петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:36

Српски колац

Аутор: Љубица Арсићуторак, 09.02.2010. у 22:00

Често кукамо. Не волимо да се хвалимо кад нам добро иде. Избегавамо да кажемо како смо добро зарадили, да уживамо у свом послу, како смо нешто урадили од мерака. А таман посла да похвалимо неког другог!

Мој познаник Енглез сматра да нам је то остало, поред јавашлука, сарме и кафенисања, од Турака. Кад би ондашњи Турчин чуо да је неком Србину добро кренуло, он би брже-боље дошао по харач. Од Турака су нам, како још живо народно предање каже, остале многе ствари по којима их радо помињемо.

На пример, радијатори у мојој школи „Мокрањац“, најстаријој музичкој школи на Балкану. Изгледају старији од Мехмед-пашиног моста, изнутра су пуни турског кречњака, једва да су по цичи зими млаки, што, без обзира на љубав према уметности, делује обеспокојавајуће на београдској ветрометини.

И прозори су стари, османлијски. Извитоперени и не дихтују, у зазор може прст да стане. Наместили смо рајбер (немачки) да их ветар не отвара. Деца нагурају шалове да испод не дува.

Преко пута школске зграде у Крунској улици налази се турска амбасада па Турци изблиза могу да осматрају шта су нам у аманет оставили.

Ђаци на часу, обучени у скијашке јакне, са рукавицама да им се прсти не укоче за час инструмента, више личе на алпинистичко друштво него на ученике музичке гимназије. Немамо пријатне, светле кабинете са постерима и модерним училима, водоводна инсталација је очајна, паркет попуцао, у тоалетима (ако раде) нема над лавабоом топле воде. Немамо ни своју зграду већ је делимо са другим школама. Једино су деца лепа и весела.

То што не волимо Мокрањца, можда нам је и то од Турака остало. Не, сигурно га не волимо кад дозвољавамо да школа коју је основао изгледа овако, као што не волимо ни Црњанског, чија је задужбина смештена у ходничић-шпајз-клозетић зграде Удружења писаца у Француској. Као што не волимо ни многе друге Србе којима можемо да се похвалимо кад нас неко упита ко смо. То што себе не поштујемо и што имамо дара да оскрнавимо свачији успех, да ли нам је и то остало од Турака?

На једном путу у Истанбул, усред гунгуле од зурли и усплахирених келнера који су по безистану разносили пиће и мезе, угледала сам човека са свеском. Погодивши да је писац, позвала сам га за наш сто.

– Ви Срби много опасан народ, много суров – примети писац. – Како то мислите? – лецнух се у патриотском жару. – Кад смо ратовали, ви сте нас Турке набијали на колац. – Како то?! – пренеразих се. – Јесте, јесте, учили смо у школи, на часовима историје – помирљиво је закључио писац, посегнувши за ражњићем са шиш-кебабом.

Нема сумње да историја, учитељица живота, држи различита предавања на различитим језицима, а сасвим је сигурно да су нам Турци, поред алеве паприке, јоргана и чучавца, оставили и Србе, који сами себе набијају на колац. Што би рекао Басара: Били смо под Турцима, а кад су они отишли, ми смо постали Турци.

На турској амбасади прозори добро дихтују, а радијатори су усред зиме врели. Код њих је све у знаку напретка. Једино турске жене могу и даље да кукају како су још увек под Турцима.


Коментари39
55561
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušan
@Floyd.Svaka ti je na mestu.Čudim se redakciji Politike da su ti ovo objavili.Meni kad god spomenem ime nekoga ili neke države ili nacije obavezno ne objavljuju komentare.
Ftica
Interesantno,taj dijalog sa Turcinom ko je koga nabijao na kolac,postoji u jednoj knjizi Mome Kapora,Beleske jedne Ane.
бене волент
``Једино турске жене могу и даље да кукају како су још увек под Турцима.`` ХА,ха,ха,ха...
Schwabenland
@ kaodaje vazno, neki istoricari veruju da je Dracula, sin Vlad Dracul-e, prvo uveo tu vrstu kazne nabijanja na kolac.Zbog toga je i dobio nadimak Vlad tepes, ili Vlad kolac, zbog nabijanja, oko 20.000 zarobljenih Turaka i njihovih pomagaca, na kolac.
Kaodaje Vazno
Zanimljiv tekst. I tacno je, Turci su nam ispod koze. To nije nuzno uvijek lose, zapravo mislim da je normalno (500 godina). Moguce je Turke pronaci i u Bugarima, Grcima, mozda i Rumunima (da ne govorimo o bosanskim Muslimanima, Albanicma itd). Mala fusnota: ne znam da li je neki srpski vladar nabijao Turke na kolac, ali znam da Vizantija jeste i da su Turci to od nje naucili. Ima dosta toga u nasem mentalitetu sto se cini da je vezano za Turke, ali moze da bude i posljedica dugovjekovnog ropstva (ako nekom kazes da ti sve ide super postavlja se pitanje kakav je tvoj moral i kakav si to covjek kad ti super u sveopstem sr...u).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Погледи са стране
Погледи са стране
Погледи са стране
Погледи са стране

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља