Да ли случајно или намерно, тек „Гаспромњефт”, нови већински власник, на годишњицу од преузимања Нафтне индустрије Србије решио је да обрадује возаче и снизи цене свих врста горива на својим пумпама и то у просеку за око 2,5 динара по литру.

Тако се на 474 пумпе НИС-а безоловни и моторни бензин од 95 октана точе по цени од 108,2 динара уместо досадашњих 110,27. Истовремено се литар дизела продаје по цени од 95,5 динара, уместо 98,57, док је литар евродизела 105,90, док је на другим пумпама 108,96 динара.

Појефтињењем горива у малопродаји НИС, како потврђују у овој компанији, тежи да ојача своју позицију на малопродајном тржишту Србије. После појефтињења горива, НИС планира да побољша свој сервис, настави с реконструкцијом бензинских пумпи, развојем допунских услуга и производњом горива које у потпуности задовољава европски стандард квалитета.

И док возачи с радошћу прихватају овакве вести, НИС-ова конкуренција каже да је реч о дампиншким ценама и нелојалној конкуренцији, објашњава Бобан Атанацковић, председник УО Нафта а.д.

НИС подсећа да није монополиста у малопродаји, јер покрива 25 одсто српског тржишта, напомињући да је до снижења дошло на основу смањења НИС-ове малопродајне марже.

Атанацковић каже да очекује да ће власници приватних пумпи већ данас затражити помоћ Министарства енергетике и Уније послодаваца, јер објективног простора за снижење цена у малопродаји нема, будући да је цена сирове нафте на светској берзи и услужне прераде толика да пумпе које су удаљене од Београда одавно немају очекивану зараду од пет динара.

Уколико би приватне пумпе желеле да испрате НИС и снизе цене изгубили би и ту зараду која сада не прелази три динара.

Атанацковић подсећа да у овом часу једино има простора за снижавање цене евродизела, који је на слободном увозу и то за 10 до 15 динара, али да ово гориво није у међувремену појефтинило будући да је промет знатно опао.

Појефтињење на приватним пумпама је могуће само уколико се дозволи увоз свих врста деривата, категоричан је он и додаје да не верује да ће бити појединачног снижавања цена.

Чињеница је да важећа уредба о ценама деривата прописује највишу малопродајну, али не и најнижу цену горива, тако да НИС свидело се то приватницима или не ради по закону. Цене основних деривата нафте кориговане су, према подацима Министарства трговине, током 2009. године укупно 18 пута, од чега 16 пута по основу промене укупне цене нафте и два пута због повећања државних захватања.

Повећање цене последица је превасходно раста цене сирове нафте типа „урал” која се једино може прерађивати у НИС-овим рафинеријама за 88,3 одсто, са 40,52 долара по барелу, колико је износила децембра 2008. на 76,28 долара у децембру 2009. године.

Раст цена од 30,9 одсто реализован је изменом Уредбе о ценама деривата нафте и трошкова увоза сирове нафте од 2,35 долара за барел.

Акцизе су протекле године кориговане два пута, у фебруару са 35,91 динар по литру на 42,00 динара за јединицу мере, или 17 одсто за бензине, односно са 19,10 динара по литру на 26 динара, или 36,1 одсто за дизел горива. Други пут је до корекције дошло у мају на 44 динара, или за 4,8 одсто за бензине, односно на 30 динара по литру, или 15,4 одсто за дизел горива.

Укупно учешће НИС-а у малопродајној цени бензина износи у просеку 43 одсто (од 42,5 до 46,1 одсто), а у цени дизела у просеку 54 одсто (од 52,9 до 55,8 процената), или укупно у просеку 51 одсто.

Осталих 49 одсто учешћа у цени одлази држави кроз акцизе и ПДВ, потврђује најновија анализа Министарства трговине.