безбедности и имају значајну улогу у развијеном свету. На срећу, ми у Србији имамо довољно времена (бар 30 година) да почнемо да учимо (све мање имамо експерата у овој области) и да, ако морамо, донесемо најбољу одлуку о изградњи или неизградњи нуклеарне електране. У овом моменту ми се чини да, ако то већ радимо, боље је да градимо на територији суседних држава које их већ имају.

Развијене земље су већ после прве нафтне кризе почеле да подстичу штедњу енергију. Колико се код нас у томе одмакло?

Штедња је неспорна потреба, али паралелно са штедњом морамо подизати ниво енергетске ефикасности. У оба сегмента имамо велик маневарски простор и практична реализација активности у оквиру енергетске ефикасности постаје практично наш приоритет после основног задатка – подмирења енергетских потреба.

Да ли ће градња енергетских постројења снажно погурати привредни раст, као што се очекује? Где наћи толике милијарде евра?

Градња великих енергетских постројења дефинитивно је снажан подстицај оживљавању привредних активности. Енергетика се јавља као мотор привредног раста, а не само као грана која сервисира енергетске услуге. Пажљиво упошљавање домаћих електромашинских предузећа допринеће општем привредном успону. Остаје проблем мобилизације милијарди евра. Тај задатак није лак, али је остварив и мислим да ћемо већ у најскорије време имати развојни циклус енергетике на делу у нашој земљи.

Станко Стојиљковић

Коментари2
11216
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nina
@Dusan - Da li mozete da mi navedete iz kojih ste to izvora dobili ove podatke? Gde to pise o cemu vi govorite? Sve mi se cini da vi vrlo malo znate, amnogo se plasite.
Dusan
-Gospodine Srbija ima i vetar i Sunce !!!!netreba mnogo biti pametan pogledajte sta rade zemlje zapadne evrope !!! Dokle ce vise Srbija birati pogresan pravac !!!! -Pogledajte posledice Cernobila koliko godisnje u Evropi i Rusiji umre od raka i to posle toliko godina !!i koliko ce jos zrtava umreti od Cernobila !! I posle svega vi hocete Da pravite nuklearku na sopstvenom pragu !!!PRETPOSTAVIMO DA NIKAD NE DODJE DO KVARA !!!STA CETE SA RADIOACTIVNIM OTPADOM ???? KOLIKO CE LJUDI UMRETI KAO ZRTVE TOG VASEG OTPADA !!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља