субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 12.02.2010. у 22:00

Да ли бензин може да појевтини за 35 динара

Групација пише влади: Станко Шарац

Уколико би дошло до смањења рафинеријске цене прераде нафте (која је у Србији дупло виша него у Европи), а држава кроз акцизе и ПДВ кориговала своја захватања кроз цену литре горива – деривати у Србији били би јефтинији за чак 30 до 35 динара. То за „Политику” тврди Станко Шарац, власник приватних пумпи „Гаспетрол” у Панчеву.

Рачуница показује, каже он, да је од јуна 2005. до краја јануара ове године у НИС-овим рафинеријама цена прераде за моторне бензине порасла за 95,16 одсто (односно са 24,9 на 48,75 динара), акцизе су у истом периоду скочиле за 70,55 одсто, а порез на додату вредност за 66,37 процената.

– Кад су у питању државна захватања у литри горива, ситуација је још критичнија кад је у питању дизел Д2 где су акцизе за протеклих пет година повећане за 109,85 одсто, односно са 14,52 на 30,47 динара – каже Шарац и додаје да у међувремену једино није мењана малопродајна маржа од око пет динара, која је требало да испрати повећање ових трошкова за 83,24 одсто и сходно томе маржа износи 9,16 динара.

(/slika2)Трговци данас, додаје Шарац, само еколошку таксу плаћају 160 одсто скупље него пре пет година.

Имајући у виду такве околности, иницијативни одбор Групације за промет нафте и нафтних деривата упутио је влади, односно министарствима енергетике, трговине и финансија захтев за спречавање злоупотребе монополског положаја НИС-а и усклађивање трговачке марже с растом рафинеријске цене прераде и са акцизама.

– Групација предлаже да се малопродајне марже усклађују са ценом рафинеријске прераде, износом акцизе, ПДВ-а, продајном ценом и еколошком таксом. Инсистира се да тако буде све док се не укине монопол који НИС има на српском тржишту – објашњава Шарац.

Упитан зашто су приватници реаговали тек када је НИС објавио ниже цене, Шарац каже да је Министарство енергетике још лане добило податке о трошковима бензинских пумпи из чега се могло закључити да је за нормално пословање просечне бензинске пумпе потребно да има најмање 10 евроценти марже по литри продатог деривата.

Донета је, међутим, одлука да се повећа само цена рафинеријске прераде и на тај начин све ефекте повећања НИС је задржао за себе. Јер да је повећао маржу, онда би се ефекат повећања поделио и на остале прометнике.

(/slika3)НИС је овим снижавањем цена поред постојећег монопола увео и дампиншке цене, јер није смањио велепродајну цену за приватне бензинске пумпе, чиме је директно смањио ионако малу (законом загарантовану) маржу приватника. Тиме је, тврди Шарац, НИС противзаконито кренуо у акцију преузимања комплетног тржишта деривата.

Бобан Атанацковић, председник УО компаније „Нафта”, каже да се чека одговор Комисије за заштиту конкуренције, али да приватници размишљају да доскоче НИС-у снижавањем цене евродизела испод домаће, будући да то гориво слободно увози и то по ценама нижим за за 15 до 20 динара. Рачуница показује да се на евродизелу који се увози без ограничења у просеку зарађује чак 19 динара, те да су ово обарање цене и конкуренција омогућени од када је НИС лане почео да га производи у својим рафинеријама.

По подацима аналитичара, просечна маржа за бензине је пет динара, за течни нафтни гас шест до седам, а за евродизел – 19 динара, што значи да је просечна маржа за све врсте деривата на просечној бензинској станици 9,30 динара.

Доносећи одлуку о смањењу цена, НИС је испунио све правне норме, укључујући и Уредбу о цени горива, која одређује границе марже у распону од нула до пет динара и омогућава свакој компанији да сама одређује износ марже, потврђују у тој компанији.

Нафтна индустрија Србије, тврде у тој компанији, није монополиста у малопродаји, јер има 25 одсто удела на тржишту и зато слободно може да користи своје право да смањи маржу да би задовољила потребе својих клијената.

Јасна Петровић

--------------------------------------------------------

Комисија чешља притужбе

Комисија за заштиту конкуренције почела је да прикупља податке од трговаца горивом, након чега ће одлучити да ли ће покренути поступак због смањења цена на пумпама НИС-а, потврдила је јуче председница комисије Дијана Марковић-Бајаловић.

Чињеница да је НИС снизио цене, не представља повреду конкуренције и то је складу са уредбом која регулише промет деривата, рекла је она и додала да ипак под одређеним условима може да постоји повреда конкуренције, због чега је Комисија одлучила да затражи одређене податке од приватника.

Коментари5
748d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko markovic
@ jovan p., greska Jovane, fond PIO se puni nasim izdavanjima svakog meseca protiv nase volje, nasim novce u velikom iznosu.Ko ga i za sta trosi.Takodje, fond PIO je trebao biti popunjen i novcem od prodaje NIS-a, Mobisa, i ostalih preduzeca jer na kraju krajeva njih su i stvorili ti koji sad treba da uzivaju u plodovima svog visegodisnjeg mukotrpnnog i krvavog rada.Dakle, naprotiv, akcizama se puni budzet za razne sekretarice i vozace koji sluzbenim automobilima krstare ovom zemljom u radno vreme, zatim 25 dzabalebarosa u najvecoj vladi na svetu, 250 nekakvih dzabalebarosa u najvecem parlamentu na svetu, plus njihovi saradnici, savetnici, sekretarice, sluzbenisi, sekretari, pomocnici, sefovi kabineta i ostala "produktivna" "radnicka" klasa. @ mikulica - ako je podatak koji ste izneli tacan (50,5 dinara po litru u USA) onda cete se sloziti da su i marze nasih pumpadzija beskrajno viskoe (5 din/lit. ili citavih 10 % !?). NIS nije gulila drzava vec tajkuni.
niko i nista
Ne moze. Ono moze al ,,neceju,,
jovan p.
Nisam stručnjak za ovu oblast ali po onome što se da videti, koren ovako visokoj ceni je nerazumno visoka proizvođačka cena i ogromna akciza. Ovolikom proizvođačkom cenom godinama smo štitili sve promašaje u domaćoj naftnoj industriji. Sada štitimo ruskog vlasnika (od čega pitam se kad su me u školi učili da 70% svih rezervi nafte leži baš u Rusiji) a akcizom pokušavamo da nahranimo i fond PIO i svu budžetsku potrošnju i svu administraciju na Kosovu i centralnoj Srbiji čija je efikasnost za uz gusle a pri tom još i preti štrajkovima. Sumnjam da se ovakvom raspodelom "dobiti" od derivata, može postići nešto na duže staze. Trošak svega prevaljuje se na ono malo privrede što još nekako radi a ukupna potrošnja derivata će verovatno početi i da opada, ako već nije (poslednje spustanje cene), pa će efekat biti suprotan od onoga što se želi. Uzgred sumnjam i da će u januaru 2011 g. biti liberalizovan uvoz derivata. Vlada će i dalje cediti suvu drenovinu.
mikulica
Prosecna maloprodajna cena motornih benzina u USA,prema podatcima EIA je 2,66$ po galonu.Podatci su sa pocetka februara 2010 godine.Ili prevedeno u naše jedinice oko 50,5 dinara po litru.To je cena sa svim porezima države i trgovinskom maržom.A naša rafinerijska cena je 48,75 din "podatak je iz ovog teksta".
lila l
Kako se bude razmatrao ovaj zahtev privatnika, uporedo treba proveravati kvalitet goriva koji se prodaje na svim privatnim pumpama u Srbiji i da li gorivo odgovara datim standardima. To je za gradjane mnogo vaznije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља