петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.02.2010. у 22:00 Џорџ Петровић, Мелбурн, Аустралија

Српска посла у Аустралији

(фото илустрација ba1969@sxc.hu)

Када смо купили (тај) пансион, као станаре смо наследили једног кинеског дилера дроге (кога је полиција “преселила” у затвор) и десетак аустралијских наркомана (које је полиција избацила на улицу). После пола године, остала су само два станара из те “оригиналне” поставе. У међувремену смо примали нове станаре, углавном студенте и самце (које су супруге избацивале из куће јер “у Аустралији владају жене”).

Право освежење је било када смо добили једног Србина. Да кренемо у исправом правцу - прокоментарисала је носталгична супруга.

Интересовао се ту још један Србин, али само једном и никад више. Наиме, пошто је свет “ипак тако мали” сазнали смо да је његова свађа са супругом била “мало бурнија” па је он употребио секиру, након чега га је истог дана полиција избацила са фарме, коју је градио двадесетак година.

И да на почетку одмах кажем, да су описани догађаји стварна животна прича, без имало “литературе”.

Прво-поменутог Милка је у Аустралију довела сада већ бивша девојка - “брака ради”. Пошто тај брак није успео, он се после неколико месеци нашао, најпре на улици а онда у нашем пансиону. И то на препоруку заједничке познанице.

Радио је као молер код једног нашег “газде” - на “црно за кеш” (мада је Милку било речено да је све то “легално”).

Ако кажем да је Милко био најуреднији станар, родољуби ће приметити “па наравно, наш човек”. Зато нећу тросити тастатуру описујући корпу са вешом која се шетала сваког другог дана, као ни често позајмљивање усисивача из канцеларије, јер усисивач који користе остали станари, није “добро вукао”.

Дао сам му и преносни телефон, тако да може да разговара са мајком у Шпанији. Дирнула ме прича да је он мајци једини син, пошто је други син погинуо у саобраћајној несрећи, а мајка се развела и отишла у “бели свет”.

Ту негде око насег Божића, Милко ми рече да му виза истиче крајем јануара, те да је затражио продужење али да још није добио одговор. Слутио сам да му визу неће продужити јер је све радио погрешно. Покушао сам чак и да га саветујем, али се испоставило да “он зна више од мене”, па сам одустао.

Да сада прекинем главну причу и објасним да се у пансиону, када неки станар оде, та соба одмах крећи јер је “добро” прљава. Имамо једног нашег молера, старијег човека, који ради педантно а није скуп па собу окречи истог дана.

Када је “неки тамо” станар отишао и собу је требало окречити ја се обратих Милку. Нека узме још који долар пред сигуран одлазак, ко велим. Питао сам га колико добија на дан код “гаже” и понудио му педесет долара више. Милко је радосно прихватио моју идеју и кречење је почео већ исте вечери. Да се гипс осуши за сутрадан, рекао је.

Међутим на крају сутрашњег (“другог”) дана, Милко ми саопшти да је грешком врата офарбао бојом за зидове па мора да настави и у суботу, када има још један слободан дан код главног “газде”.

У суботу око подне се сретосмо и он ми рече да је све готово а ја га замолих да офарба и једну клупу. Нема проблема – рече. Наш човек може све, мислим се ја...

А онда дође време и да му платим.

- Колико треба?
- Па радио сам три дана!

Да је у питању аустралијски мајстор ја бих то лако пресекао - договор је био да заврши за дан и нема дискусије. Међутим, ради се о нашем Србину, који нема никога у Аустралији. Шта да радим?

- Знаш да је то превише. Договор је био да завршиш за један дан. Размисли и кажи ми колико је реално да ти платим.

Није одговорио.

Сутрадан сам поновио исто питање. Коначно се Милко изјасни и затражи да му платим један и по дан (што је и даље било више него два дана код главног “гаже”). Гурнуо сам му паре у џеп и без речи отишао. Био сам љут на себе што сам дозволио да ме “изради”.

Приближавао се и крај јануара. Сретох Милка на капији и он ми рече да сутра одлази.

- Срећан пут, само немој да заборавиш да платиш оних сто долара кирије што дугујеш! – хладно му одговорих
- Знаш, ја нећу то да платим. Ниси био фер према мени са оним кречењем.

!!!???

У држави у којој влада закон, у таквој ситуацији се станар жаље на суд. Међутим, Милко сутра напушта Аустралију…

Сутрадан сам ипак отишао да узмем кључ од њега.

Каква грешка!

Тада је, наиме, дошло до “наставка” разговора… Милко није псовао – он је клео. Рекао је да сам га опљачкао, да сам ружан, да ме сви мрзе, као и да пазим где шаљем ћерке, јер када оду у српски клуб, овде у Аустралији, “свашта може да им се деси”.

У том тренутку сам се сетио свих оних наркомана који су, одлазећи на улицу, говорили како то “није фер”. Јесте, били су прљави али нису ме вређали нити су били прости.

И ево на крају, после свега, дајем реч, да ћу написати један текст чим добијем доброг станара. Хоћу да верујем да су досадашња два Србина - “изузеци који се нису снашли на судару светова”.

Коментари59
7cafc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

srbijanac melbourne
djordje, a je laganje olimpijski sport ja ti garantujem bi ti uzeo zlato. nebi imao konkurencije.zao mi je sto ovo nisam vidio ranije al imam osjecaj da cu tebe vidit uskoro. naravno u vezi pansiona.
milko milko
Ja sam taj Milko o kome se prica na veliKO. Dragi moj George evo vratio sam se iz Srbije samo na tvoj poziv pa me interesuje dali mogu ponovo da stanujem u tvom "pansionu".
Maja Melbourne
Nadam se da cete objaviti moj komentar, jer mislim da svaka prica ima dve strane, i smatram da tekstu u novinama, kao sto je ovaj nema mesta. Ljudi koji komentarisu, ne znaju ni sta komentarisu, jer cuju samo Dzordzevu verziju, a mi iz Melburna znamo ko je ko!!!
Autor teksta
Upisite "Djordje Petrovic Melburn" u Google
mirjana sibic
ivim vec 4 decenija u svetskoj i penzioner sam, Pre par godina sam boravila u Melbourne tri meseca. Osecala sam se vrlo lepo i obozavam Australiju. Rado bih dosla ponovo ,ali ovoga puta ne kod rodjaka. Otsela bih rado kod vas , Samnom sigurno ne biste imali takve probleme , jer sam ja navikla da zivim u zemlji gde se zakoni postuju. Milim vas, posaljite neku adresu na kojoj sigurno mogu da vas dobijem! Unapred zahvalna ! " Natalija

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља