петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

У савезу са РФ

Аутор: Веселин Ђуретићпонедељак, 08.02.2010. у 22:00
Веселин Ђуретић

Опредељење за или против НАТО данас значи прихватити или не прихватити разне намете ове алијансе, а пре свега преузети на себе одговорност за злочине против мира које је ова организација починила. У националном смислу, то значи прихватање по Србе страшних свршених чинова: прогонства Републике Српске Крајине, располовљавање БиХ, албанску неутрализацију Македоније, прихватање отргнућа ,,српске Спарте” и њеног пребацивања на колосеке однарођавања. Улазак у НАТО води потпуном отуђењу свете српске земље. Томе води и формула о одвојеном путу Србије и Косова у ЕУ, што се сада често истиче.

Приступање Србије НАТО-у може имати неки државотворни и морални смисао ако алијанса испуни оне услове које је у ,,Политици” (1. фебруара) навео Зоран Петровић Пироћанац. Наиме, ако бар плати одштету од око сто милијарди долара. Верујем, међутим, да за то нема никакве наде јер Србима ратну одштету, стоструко већу од ове, није платила ни наследница Трећег рајха, док је одштета коју је платила Италија, у територијама, на крају рата уступљена Хрватској.

Ако би ипак којим случајем дошло до испуњења Пироћанчевих услова, и тада би прихватање НАТО-а од стране Срба значило њихово престројавање против Русије, што српски народ не би могао прогутати.

Егзистенцијалне ситуације каква је актуелна траже друге алтернативе ради преживљавања народа. Таква може бити светосавска формула: ,,Запад на истоку – исток на западу”, јер Србе упућује да крену потпуно новим путем. Уверен сам да је данас то пут пуног наслона на препорођену Русију, који одговара и Србима, јер води њиховом поновном окупљању, и Русији, јер води великим реинтеграцијама, у првом реду ,,беле” и ,,мале Русије”, односно поништавању горбачовљевско-јељциновских разбијачких чинова.

Знам да је овакав обрт тежак, и то због старе, по Србе погубне стаљинистичке политике која је сејањем лажи о великосрпској хегемонији наш етникум скоро преполовила, потом и због јељциновске ,,еквидистанце” која је у првој половини деведесетих година истим очима гледала на Србе који су бранили Југославију и на разне сепаратисте који су је уз помоћ Запада разарали. Овакав приступ очитован је и у време агресије НАТО-а, када су Срби, објективно гледајући, бранили и Русију.

Средином прве деценије 21. века Кремљ је препознао залеђе западног антисрпства, када је Путин, видевши шта се припрема у Црној Гори, понудио државну формулу у виду српске федерације, показујући тиме да је изашао из оквира стаљинистичких обмана у којима се на Србе и Црногорце гледало као на два народа. Али Путин није саслушан, омели су га западни и црногорски ,,лобисти” и домаћи идеологизатори старе школе, па је ватиканско-западни пројекат отргнућа Црне Горе од српства однео победу. Данас је Русија суочена са дилемом: дозволити или не да НАТО лађе уђу у Боку, тамо где је почетком 18. века радило поморско училиште Петра Великог.

После свега што нам се издешавало, после уверења да нас очекују још веће невоље, мој чврст став је: излаз није ни НАТО, ни ЕУ, него српска унија у савезу са Руском Федерацијом. Ово је за Србе пут културне, историјске и духовне комплементарности, пут економског рационализма, те пут према оквиру који гарантује опстанак народа. Није то опредељење против Европе него пут према другом, ширем европском оквиру – од Атлантика до Камчатке. Ако дође до оваквог обрта, мислим да то Запад неће изненадити јер он више од два века одвлачи Србе као стварно или потенцијално упориште Русије, и уништава их.

Бескомпромисно српско окретање према Русији може почивати и на чињеници општег значења; наиме, данас је руски народ као целина доживео катарзу која темељно одбацује стаљинистичко идеологизаторство, а ирационалну класну солидарност замењује друштвено-економским прагматизмом. Евентуални улазак Србије у овај оквир, и то на основу оних постулата који одликују чланство и јединство Европске уније, значи не само бекство од америчке и ватиканске Европе него пут у сусрет новој Европи која се рађа. Али и пут према упоришту које ће брзо уклонити и по Србе фаталне стаљинистичке намете, и оне који су им учињени од 1941. до данас. То, нажалост, наши предводници нису истицали.

Срби, дакле, после свега што им се десило немају другог излаза осим наведеног: Ни НАТО, ни ЕУ, него СУ у савезу са РФ.

Историчар


Коментари54
2074c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavomir Srpski
@Dragan. Mislim da vi ekstremizujete moj stav i stavljate mi u usta ono sto nisam rekao. Ko je ikada pomenuo isterivanje Albanaca sa Kosmeta, i to pretnjom upotrebe Abombi? I jedna i druga stvar su daleko od demokratije i principa kojima se vodim. Nikakva upotreba Abombi u Srbiji ili okolini nije povoljna, kao sto nije ni etnicko ciscenje, jer smo mi Srbi to u stvari najvise istrpeli, pa bi bilo apsurd da to sada drugima zelimo. Ni meni mnoge stvari nisu prihvatljive ali postujem zakone i slobode drugih. Albanci koji imaju rezidenciju mogu slobodno da zive, rade i ostvaruju svoj ekonomski razvoj sa najsirom autonomijom, i svojim legalnim lokalni liderima. Ali bi ljudska prava svih, i povratak nealbanaca tamo morao da bude ispostovan, i one savezne ingerencije drzave, kao sudstvo, skolovanje, policija i deo vojske sa kontrolom carina morao svakako da bude vodjen od drzave Srbije. A to su stvari koje svakako ne pogadjaju obicnog gradjanina vec samo nelegalne narko-vlasti.
Joванча
Тачка! Што неко рече пред истином и Богови ћуте! На овако огољену истину једино страх може да удари. Страх слабих да се треба здружити са злочинцима са надом да нам злочин не понове, а са знањем да ће нас у злочин повести!
pragmatist
Prva recenica u biografiji V. Djuretica: " DJURETIC, Veselin (1933) istoricar-revizionista, terazijski Crnogorac, politikant-tezgaros." Zadnja recenica: "Smatra da u egzistencijalnim situacijama nema komandne odgovornosti, jer je sam narod komandant svoje sudbine." (**) Glavni izdavaci su mu SANU i SRS. ** Sta onako mislite, kada se na Zapadu Srbi kolektivno anatemisu kao vinovnici i krivci za protekle ratove, kako tumace ovu ingenioznu misao istoricara V.Djuretica.
Student
Ajme koliko jasno i sazeto!
Kosta Jeftic
Predlazem g. Djureticu da se odseli u Rusiju i to ujedinjenje isproba na sopstvenoj kozi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља