среда, 27.07.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:11
Породични лекар

Кад памћење попушта...

Слабљење меморије је нормална појава у познијим годинама, а то ћемо успорити ако дајемо задатке мозгу који су нешто већи од дневних активности
субота, 13.02.2010. у 22:00

Памћење почиње да слаби најчешће због старења или неуродегенеративних обољења која обухватају чак двадесетак болести пропадања неурона у различитим деловима централног нервног система. Упркос свим досадашњим истраживања, узрок њиховог настанка је и даље велики изазов и загонетка за науку. Сумња се на више удружених фактора, од којих се последњих година највише прстом упире на неповољне чиниоце из спољашње средине као што су радијација, пестициди, хербициди, алуминијум, олово, жива и други тешки метали. Сви ти фактори могу да направе толико поремећаја у можданим ћелијама да природни механизам за њихову поправку не може да их коригује. У овој групи обољења најраспрострањеније су Паркинсонова и Алцхајмерова болест код којих је остварен и највећи прогрес у лечењу.

По чему се ове две болести разликују? Професор др сци. мед. Тихомир Илић, неуролог и клинички неурофизиолог, наводи да оне имају своје седиште на различитим „спратовима” мозга, будући да се у Алцхајмеровој болести трајно губе ћелије мождане коре због које и настаје слабљење интелектуалних функција, али без поремећаја покрета. За Паркинсонову болест је, пак, специфично пропадање дубоких можданих једара на које указује немогућност контроле покрета.

Напредовање се може успорити

По речима нашег саговорника подела неуродегенеративних болести је направљена из дидактичких разлога. У стварности, природа не признаје наше поделе, тако да су могуће и најразличитије комбинације. Истраживачи у читавом свету настоје да открију механизме њиховог настанка пре свега да би омогућили преживљавање можданих ћелија. Охрабрујући резултати постигнути су на моделима болести код животиња, али се ови терапијски модели нису увек показали успешним и код људи. Испробавани су третмани са многобројним препаратима и терапијским концептима не би ли се зауставило одумирање можданих ћелија, међу којима је и терапија високим дозама витамина Е, али поузданих доказа о успеху још нема. Постоји очекивање да поједини препарати, који се данас примењују, заиста могу да зауставе напредовање дегенеративних процеса, што ће се можда, по неким очекивањима, тек наредне године показати.

Шта, онда, може да учини неуролог? На почетку болести за сваког лекара је најважније да постави правилну дијагнозу која првенствено зависи од његовог знања и искуства, будући да Алцхајмерову болест за живота није могуће поуздано дијагностиковати и да се техникама визуелизације (MRI, PET) не могу сагледати промене у можданим ћелијама.

Супротно Алцхајмеровој, за Паркинсонову болест се може рећи да не скраћује животни век. Међутим, ситуација је далеко повољнија, будући да постоји читав низ лекова са деловањем на различите механизме сигнализације између можданих ћелија. Још важније је поменути да поједини од ових лекова вероватно суштински мењају ток Паркинсонове болести, иако је још прерано тврдити.

Иначе, претпоставља се да од Паркинсонове болести после 60. године оболи свака стота особа, после 80. свака десета, а када би неким чудом живели више од 120 година – вероватно би сви испољавали поједине симптоме. И у овој болести нагласак је на раној дијагнози која такође зависи од искуства лекара. Од када је Паркинсон описао болест, пре 200 година, дијагностика почива на сличним принципима. Међутим подршка савремене технологије пружа могућности што ранијег откривања болести и што раније примене лекова који ублажавају природни ток болести, какав је код нелечених особа.

Резерва спречава заборавност

Да ли је могуће лечење неуродегенеративних болести? У припреми је велики број лекова од којих су неки у облику студија доступни и у Србији и у које стручна јавност полаже велика очекивања, наглашава наш саговорник. За Паркинсонову болест у Србији постоји 15 регистрованих лекова док научна заједница у свету тестира више од 30 нових, а буџети за њихово истраживање одређују се милијардама долара. Уз савремену терапију могуће је проживети животни век а да се никада не стигне у најтежу фазу болести. Од стране лекара пацијент се подстиче на одговорност према себи и сопственом лечењу, а храброст улива добро информисање о природи болести и могућностима лечења.

Како да разликујемо Алцхајмерову болест од природног слабљења меморије у старост? Интелектуалне функције несумњиво опадају с годинама, што не значи и присуство патолошких процеса у можданим ћелијама, али је неактивност убрзава. Као што рутинска дневна активност није довољна за очување физичке снаге, тако ни уобичајена интелектуална активност није довољна за одржавање интелектуалних функција. Мозгу треба давати задатке да би његов интелектуални потенцијал био већи. Старењем мозак губи неуроне, али интелектуалном активношћу преостали неурони чувају интелектуалне функције.

Професор Илић наглашава да особе које и у старијој животној доби настављају да раде имају мање изгледа за развој деменције.Ментална активност читавог живота ствара везе између можданих ћелија и тако стиче такозвану когнитивну резерву која штити меморију; хоби попут читања, па чак и играња рачунских игрица, могу одложити губитак памћења и деменцију.

Вера Бошковић

----------------------------------------------------------

Истраживачи раде

Према неким студијама у Енглеској код 700.000 особа није утврђен прави узрок губитка памћења. Када се болест открије, неуролог, верујемо у најбољем случају може да успори ток болести, а сасвим извесно да лековима може да контролише симптоме и побољша квалитет живота пацијента, иако ниједан од њих не делује на узрок и не зауставља болест. То је ипак велики напредак јер захваљујући ублажавању симптома болесник може да ради, чак и да обавља професије са значајним интелектуалним оптерећењима.

Трајање болести је варијабилно, у просеку износи око девет година, а у последњим етапама, долази до измењеног понашања, халуцинација, поремећаја моторике, повременог губитка оријентације и везаности за кревет. Смртни исход произилази из тих ограничења. Због тога су очи стручне јавности окренуте ка новим концептима лечења који су усредсређени на нове, молекуларне, механизме настанка оштећења. Међу онима који су у припреми, има неколико супстанци које обећавају.


Коментари0
b9d56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља