четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Рекордни приноси и хронични минуси у ПКБ-у

Аутор: Димитрије Буквићуторак, 09.02.2010. у 23:59
Милан Вељовић (Фото Р. Крстинић)

Пут зрна кукуруза са клипа убраног на плантажама Пољопривредног комбината „Београд” од њиве до вреће са декларацијом спремне за продају пун је вратоломија. Када клипови са поља стигну у дорадни центар „Агросеме” у Падинској Скели, радници их суше и круне. У селектору и калибратору зрневље се раздваја према дебљини и облику на крупно или средње пљоснато и округло семе. Покретном траком одвајају се у вреће и шаљу у магацин, где се пакују у декларисану амбалажу.

Будући да ПКБ годишње произведе око 32.000 тона кукуруза, запослени понекад морају да раде у три смене. Примања су, како су новинарима „Политике” испричали неки од њих, од око 30.000 динара за извршиоце до отприлике 40.000 за „више чинове”. Надјачавајући буку машина, радници објашњавају да често раде са пестицидима, у прашини и хладноћи, јер су врата магацина, због транспорта, најчешће отворена. У неким другим погонима запослени обављају посао под ведрим небом на ниским температурама. Такве околности ризичне су по њихово здравље, али због осигурања које им није уплаћено од јануара не могу да овере здравствене књижице. Због тога, истовремено када у руководству ПКБ-а изражавају задовољство приносима кукуруза, радници окупљени у Самосталном синдикату ове корпорације данима најављују блокаду Зрењанинског пута. Разлог за то је и радни стаж који им није повезан од 2005. године, као и немогућност да упишу бесплатне акције предузећа. Протест је, према последњим информацијама, „замрзнут” до петка, јер је синдикат добио уверавања да ће Влада Србије на сутрашњој седници усвојити закључак о преузимају обавеза према Фонду здравственог осигурања, чиме ће приоритетни проблем бити решен.

Захтеви радника као да бацају сенку на слику о пословању ПКБ-а, о коме би се, на основу статистичких података, у први мах помислило да је реч о профитабилном предузећу. Прошле године, како каже Милан Вељовић, генерални директор ПКБ-а, испоручено је 94.700.000 литара млека што је рекордни резултат у више од шест деценија дугој историји корпорације. Ниједан од 22.000 хектара земље није запарложен, а приноси ратарских култура готово да су достигли максимум. Како је, уз овакве показатеље, могуће да запослени најављују протесте и да из године у годину финансијски извештаји показују минус? Реч је о вишегодишњем проблему који је, истиче Вељовић, изазван нерешеним статусом фирме и чињеницом да, због издвајања профитних центара, ПКБ више не производи за тржиште.

– Претходних година ПКБ је вегетирао јер је био у поступку приватизације. То значи: жив си, функционишеш, не дозвољавају ти да се развијаш, али не би требало да пропаднеш да би могли да те продају. Да су порези и доприноси стављени на терет ПКБ-а, отишли бисмо у стечај. Дозвољено нам је да те трошкове преузме држава. Сада је тренутак да држава конвертује тај дуг, а ми поново да уплаћујемо порезе и доприносе – објашњава Вељовић.

(/Slika2)Крајем седамдесетих, у ПКБ-у је било 43.000 радника, који су се одмарали у летовалиштима широм јадранске обале бивше Југославије у склопу „ПКБ турса”, коме су припадали и бројни ресторани, међу којима и чувени „Шаран” у Земуну и „Атина” на Теразијама. Запослени су, осим у матичном комбинату, били распоређени у „Фрикому”, „Имлеку”, „Имесу”, „ПКБ рибарству”, „ПКБ комерцу”, „Воћарским плантажама”, „ПИК Земуну”, „Драгану Марковићу”, „Вршачким виноградима”, „ПКБ банци”, „Земунској млекари”... Све су то целине и профитни центри који су временом, делимично или у целости, издвајани из корпорације. Тако се број радника, рачунајући и вишак запослених, свео на 2.540, а Вељовић напомиње да би према оквирним проценама требало да их буде око 2.000.

– Како примарна производња не може као таква да функционише због „маказа цена”, у оваквим околностима изузетан је успех одржати предузеће и сачувати ресурсе. Успели смо чак да обновимо механизацију и унапредимо производњу. У пољопривреди постоји номинални биланс, који говори колико сте произвели по хектару или грлу стоке, и финансијски, који показује колико сте зарадили. У овај други улазе и трошкови горива, ђубрива, хемијских средстава, издвајања за запослене... Кад се то сабере, не можете да будете у плусу – истиче Вељовић.

Очи запослених сада су упрте у Градску управу која ће можда већ у марту преузети управљање комбинатом. Вељовић очекује да ће после тога бити израђени развојни пројекти, а да ће већ 2011. године на рафовима продавница моћи да се нађу производи са некада препознатљивим знаком ПКБ-а које су већ многи заборавили.


Коментари1
b88e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. agronom
Divna ideja.Mi gradjani da finansiramo proizvodnju sirovina za preradjivace ( privatnike i monopoliste tipa Salford ) PKB je propadao i u najboljim uslovima privredjivanja,kao i cela poljoprivreda. Zivo me interesuje CV ovog mladog dusebriznika za poljoprivredu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља