субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 12.02.2010. у 22:00 Зоран Миливојевић

Од срећног детета до нарциса

(Срђан Печеничић)

Знамо да љубав коју примимо у детињству битно утиче на то како ћемо волети када одрастемо. Животне приче одраслих чије је детињство било несрећно због недостатка љубави показују да одрасли жуде за оном љубављу коју нису добили као деца. Али шта је са оном децом којима су родитељи свакодневно показивали да их воле? Како „срећна деца” воле када одрасту?

Живимо у временима када више нема хероја спремних да се жртвују за другога. Изузетак су родитељи, спремни и да умру за своју децу. Многи родитељи знају да су добри родитељи само ако гледају у емоције детета и виде испред себе срећно дете. Због тога их на разне начине усрећујемо, нудимо им само позитивне доживљаје, упућујемо похвале, купујемо поклоне. Када одбијемо неку дететову жељу или када од њега нешто непријатно захтевамо, поглед на нерасположено, жалосно, несрећно дете изазива огромно осећање кривице, тако да попуштамо дететовој вољи. То је најбржи начин да поново постане срећно.

Проблем је што такав одгој, парадоксално, код деце развија нарцисоидност. Родитељи који у свему угађају детету онемогућују му да развије способност да воли друге. Оно стално у центар ставља себе, своје жеље и своја осећања, а ако је њему непријатно, други нису важни. За нормални развој није довољно да дете осети да је вољено, оно мора да има прилику и да покаже љубав према другима, према родитељима, да се због других нечега одрекне.

Наша срећна деца не желе да напусте своје удобно детињство ни онда када имају 20, 30, па и 40 година. Када родитељи умру или постану немоћни, ова одрасла деца се труде да са неким другим око себе изграде свет љубави какав су имала у детињству. А то је да их неко безусловно воли, да им испуњава све жеље. Младићи траже секси даме које ће се понашати као маме, а девојке лепотане који ће се понашати као тате. И једни и други траже да буду вољени, а не да воле. У љубави показују дечју себичност: воле само зато што су вољени.

Срећно дете често постане за живот неспремни, несрећни одрасли. Заборавили смо да је наш родитељски циљ требало да буде да припремимо нашу децу за самостални живот у људском друштву. Уместо да гледамо у дететове емоције и да се осећамо кривима сваки пут када се дете осети непријатно, гледајмо наш удаљени циљ. Он је главни критеријум доброг васпитања. А за самосталност – дете мора научити да се носи са непријатним осећањима. Када родитељ који воли нешто забрани детету, мора издржати да гледа дететово незадовољство. Ако му је тешко, нека погледа у будућност и нека га види као одраслу особу која сама гради своју срећу.

Коментари16
1ba85
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragan ivkovic
Divan tekst...!!!
Tanja Petrovic
Bravo!
Majce Djokovic
Odlican tekst i vrlo primenjiva tema na nasu sredinu. Ipak, cini samo polovinu price posto je drugi razlog zasto neko ovako odrasta upravo zanemarivanje od strane roditelja. Kao reakcija se javlja preterano bavljenje samim sobom i sopstvenim ˜potrebama' na racun drugih i nesposobnost za preuzimanje sopstvene odgovornosti za srecu. Krivi su oni sto nas nisu voleli kad nam je bilo najpotrebnije...
goca jovanovic
Odlican tekst!
Milena Iljic
Svaka čast gospodinu Milivojeviću! Inače, ova tema je detaljno i jasno objašnjena (i duhovito ilustrovana) u knjizi koju svaki čovek treba da pročita- "Kako preživeti svoju porodicu", autora Robina Skinera i njegovog nekadašnjeg pacijenta, Montipajtonovca Džona Kliza.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља