недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Чек на почек одржава куповну моћ

среда, 17.02.2010. у 23:59

Потрошачи у Србији исписали су у јануару протекле године око 566.000 чекова, а у октобру чак 746.000. Док је 2008. године око пет одсто купљене робе куповано на одложено, у 2009. та бројка порасла је на осам одсто, што значи да је плаћање чековима у прошлој години увећано 32 одсто, закључују у ГФК агенцији за маркетиншка истраживања.

Беспарица, промаја у новчаницима, зарада довољна само за минималну корпу и друге последице кризе проузроковале су повећање учешћа чекова у плаћању, сагласни су статистичари, економисти и трговци.

– Пад куповне моћи делимично се амортизује коришћењем виртуелног новца, односно наше старе љубави – чекова. Грађани могу да се задуже „до гуше”, а да се то нигде не евидентира. Плаћајући чековима потроше и неколико плата унапред, а то није забележено у Кредитном бироу – сматра Горан Тинтор, директор ад хок истраживања у агенцији ГФК.

Да је плаћање чековима у порасту, потврђују и трговци. Рекорди су забележени за време празника.

– Учешће чекова у промету у маркетима „Јабуке” порасло је на 20 процената, а у СОС маркетима на 12 одсто. У току новогодишњих и божићних празника та бројка је ишла и до 30 одсто. Пре годину дана чековима је плаћано свега три или четири одсто купљене робе, а највећи број потрошача искористи их у потпуности и попуни на максимални износ од 5.000 динара – објашњава Милена Радуловић, директор маркетинга трговинског предузећа „Јабука”, очекујући да ће број купаца који плаћају робу на одложено бити све већи.

Чек на почек није васкрсао само код мањих трговаца. Слично је и у великим ланцима.

– Број чекова је приметно увећан и потрошачи се све чешће одлучују за овакав вид плаћања. Њихово учешће у промету износи око 15 одсто – истичу у „Делта максију”.

У „Меркатору” и „Роди” чековима се плати око седам одсто продате робе. У „Интерексу” је у току 2009. учешће износило 6,5 одсто, али овај трговински ланац једини бележи пад плаћања чековима. То је проузроковало скраћење рока плаћања на одложено.

– Тенденцију пада приметили смо још средином 2008. када смо укинули могућност отплате на 60 дана, а такав тренд настављен је и у 2009. години – кажу у нашем одељку овог француског трговинског ланца.

Изузетак је и „Супер Веро”, у којем плаћање чекова мирује на један одсто. То је вероватно последица чињенице да је грчки трговац међу последњима почео да одобрава чек на почек.

После краткотрајног празничног заноса, када је код појединих трговаца рачуне било могуће платити и после 120 дана, сада су сви вратили некадашње рокове. Минимални износи који се могу исписати на чекова се смањују или чак бришу.

Тако у новоотвореном „Хиперкорту” кажу да дозвољавају плаћање на одложено до 90 дана, без обзира на висину рачуна. У „Јабуци” и СОС маркетима рачуне је могуће платити после 60, односно 30 дана, такође без обзира на висину рачуна.

У „Максију” и „Темпу” рачуни већи од 2.000 динара могу да доспеју и након 90 дана, а исто је и у „Меркатору” и „Роди”. У „Веропулосу” је минималан износ на који се може испунити чек такође 2.000 динара, а купцима нуде могућност измиривања дуга у року од 60 дана.

Коментар економиста на раст учешћа чекова у плаћању исти је као и раније. Кажу да су се трговци прилагодили могућностима просечног потрошача. Криза и пад промета, а не симпатије према купцима, приморали су их да се врате продаји на рате.

Али, без обзира на то, потрошачима овакав начин плаћања и те како одговара. Куповином на одложено кредитним картицама банкама плаћају папрене камате, а исписивање чекова знатно је јефтиније и од коришћења дозвољеног минуса на текућем рачуну.

С. Деспотовић


Коментари1
fa485
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan stanic
Pre desetak godina,Gosp. Dinkic ,da bi ogranicio potrosnju,upotrebio je svu svoju strucnost da se ukinu cekovna placanja i da se predje na karticarstvo.koje se kontrolise i preko kreditnog Biroa,a sada kada cveta nepokrivena potrosnja,ne oglasava se,verovatno zato sto ovakav vid kreditiranja, nepokrivene potrosnje odgovara velikim trgovackim kucama.Jasno je kada nebi bilo ove nepokrivene potrosnje da bi trgovci morali da snizavaju cene,a ovako ne da ne snizavaju vec podizu.Prema tome ko to podstice inflaciju i ilegalno zaduzivanje.Ako je ,a tako izgleda oko 15% prometa ostvareno emitovanjem cekova ,za toliko je zaptavo obim novcane mase veci,pa se onda pitaju sta je sa kursom dinara i sta je sa inflacijom. Da li smo dovoljno ozbiljni?Naravno da ja razumem ljude koji placaju cekovima na odlozeno.Koloko znam kada se placa cekom,zakonska je obaveza da se upise datum izdavanja ceka,odnosno datum kupovine robe."BRAVO DECKI-BRAVO GREDA"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља