петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 19.02.2010. у 22:00 Јелена Грујић

Србији недостаје однос између државе и друштва

Социјална историја Србије: 1815-1941. (Clio, Београд, 2004; Минхен 1994.) Мари Жанин Чалић (Marie-Janine Calic) све више се актуелизује, и данас је, као једина историја Србије која се бави њеним социјалним развојем, важнија него икада. Ова историчарка је велика звезда у Немачкој, и сматра се пуноправном наследницом славног Холма Зундхаусена и његове историјске школе, те изузетном експерткињом политичког и социјалног развоја региона бивше Југославије.

Редовна је професорка на одељењу за историју Источне и југоисточне Европе Лудвиг Максимилијан универзитета у Минхену, на којем је и студирала и докторирала. Последњих година, осим научним радом, бави се и консултантским пословима: радила је за немачку владу и парламент и за специјалног координатора Пакта за стабилност југоисточне Европе.

Објавила је 1995. књигу „Рат и мир у Босни и Херцеговини” (постоји само немачко издање), као и бројне радове на тему национализма и етничког чишћења у региону бивше СФРЈ. Ускоро у Немачкој излази из штампе њена нова књига Историја „Југославије у XX веку”.

Долазили сте у Србију последњих година, пословима изван академске струке, али опет, као стручњак за ово подручје и као саветник различитих немачких институција. Како Вам се чини Србија последњих година?

Чини се да је Србија данас у бољем стању него и у једном тренутку за последњих десет година и евидентан је јак утисак о нормализацији у много области. То пружа могућност Србији да се разигра и развије, на пример, своје економске капацитете који ће јој осигурати даљу стабилизацију упркос врло неповољним околностима глобалне светске кризе. Такође, ту је и врло значајан потенцијал у људском капиталу, као и капацитет јавне администрације. И, најважније, ту је консензус, и у политичкој елити и у јавности, у вези са европским интеграцијама. Генерално, услови за коришћење европских инструмената су много боље развијени у Србији него у многим другим земљама у околини. Препреке на путу пуне нормализације и европеизације су углавном политичке: дубоке подељености на политичкој сцени, мањак законске регулативе и монопол  недопустив утицај моћне елите и тајкуна на успостављање основних правила и на јавни живот. Потенцијалне тешкоће с дестабилишућим ефектом повезане су с решавањем статуса Косова.

На вектору преображаја од традиционалног ка модерном европском друштву, чиме сте се и бавили у својој књизи, у којој тачки видите да се Србија сада налази? Да ли примећујете убрзање, има ли уопште кретања?

Србија је, као и многе друге земље у региону, остварила огроман напредак у буквално свим аспектима друштвеног и економског развоја. Термин модернизација„” с правом је критикован због нормативних предрасуда које носи са собом и због колонијалних претензија. Како год, чињеница је да је Европа, укључујући и Србију, била сведок далекосежних промена током XX века. То је суштина значења онога што називамо модернизацијом„”. Данас постоје многе сличности између европских земаља. Оне се не односе на социјалну структуру и друштвено раслојавање, на нивое економског развоја и индустријализације, на урбанизацију и технолошки развој, а коначно, разлика више нема ни у начину живота, навикама и вредностима. Данас Балкан више не може да се назива Европски Други”.

Наравно, из политичких турбуленција услед распада Југославије и година изолације проистекао је и феномен деволуције и регреса који се виде у политичкој култури, слабости институција и слабој судској власти, у корупцији, сиромаштву и у недостатку социјалне кохезије. Ипак, верујем да је тренд развоја на дуже стазе неповратан.

Издвојили сте особености српског развојног пута ка модерности у закључку своје књиге. Ако се слажете, можемо их разумети и као препреке развоју. Има ли дакле препрека развоју Србије које су опстале до данас, а од 1941, када се завршава период којим сте се бавили?

Не постоји ништа што би могли назвати структурне заосталости на дужи рок. Напротив; у мојој новој књизи ("Историја Југославије у XX веку”) показаћу како је развој после 1945. дубоко променио друштвена и ментална стања на Балкану. Већ 60-их година, Југославија  укључујући и Србију  у огромној мери је превазишла већину аспеката традиционалног друштва, иако, наравно, има оних који су и даље присутни. Али, шта год да погледамо  индустријализацију, породицу, образовање, потрошачку културу или масовне медије, чињеница је да је оно што сматрамо модерним„” продрло у друштво и преобликовало људске животе, навике и свест. То је поставило основу за трансформацију политичког система која је уследила касније, почетком 80-их, али корени развоја критичке јавности, цивилног друштва и демократског политичког надметања налазе се управо ту. Наравно да је било потребно неколико деценија за даљи развој. Нема сумње, међутим, да је модерно политичко устројство преобликовало скорију историју Србије много више него њено историјско структурално наслеђе и традиција, као што неки западни експерти покушавају да докажу.

Ставимо на страну оно што је добро и што кажете да је у неповратном прогресу. О квалитету овог друштва говори такође и однос већине према најслабијим карикама  према болеснима, старима, инвалидима, женама, родитељству. Истовремено, имамо армију људи која чека решења од државе, показујући огроман отпор према свакој промени, било у домену личног односа према стварности, било подршке реформској политици. Каква је веза између таквог друштвеног стања и кризе која упорно истрајава у Србији?

То може бити последица наслеђа социјализма и незавршене демократске трансформације. Социјализам је генерисао некритичко веровање у свемоћну државу и људи просто немају довољно искуства у вези с демократским процесима. Маргиналне друштвене групе  које при томе претежно чине жене  највише су погођене друштвеном регресијом, недостатком делотворне социјалне политике и искључивањем из главних токова друштвеног живота, као и неодговарајућим представљањем у политичком систему.

Цивилно друштво, као такво, маргинализовано је у политичком процесу и потиснуто из процеса доношења одлука. Политичка сфера је заправо потпуно одвојена од друштва. Уместо тога, популизам пружа људима илузију да политички лидери служе њиховим интересима  али је ова претпоставка често потпуно неоснована.

У својој књизи нарочито се истакли веома озбиљне далекосежне последице погрешних одлука власти у области законских промена између два велика рата. Чини се да се ад хок однос према законодавној политици није променио до данас. Истовремено, у Србији и народ„” готово уопште не обраћа пажњу на то какви се закони доносе и шта представља тај процес. Какве мере Ви саветујете за разбијање тог општег неодговорног односа према законима па тиме и према учвршћивању владавине права?

Промена односа је дугорочан процес. Постоји историјски утемељен скептицизам народа према држави, постоји сукоб руралног и урбаног, постоји понекад и неодговорно понашање политичке елите, и постоји монопол. Све то веома утиче на политичку културу. Велики број људи и даље се више ослања на личне и породичне везе него на институције и процедуре. Резултат тога је, чини се, дубоки расцеп између легалног и легитимног. Класичан европски приступ био би изградња јаких институција и примена слова закона не би ли се искоренио синдром слабе државе. Ипак, више пажње треба посветити развоју. Државна управа мора бити отворена и доступна свима не би ли развила општи осећај за одговорност. Али, политика често следи краткорочне интересе уместо дугорочних циљева.

Коментари5
c2562
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

maia sylba
Sjajan intervju, direktna i jasna pitanja bez pokusaja da se izvuku detalji is privatnog zivota gospodje Calic jer ovaj tekst nije ni posvecen njoj kao osobi, vec Srbiji i srpskom drustvu danas sto je i izneto. Ipak, mislim da se gospodja Calic isuvise oslanja na "istorijske cinjenice" i ono sto su je "naucili", a malo manje osvrce na realne tokove srpske istorije i pogotovo odnos drzave i drustva danas.Ne slazem se u mnogo cemu, ali ovo je kritika intervjua a ne gospodje Calic i njenih stavova. S obzirom da znam koliko je tesko probiti se do ovakvih licnosti i isto tako biti korektan, iskoristiti svoje vreme i izneti svoje impresije, odajem svako priznanje autorki teksta.
Џејми Шеј
Obzirom na deo borgografije "осим научним радом, бави се и консултантским пословима: радила је за немачку владу и парламент и за специјалног координатора Пакта за стабилност југоисточне Европе" i da je Nemacka vec 200 godina najveci neprijatelj srpskog naroda kako se moze interpretacija istorije na ovim prostorima kvalifikovati? Gospodja radi za nemacku drzavi jer je ona placa, ali to ima pogubne posledice za srpki narod i srpku drzavu - zlocinacki rezultati to govore a narocito oni od 1900 na ovamo.
Boro sa Manjace
"Социјализам је генерисао некритичко веровање у свемоћну државу". Pa gospodja Calic se moze direktno uveriti da je bas takav SOCIJALIZAM na vlasti u Srbiji. Problem je sto ta vlast na taj nacin i opstaje a koga briga za drzavu.
Милорад Станојловић
Леп пример и утисак, када се прави новинар нађе на правом месту и обави прави интервју. Честитам! Књига професорке Мари Жанин Чалић је иначе сјајна и треба је обавезно прочитати и ставити у сваку библиографију о Србији, мада се не слажем и не одобравам ставове о економији у Србији... Уочавање значаја односа између државе и друштва у Србији је пример кардиналне научне опсервације. Још између два рата аутори монархистичке провенијенције говорили су критички о овом односу, напомињући да ми имамо велику традицију монархизма, али не и традицију државности; нажалост.
Malo razocarenje
Ocekivao sam od autorke ovog teksta da nam nesto kaze i o privatnom zivotu ove spisateljke. Otkud prezime Calic? Citaoci zasluzuju osnovne podatke, a kad ih ne pronadju ni do kraja clanka, onda osecaju da je tu nesto promaseno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља