понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:17
Стил, нега, лепота

Шарм позних година

„Бескорисно је у старости продужавати живот. Младост треба продужити”, говорио је Иво Андрић, а ево како су ту чаробну формулу примениле професорка др Зорка Благојевић, први декан Фармацеутског факултета у Београду, новинарка Вера Јанчић и примадона Радмила Бакочевић
Аутор: Славица Берићсубота, 13.02.2010. у 22:00

За младост се каже да је радост живота, а радост је вечна младост духа. Тако кажу наше саговорнице, које су упркос годинама и животној ветрометини остале младе. Професорка др Зорка Благојевић, новинарка Вера Јанчић и оперска певачица Радмила Бакочевић су на време схватиле да живети значи надати се, волети, дивити се, чинити добра дела, неговати породицу и пријатељства.

Свој осамдесет девети рођендан (25. јануара) др Зорка Благојевић је обележила у кругу породице и пријатеља у ресторану „Рубин”. Упркос чињеници да је на прагу десете деценије живота, ведрог је духа, бриљантног памћења, румених образа и оштрог, проницљивог погледа.

– То је зато што волим друштво, кафану и понеку „домаћу” – поверила нам је, одајући тајну своје менталне и физичке виталности.

Професорку Благојевић смо срели пре две године на додели „златног индекса” генерацији која се 1958. године уписала на Фармацеутски факултет у Београду. Поименце је „прозивала” некадашње студенте, распитујући се где су, чиме се баве...

– Стицајем околности, моја генерација од 129 студената била је прва која се уписала школске 1939/1940. године. Та година се узима и као датум оснивања факултета – каже наша саговорница.

Спортисткиња, декан, посланик

У биографији др Зорке Благојевић, родом из Обреновца, стоји да је 1935. била првак Ваљевског округа у спортским надметањима. Више разреде гимназије и велику матуру завршила је у Београду 1939. године и ту уписала Фармацеутски одсек на Медицинском факултету, али је због окупације 1941. године прекинула студије. За време рата радила је као апотекарски помоћник. Више пута су је хапсили Гестапо и Специјална полиција. У њиховим затворима провела је седам месеци. Са Петом козарском бригадом, као бригадни апотекар, прешла је цео Сремски фронт.

(/slika2)По ослобођењу је наставила студије, сада на новооснованом Фармацеутском факултету, на коме је прва и дипломирала 1947. године. Докторску дисертацију је одбранила 1955. године на Фармацеутском факултету у Паризу.

Била је и први декан Фармацеутског факултета у Београду од 1962. до 1967. године и прва жена декан код нас, председница Комисије за израду југословенске фармакопеје, посланик Скупштине Србије и посланик Већа народа Савезне скупштине, председник Конференције за друштвену активност жена Београда, почасни члан фармацеутских друштава Чешке, Словачке, Румуније, Немачке, Француске…

– Била сам посланик, али за то нисам била плаћена – каже док нам показује бројна признања која су пратила њен рад.

Зорка је и брижна мајка која с пуно поноса прича о свом сину Драгану и његовим пословним успесима, и са великим задовољством брине о својим унукама, упркос чињеници да су и оне одавно академски грађани.

– Живот ме је очеличио. Лоше ствари сам заборавила, по природи сам оптимиста. Све окренем на шалу и никада се не жалим – поверава нам саговорница.

Зорка истиче да се није шминкала, а и зашто би – њеним образима руменило не треба, као ни сенка продорном погледу плавих очију, пред којим су „клецала” многа мушка срца…

А шта јој је храна за „мождане вијуге”? Укрштенице, које редовно решава.

Новинар остаје новинар

Вера Јанчић и у 96. години живота пише и објављује своје текстове.

– Док сам радила у дневним листовима уписивала сам у бележницу објављене наслове. Стигла сам до пет хиљадитог. Престала сам када сам схватила да сваки од њих траје од јутра до вечери. Касније сам их сретала код продавачица јаја на пијаци: правиле су од њих фишеке.

(/slika3)Верина потреба да сваког дана нешто прочита и напише ипак не јењава.

– Моја девиза је „Боље узалуд радити, него узалуд седети”. Сваки дан поново гурам свој камен на врх брда и, како је прелепо написао песник Хозе Емилио Паћеко у својој песми о Сизифу, благосиљам га зато што би ми без те залудне драме живот био залудан – каже најстарија српска новинарка.

Одрасла је у Новом Саду и ту завршила права. Шездесетих година је живела у Скопљу и радила као новинар у „Новој Македонији”. Прешла је у београдску „Борбу” 1963. године и уређивала женску страну, преглед стране штампе, културу у свету… Радни век је провела у редакцијама дневних листова. Касније, као пензионер, сарађивала је у НИН-у, „Нади”, „Дуги”, „Ревији Б92”, „Базару”... Имала је 93 године кад је, на целе две стране културне рубрике, у „Политици” написала репортажу „Аутопортрет – то сам ја” о изложби у Паризу.

Иако већ одавно у пензији, Вера Јанчић и даље чита и дописује се са пријатељима на француском, италијанском, немачком и руском језику, а споразумева на још толико. Нека њена пријатељстава, као што је случај са Финкињом Саими Хејнонен, којој је сад 101 година, саткана су за само неколико минута, да би потрајала деценијама.

– Упознале смо се на станичном перону у Копенхагену. После смо се дружиле код моје ћерке Наташе, унука Андријане и Тијане и зета Љубе Поповића у Паризу – прича наша колегиница, дама од стила која и сад држи до свог изгледа. Зато не чуди што и у десетој деценији има удварача.

Рад с младима подмлађује

На традиционалном гала концерту 13. јануара у Народном позоришту у Београду, после дуже паузе на сцену је изашла Радмила Бакочевић, оперски сопран. Уз бурни аплауз публика је поздравила примадону која је од 1955. наступала у оперским кућама широм света, од Бољшог театра у Москви (1959) до њујоршке Метрополитен опере (1968).

– Случај је хтео да је мој дугогодишњи пријатељ тенор Петер Дворски пожелео да певамо у дуету у Београду. Он се није појавио због болести, а ја сам се, када је публика устала на ноге тапшући, први пут заледила од треме – признаје госпођа Бакочевић.

У богатој биографији наше саговорнице стоји и податак да је наступила на минус 37 у Москви, да би након тога певала на плус 20 у Ташкенту, па у Новосибирску на минус 40, и потом у Каиру на плус 26, а све у року од једног месеца! Била је „Норма” пет пута узастопно у Барију са Дел Монаком, па одмах затим још пет пута у Торину, путујући наизменично авионом и спаваћим колима.

– Све је то генетика – објашњава скромно достојанствена дама која је добила многа светска признања, док су је домаћа углавном заобишла.

Била је у седмом месецу трудноће када је наступила као Фаустова Маргарета, по којој и њена ћерка носи име.

Нисам била спремна да жртвујем породицу зарад каријере, тако да сам први позив Бечке државне опере одбила. Додуше, имала сам пуно среће да је моја мајка могла да ми помогне када сам због наступа била одсутна, а и безграничну подршку мужа. А на поновну шансу Бечке опере сам чекала пуну деценију – каже примадона.

Док је њен супруг Александар Бакочевић био директор Танјуга, па „Политике”, и градоначелник Београда, Радмила је низала успехе на оперским сценама света, али то није пореметило хармонију њиховог брака.

– Ми смо, улазећи у кућу, заборављали на своје професије. Зато својим ученицима увек саветујем да породица треба да буде на првом месту. Она је животни ослонац, па тек онда долази каријера.

Радмила Бакочевић је радни век завршила 2000. године као ректор Универзитета уметности у Београду. Међутим, одлазак у пензију за њу није значио и престанак обавеза. Наставила је са педагошким радом на Факултету музичких уметности у Крагујевцу, а све до 2004. године у Сарајеву.

– Завршила сам учитељску школу, што ми је доста помогло у педагошком раду са студентима. Не улазим никада у разјашњавање и дискусију, ако се не разумемо направим паузу, сачекам да се све сталожи да би аргументовала свој став или евентуално увидела и своје грешке. Добро сам запамтила очеве речи: „Лакше је савладавати се, него извињавати”, појашњава професорка певања из чије класе су изашла сада већ многа чувена имена наше оперске сцене.

О тајни своје виталности, која се никако не поклапа са 77 година живота, госпођа Бакочевић слеже раменима.

– Нема тајне. Избегавала сам ноћне изласке и шминкање ван сцене. Волела сам да будем код куће, да одем на пијацу, да скувам ручак. Ни данас ми то није тешко, посебно кад знам да ће ми се придружити ћерка и унука. Увек сам радила две ствари паралелно: док учим текст знала сам да штрикам или везем, што ми је држало концентрацију. По природи сам оптимиста, нисам сујетна ни љубоморна – каже Радмила Бакочевић.

Разговор би потрајао да телефон није подсетио на обавезе у Оперском студију Народног позоришта у Београду у коме је и она.


Коментари2
6c8c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Andric
Tri mini price i cista petica za novinarku Snezanu Beric, koja u Magazinu ispisuje brojne reportazne priloge iz mnogih krajeva Srbije.Izmedju ostalog, i zbog toga se najbolja novina
ira moslavac
Ne mogu da verujem da je moja mentorka iz "Nove Makedonije" ziva!Molila bih vas da mi date telefon Vere Jancic!Poliglote,praavnika,novinara i iznad svega coveka.Vas sam citalac i u mirovini,a Vera mi je bila mentorka u Skoplju.Zao mi je sto ste samo zamenili fotografije,ali desavalo se to i u nase vreme.Vera ce to razumeti.Steta da niste napravili ceo intewrvju sa NJOM!U njenom zivotu ima toliko zanimljivog da ni u roman u tomovima ne bio stalo,a sto malo ko od nas smrtnika moze time da se podici.Samoovako nastavite!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља