Горњи Милановац – Норвешка кућа, симбол је југословенско-норвешког пријатељства, зачетог у време нацистичких логора у овој скандинавској земљи, изграђена је пре 23 године. Прилози за градњу стизали су из свих република СФРЈ, средства су дали и већ основано Југословенско-норвешко друштво (ЈНД) и општина Горњи Милановац. Под њеним кровом је музеј са експонатима из логорашких дана, сала за приредбе и скупове од стотинак седишта и угоститељски простор. Познати догађаји су атрибут „југословенско“ преименовали у „српско“, а свих 19 огранака Друштва су на подручју Србије.
У ове зимске дане, искрсло је вруће питање: чија је Норвешка кућа? Председник општине Дражимир Марушић је управо повео битку да се утврди власништво, у нади да ће Кућа припасти милановачком огранку Друштва.
– Власништво над земљиштем има држава Србија, али је природно да над објектом буде милановачки огранак Друштва. Међутим, београдски огранак је, манипулацијом, објекат присвојио, одневши и документацију о доказима о поседу. Управо смо се вратили из Норвешке где смо, у братском граду Мушјен, започели разговоре око утврђивања легитимног поседника, а завршићемо их 27. фебруара, када нам у посету долази делегација из Норвешке – каже председник.
Идеја општинске власти је да Норвешка кућа не буде, као сада, претежно угоститељски објекат, већ део туристичке понуде Општинске туристичке организације и Музеја рудничко-таковског краја. Такође, да буде место презентације норвешке културе.
Запослени у Норвешкој кући, пак, мисле друкчије. Истичу да је власник и објекта и земљишта Југословенско-норвешко (данас Српско-норвешко) друштво, и то оба његова дела – онај у Норвешкој и овај у Србији. Оно је купило 1,96 хектара за градњу Куће и инфраструктуре, а документа о својини су „у фиоци стола у канцеларији“ и биће предочена на састанку, 27. фебруара.
И док се чека тај састанак са Норвежанима, у Норвешкој кући атмосфера није ружичаста. Четрнаесторо запослених је без плате од прошлог августа, неизмирене су и обавезе према држави. Рачун у банци је блокирани, између осталог и децембарским решењем Општине о наплати 739.000 динара накнаде за грађевинско земљиште за протекле три године.
Агилност у раду ЈНД и постојање Норвешке куће су заслужни за велике донације владе Краљевине Норвешке у протеклој деценији у овој општини. Највреднија је савремена депонија „Вујан“, која је коштала око 2,5 милиона евра, а велику помоћ су још имали комунално предузеће, Црвени крст, сеоске месне заједнице, неколико школа и други.
