понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:14

Наш језик у ЕУ

Аутор: Ђорђе Телебакнедеља, 14.02.2010. у 22:00

Годинама сам из Париза писао за сплитски „Глобус“, чији уредник беше далматински новинарски вук Јошко Франчески. Једном недељно у листу се појављивала и колумна Мире Кучића, иначе руководиоца фабрике рибљих конзерви „Постира“ на Брачу, надалеко познате по укусним сардинама. Сардине које смо некада бацали мачкама, крцате „омегом 3“…

Будући да су Кучићеви текстови били без длаке на језику, једва сам чекао да видим какву ће стрелицу одапети следеће седмице. Тукао је он и левом и десном шаком, ногама такође. Једном приликом написао је да су хрватски и српски – исти језик. Разлика је у томе што га Срби зову српским језиком, а Хрвати хрватским.

Руку на срце, пишући за „Глобус“ нисам се морао трудити да мој језик из Сарајева прешалтам на неки други језички колосек. Додуше, пазио сам да не регулишем, него да регулирам. Тако је у футуру Арсен Дедићева „Бит ћеш увијек моја“, а не „Бићеш увијек моја“.

У мојој гимназијској свједоџби у Сарајеву стајало је „српско-хрватски/хрватско-српски језик“, а са стране би и оцена бројком.

Сваки август проведем у Сплиту. Обожавам венецијанску лепоту, прозрачност, опојни мирис, плаветнило Далмације. Ово лето не прође без једног корпулентног средовечног Сплићанина у легендарној Шарл де Гол „Ситроеновој“ „жаби“ како савија окуку насред улице обујмивши волан својим снажним ручердама. Ауто за којим се с уздахом окрећу Парижани, цвили ли, цвили. „Будите нежни с митским аутомобилом“, добацих му нежно кад прође поред мене. „Ма ко га ј…“, одговори ми типично медитерански. Не рече „тко“, него „ко“. „Тко“ се употребљава и долази више са севера. Овде је Балкан, тектонски поремећаји, овде живе жилави, чистокрвни Медитеранци. Мушкарчине. Сплићани су дефинитивно – специјални људи.

Понекад уз кафу разглабам с једним сплитским уредником у пензији о нашем језику. Од конобара он тражи каву, а не кафу. Откуд кава? Велим му да је у француском језику „le café“. Слово „в“, вели, вероватно је преко планине дошло из БиХ јер неки тамо кажу „ка(х)ва“. И, заиста, неке старе Сарајлије би рекле „испеци ми кахву“.

 „Зашто кажете читатељ, а не читалац?“, питам. „Можда зато што читатељ студиозније чита новине, застајкује на одређеним пасажима у тексту, размишља“, одговори ми.

Будући да одмах схвати да ме није уверио, с језика пређосмо на лагане летње теме.

Одбор за спољне послове Европског парламента расправљао је ових дана о педесет одборничких амандмана на предлог Резолуције о напретку Хрватске, чији је известилац Ханес Свобода. Међу овим амандманима би и онај који су поднеле заступнице „зелених“, Немица Франциска Катарина Брантнер и Холанђанка Марије Корнелисен, којим се Европски парламент упозорава да је изворни с-х језик сада подељен на низ службених језика. Имајући у виду више могућих кандидата за улазак у ЕУ с подручја западног Балкана, неумитно се намеће трошак око послова превођења.

Каквог ли то, сад, „превођења“?

Кад се најзад и први пут сусретну нови хрватски председник Иво Јосиповић и српски председник Борис Тадић, хоће ли им, можда, бити потребан преводилац? Или кад се у Бриселу састану српски, хрватски, босанскохерцеговачки и црногорски председник, хоће ли им затребати преводилац? Кад овде у Паризу на рејону за литературу у гломазном ФНАЦ-у потражим преводе књижевних дела с нашег подручја, у уводу књига фино стоји да је књига преведена са „serbo-croate“ језика.

У нашем малом и речима сиромашном језику присутно је „на тоне“ француских речи. Постоје и трагови турских речи, али и оних германског, те италијанског порекла (Истра, Далмација).

У новинарским текстовима новинар ће и дан-данас пре посегнути за неком француском речи сматрајући да она делује „јаче и чвршће“ на читаоца (читатеља) од неке наше речи. Ценим то језичко хтење и вољу Хрвата да за „туђице“ траже замену. Но, не треба при том ићи у другу смешну крајност, па у томе застрањивати, то јест за хрватски на просторима с-х/х-с језика (на страну македонски и словеначки) тражити преводиоца кад је овај апсолутно непотребан.

Сигуран сам да људи од језичке струке – а за које се залаже господин Ханес Свобода знају да се ради о једном једином језику који је, као и сваки други, склон мутацијама чим се пређе планина и нађеш се у долини.

Чекам те на „ногоступу“ пред кином…

слободни новинар, Париз


Коментари25
cc058
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Danski Srbin
Jezik mi nije struka ali to ne znaci da nemam neko misljenje o srpskom ili hrvatskom jeziku.Da su to dva razlicita jezika pokusacu da dokazem na sledecem primeru : Nislija Zile i Zagrebcanka Lili na mediteranskom suncu zaglavili u tesku ljubav. Letovanje ,kao i sve ostalo ima kraj, pa oni svako na svoju stranu.Idu pisma tamo i ovamo , na svakom je srce nacrtano.Jednog dana odlucise da se ponovo vide .Zile sede na voz i za Zagreb.Dodje na adresu , zazvoni na vrata i kroz njih izadje Lilina mama ,fina zagrebacka purgerka,sa pudlicom u narucju. Zbunjen Zile pita:"Tuka Lili".Mama nerazume pa ce:"Prosim". Zile ponovo:"Tuka Lili".Mama ponovo :"Prosim".Onda se Zile seti da bi bilo dobro da razbije nesporazum ,pa ce :" Apa li rundov".Kako mama nije vise verovala u mogucnost sporazumevanja , okrenu se i pozva cerku:"Lili ,dodji sim trazi te jedan gospon iz inozemstva"
Милош М.
О лингвистици, ако се тако каже, немам појма, два догађаја су ме уверила у сво заглупљивање које поједини мудроње покушавају да објасне. Слика прва. Прилеп тамо далеке 1970. Два Словенца један из Копра, други из околине Марибора. Мало жустрија размена мишљења. Поче и ПОРКО ДИО и ПОРКА МАДОНА. То би нешто недовољно, те крену и И ИДИ У ....... . Преводилац, и ако су били Словенци није био потребан. Слика друга. Мој млађи син тада са 6 година гледа утакмицу на ТВ. Пита га старији “за кога навијаш“, “за Немце“, “како можеш за Немце“, на то ће жена “он не зна исторују“. Када сви будемо тамо, мислим у ЕУ, они ће због нас да уведу четири нова преводиоца. Тако да ће да нам преводе ( прашетину, кахву, постају и станицу ). За чије паре БРЕ.
VUK GAJ
Naš primitivni voluntarizam , koji se nadao da će bratski zagrljaj vječno trajati, pošao je od naučno neutemeljene postavke da svaki narod ima pravo da materinji jezik naziva svojim narodnim imenom po vlastitoj želji. Zamislite sada kako bi to izgledalo da svaka nacija, narod, rasa,i religija čiji pripadnici govore engleskim jezikom počne ga zamjenjivati imenom svoje nacije, zemlje, države.Recimo: Amerikanci-američkim,Kanađani-kanadskim, Indijci-indijskim itd. Isto vrijedi i za francuski, španski ili recimo njemački,pa Austrijanci govore, ne njemačkim već austrijskim jezikom,a npr. Švajcarci-švajcarskim itd.Kako vidimo svijet je daleko od našeg voluntarizma. Jezik kojim govore nazivaju imenom nacije,naroda u kojem je nastao, uzima se autohtoni naziv. Na ovim prostorima ovaj književni jezik, koji smo već sto godina nazivali srpsko-hrvatski odnosno hrvatsko-srpski najednom dobi imena kojima zbunjujemo i nas i svijet. Haški tribunal ga ga opet nazva BHS. Za tu glupost snosimo krivicu.
titler
kolika je istinska razlika izmedju srpskog i hrvatskog najbolje se moze proceniti po sledecem: imam u kompjuteru na poslu program sa interneta koji je pisao neki inzenjer iz zagreba, a koji 'prevodi' srpski na hrvatski i obrnuto, i to radi izuzetno dobro. ko zeli da potencira razlike izmedju srba i hrvata, uvek ce naci materijala i istomisljenika. teorije o razlicitim jezicima nisu nove. datiraju jos iz 2. svetskog rata, a danas su dobile nova uporista. sve, samo da ne budemo isti. pre neku godinu sam procitao izjavu hrvatskog 'geneticara' da su hrvati 'indoarijci' a ne sloveni, genetski srodniji fincima nego srbima. licno, nemam nista protiv, ali eto, iz nekog cudnog razloga savrseno razumem njihov jezik.
titov pionir
Kao prvo, pozdrav mom dragom komsiji(i sestri) iz Sarajeva sa Grbavice-2 iz zelene/1 u nizu koji je davno otisao u Pariz. Sto se tice naseg jezika u EU upuceni i nadlezni u EU su verzirani u sustinu i nakaradnost problema- to je kvadratura kruga za normalne i uvek branik i izgovor za one druge; Svako normalan zeli da mu je jezik "veci" brojniji, radi vaznost,i a ne manji, da bi bio "vazniji"- contradictio in adjecto. Nazalost, svi polako gubimo je samo jezicki identitet! Ime je stvar kulture ucesnika- partnera. Ipak, naziru se pozitivni pomaci te kompromisu, raciju i normali sklone licnosti. Po meni, EU ce suocen sa glupostima i strastima poceti da naplacuje prava, hoces izvoli platiti. Najbolje je, s obzirom na strasti a i nivo obrazovanja nasih ljudi, da se pristane na hrvatsku varijantu naseg jezika, da Hrvatska tu cast placa a da nasi "ostali" koriste znanje drugih jezika i hrvatskog i time prodju jeftinije. I vuci i ovce na broju, racun ce uciniti svoje, vremenom, mozda ?!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља