недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:27

Зашто монографија о Музеју кнеза Павла изазива панику

Аутор: Ирина Суботићуторак, 09.02.2010. у 22:00

Одлука да се огласим у вези с паником изазваном у медијима – у ударном Дневнику Телевизије Београд, у новинским чланцима, у отвореним писмима, интервјуима итд. – донета је искључиво због огромног броја грађана, који су, као пријатељи Народног музеја и поклоници наше културе, показали велико интересовање за монографију посвећену једном сегменту историје наше најстарије и најзначајније музејске установе. Народни музеј не памти када се, као 1. децембра 2009. године, окупио тако велики број његових пријатеља: сви су они желели да заједно прославимо објављивање књиге о Музеју кнеза Павла и да искажемо солидарност с Народним музејом који никада није био у тежој ситуацији него данас. Управо због тога је сада изузетно важан пример једног успешног музеја какав је био Музеј кнеза Павла, истина у неким другим историјским и друштвеним приликама. Стога није случајно што је у књизи поклоњена посебна пажња политичком контексту и културној политици тадашње Југославије, али пре свега савременом функционисању музеја и знаменитим личностима које су допринеле његовој успешности – часном и поштеном стручњаку (коме је то уопште потребно наглашавати?) др Милану Кашанину и регенту кнезу Павлу Карађорђевићу, великом зналцу, љубитељу уметности и добротвору. О др Милану Кашанину, као изванредном директору музеја, најпре савремене уметности, а потом кнеза Павла, компетентно, студијски писала је Гордана Станишић. Већи споменик од тога није могуће подићи једном директору музеја.

Књига је, међутим, доживела судбину тако примерену нашој малој, затвореној и затрованој средини: о њој се говори негативно, жестоко и злонамерно, изливају се ватра и жуч, износе неистине и испаљују неосноване оптужбе. Све то указује на чињеницу да се књига држала у руци али да се није читала и да је о њој постојало мишљење а приори.Све инсинуације у тим написима о промени имена и о смрти Народног музеја јасно показују да се ради о памфлетским матрицама, ван икакве везе са садржајем ове монографије. Искоришћена је непрецизна формулација Горана Марковића у обраћању председнику Борису Тадићу да би се срџба усмерила на другу страну, на ауторе књиге. Та замена теза нам је одавно позната, као што нам је познат и механизам тако гласног говора којим би требало замаглити истину. А истина је да је књига посвећена Музеју кнеза Павла у ствари једна велика ода самом Народном музеју. Ради се о установи која је, као државни инструмент политике тридесетих година прошлог века, нашу културу увела на велика врата у европске кругове. Тим инструментом Београд, Србија и Југославија постали су део Европе. Очевидно то није по укусу појединаца: они нису спремни да прихвате истину да је то била узлазна линија и да је од Народног музеја, преко Хисториско-уметничког или Историјско-уметничког, до Музеја кнеза Павла, наша музеологија доживела преображај, ушла из 19. у 20. век, дакле модернизовала се, социјализовала и европеизовала. Неки то називају смрћу музеја!

У монографији је Лидија Хам-Миловановић детаљно објаснила врло сложену причу око назива Музеја кнеза Павла, користећи целокупну постојећу архивску грађу. О томе се говори и у уводној студији: свакоме ко је прочита постаће јасно зашто је, у та далека времена која данас нико нема намеру да враћа, име кнеза Павла било потребно музеју. И држави. И схватиће да су документи и архивски материјал детаљно обрађени за све сегменте музејског рада, дипломатских активности, за однос приватног–јавног у колекцији кнеза Павла и сл. Међутим, сва архивска истраживања свих сарадника на овој монографији – око оснивања, око концепта музеја, делатности, стварања збирки поклонима и откупима, око археолошких ископавања, музејских поставки, конзерваторских подухвата, излагачке, издавачке и едукативне активности Музеја кнеза Павла – нису наишла ни на интересовање ни на разумевање ових злонамерних критичара: знам да ће се поновити свима већ добро позната ситуација када се овакав велики стручни и научни подухват, какав је монографија о Музеју кнеза Павла, препозна као вредан и значајан у некој другој, туђој средини. У својој га чекају – навикли смо на то – ниски ударци које покрећу сасвим лични, субјективни разлози. И ту је историја немилосрдна: памте се дела. А не сујете, зле воље и неостварене амбиције.

Аутор уводне студије и текста о кнезу Павлу као љубитељу уметности


Коментари7
58498
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jagodinac
Interesantno je kako deca komunista danas kritikuju komunizam cak i u odnosu prema muzejima. Za razumeti je kada ta ista deca dojucerashnjih uzornih pionira, omladinaca i partijskih kadrova kritikuju sistem koji ih je odgajio i dao im od ptice mleko. Elem interesantno bi bilo za citati kako je Knez Pavle veliki ljubitelj umetnosti kupovao umetnichka dela? Cime je placao ista? neke je razumem dobijao na poklom a neke je placao srebrnim dinarima ili drugim novcem. Koliku je platu imao Knez i kako je od nje dolazio, shta je radio za tu platu? U to vreme je Srbija bila tuberkulozna, sifilistichna, nepismena ali je eto imala Muzej Kneza Pavla sa lepim slikama u ulju i sa rezbarenim ramovima sa pozlatom. Kako dirljivo. No eto josh jednog interesantnog topika za diskusiju koji ce jako zanimati najshiru javnost u Srbiji koja je bez posla, bez plata, bez socijalnog, bez zasluzhenih ratnih dnevnica iz 1999.....Vazhno da se struchnjaci, politichari, javne lichnosti zabavljaju.
паја патак
@ Душан Бабац: Ваше ружне речи о кн. Павлу ми се чине последица омразе која влада између двеју грана Карађорђевића (потомака Петра I и брата му, Арсена) и јасно се види на чијој страни стојите. Ваше право, мада мислим да нисте у праву. @ Stevan: Занимљиво о двобоју са Арсена Манерхајмом – само, обојица су били гардијски пуковници 1907г. (дакле, тешко да су били високи официри 10 година пре тога, 1897.г, коју наводите). Двобој – зашто? Е, ако погледате лик кн. Павла, признаћете да не личи баш много на Карађорђевиће. “Зли језици“ у круговима руских избеглица у Београду су навелико причали да је он, уствари, Манерхајмов син. Ко зна? Можда би гђа Суботић, која је (колико знам) и сама потомак руских избеглица могла о тој урбаној легенди нешто да каже?
Stevan
...Ко је кнез Павле? Pa sin Arsena,Karadjordjevog unuka a brata kralja Petra I, Cika Pere.Arsen je licio na vozda i bio je veoma vest u borbi macevima.Na jednom balu u Petrburgu (1897 mislim)je izazvan na dvoboj od strane Manerhajma,kasnije prvog predsednika nezavisne Finske a tada visokim oficirom ruske carske vojske.Na licu mesta je bi dvoboj,koji se zavrsio tako da je Arsen tesko ranio Manerhajma,proburazivsi ga macem.Eto ko je Pavle,dakle sin velikog junaka Arsena,koji je licio na dedu ne samo fizickim likom,vec i srcem.
Душан Бабац
Кнез Павле је био веома вешт у ономе што се данас назива маркетингом, а што у његово време још није постојало. Зграду Новог двора је сазидао краљ Александар и касније даривао Народном музеју уз многобројна уметничка дела. Његов рођак кнез Павле је томе свему дао само своје име. Није тајна да је кнез слике савремене уметности које је поклонио музеју, а и оне много вредније које је куповао за себе, набављао државним парама. У архиви се на рачунима налази меморандум маршалата двора који говоре томе у прилог. У поменутом архиву има још доста грађе коју су селективно заборавили да искористе животописци кнеза Павла. Нико није објаснио како је подстанар са Студентског трга,члан побочне краљевске линије, преко ноћи, после октобра 1934. постао енормно богат и политички утицајан. Такође нико није писао о томе зашто се краљица Марија, која је била истински добротвор, напустила земљу са два млађа сина и никада се више није вратила. Ко је кнез Павле?
ДУШАН ГРУЈИЋ
Грешни смо према кнезу Павлу до неба.Неможе Амазон да нас опере!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља