недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Регулатор увоза и извоза

Аутор: Милоје Кањевацчетвртак, 18.02.2010. у 22:00
Милоје Кањевац

Према економско - монетарној теорији, курс домаће валуте треба да буде реалан, а може да буде и потцењен. Ми у Институту за тржишна истраживања сматрамо да курс евра треба да буде рецимо 150 динара. Шта би то значило за нашу привреду? Извозници би тада добијали 50 одсто прихода више који сада губе зато што је курс евра око 100 динара. До каквих промена би довело то што би наши извозници радили са 50 одсто прихода више? Произвођачи извозници повећали би производњу. Додуше, повећали би и своје приходе и плате запосленима, али због повећане производње упошљавали би и нове раднике. Предузећа би била јача, а држава би имала веће приходе.

С друге стране, ова дугогодишња политика прецењеног динара одговара увозницима, јер они дају релативно мало динара а добијају више робе него да је динар слабији. По истом принципу, прецењени динар одговара и страним извозницима, онима који извозе у нашу земљу.

Кад је реч о кредитно задуженима, са девизном клаузулом, било да је реч о грађанима било о предузећима, њима не одговара потцењени динар. То значи да пад вредности динара само отежава дужничке позиције.

Како је политика прецењеног динара од 2000. године до данас утицала на наш спољни дуг? Пре десет година дуг Србије према иностранству износио је 10,8 милијарди долара, а сада је доспео до 33 милијарде, дакле трипут је већи, иако смо у међувремену продали многа предузећа. Тачније, продали смо највећи део онога што је вредело, а опет смо дужни трипут више него пре десет година! То је такозвано недомаћинско понашање, јер такав домаћин не би лако оженио сина: ем што је велики део имања распродао, ем што се задужио.

Али да смо од 2000. године имали слаб динар, имали бисмо и већи извоз, мањи увоз, а грађани би узимали реалне кредите, које могу да врате. Имали бисмо већу производњу и већу запосленост.

Кинески пример је такав. Кинези су већ дуго у експанзији, па им Американци сугеришу да повећају курс домаће валуте да би смањили извоз, а повећали увоз. Јер САД дугују Кини више од хиљаду милијарди долара.

Пад курса динара у односу на евро би, додуше, био неповољан за све оне чији се дуг исказује у еврима, а њих није мало. Неповољно би се одразио и на цену робе која пристиже из иностранства, што би утицало на животни стандард. То би отежало и позиције увозника, али тиме би се коначно успоставили реалнији односи на тржишту. И био би заустављен веома неповољан развојни тренд. Јер ако је нешто лоше, са тим треба прекинути што пре, мања је штета.

Неки кажу да Србија данас и нема много шта да извози, па би ефекти потцењеног динара били слаби. То је делимично тачно: није лако излечити нешто што је толико дуго у лошем стању, и што је приватизовано у бесцење. Јер старо је правило: када купујеш кућу прво питај да ли је продавац и правио. Ако јесте, скупо ћеш је платити, ако није, много јефтиније. Тако је и са нашим приватизацијама: олако се продаје оно што су некадашње генерације тешком муком деценијама стицале. Али извозници уз слабији динар брзо би нашли рачуницу да повећају производњу, запослили би нове раднике итд. И привреда би тешком муком али постепено кренула у опоравак.

Директор Института за тржишна истраживања


Коментари8
8e995
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran S. Jovanović
Tekst g. Kanjevca pokreće temu kako (je) treba(lo) voditi politiku deviznog kursa i privatizacije da bi to bilo u funkciji uspešnog privrednog oporavka. Nažalost, na ta pitanja ne dobijamo odgovor, a verodostojnost iznesenih predloga je problematična jer nedostaje argumentacija koja bi dokazivala da nakon uspostavljanja ”realnog” kursa dinar neće nastaviti i dalje da gubi vrednost. Višedecenijsko neuspešne monopolističke ”igre” sa kursom dinara i koncept privatizacije koji je pratio ekonomski sunovrat upućuju na ozbiljno promišljanje zbog čega je to tako i ŠTA BI BILO BOLjE. A put do BOLjEG i NAJBOLjEG vodi jedino kroz pozitivno konkurentsko nadmetanje SVIH zainteresovanih strana. Tako gledano sledi da naš ekonomski oporavak (približavanje uspešnijima) nije teorijski moguć ukoliko u našem društvu princip pozitivne konkurentnosti nije ustavno komparativno šire primenjen. Zar tako ne bi bila bolje vođena i monetarna politika? Bio bih zahvalan autoru teksta na odgovoru. Goran S. Jovanović
РадеТа
Када ово читам имам утисак као да смо лабараторијски мишеви. Па хајде сад пробај ову комбинацију, а онда неку другу, они који након тога прекостану биће најотпорнија врста Срба, они пак други ионако су неотпорни те није никака штета ако не издрже опите. Како су сви кредити грађана у земљи Србији везани углавном за евро свако померање курса знатно повећава динарски дуг и тера људе у банкрот. Извозници не треба да зараде на курсу већ на добром производу у стабилном окружењу. Увоз би се кобијаги смањио! Невероватно. Човек вероватно не познаје изузетну зависност овог простора од увоза, у скоро свим сегментима. Није овде потцењен динар већ грађани. Ко инвестира, било грађанин било фирма, планира да отплати инвестицију на основу очекиваног прихода очекујући стабилност валуте на дужи рок. Е сада би неко да се тиме поигра. Неби то била игра курсева већ игра са судбина многих породица у овој земљи.
slobodan stanic
Kada bi kurs bio 150 din za 1 eur-o.tada bi rate za stambene kredite (a i za druge kredite) odmah bile 50% vise ili vece,pa i guvernerova rata bi tada bila vca za 50% -verovatno.Ko bi to izdrzao? Koga briga za izvoznike.Kad bi oni sve izvezli onda bi kod nas bilo manje robe pa bi traznja nadmasila ponudu aonda bi skoknule cene,pa bi onda opet skoknuo kurs i tako u krug.Bolje da NBS povuce trecinu dev rezervi i da svaki dan intervenise po 30% vise nego se trazi deviza pa da dotera kurs opet na 60 din za eur-o,pa da se sigramo od 60 -70 din za evric.E nemoze neda " Mama".
ибн Мали
Вероватно би се курс, без интервенције гувернера продајом евра, стабилизовао негде око 115 динара, што би било свима прихватљиво. Ја мислим да нису у праву они који мисле да би се динар стрмоглавио, кад би га пустили да плива, под условом да се не штампају нови динари.
martin z
Ovaj gospodin verovatno ima svoju zalihicu evra koje je skupio tokom svog socijalistickog radnog veka pa mu je sada zao da ih pretvara u dinare po ovakvom po njemu nerealnom kursu. Ipak nerealene stvari ne postoje pa ni kurs ne moze biti nerealan nego je takav kakav po ekonomskim zakonima mora biti. Zalagenje Kanjevca za dalje vestacko obaranje kursa radi povecanja imaginarnog izvoza (pitanje je cega?) je izraz sitosopstvenicke sicardjijske logike i to neko u ovom drustvu ovom "strucnjaku" koji se pojavljuje u medijima treba neko i da kaze. Na primer neka pita gradonacelnika Beograda sta misli o kursu 15o din za 1 euro.Sta bi se tada dogodilo u ovakvom melopolisu u momentu devalvacije od 50 %?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља