недеља, 26.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Тачка на БИП-ово „И”

петак, 19.02.2010. у 22:00

Да се и највећа пивара некадашње Југославије и исто тако јак бренд, у срцу београдског тржишта, могу уништити показали су купци Београдске индустрије пива – шведско-литвански конзорцијум компанија „Алита” и „Јунајтед нордик беверџиз”. Пре неколико дана Агенција за приватизацију раскинула је купопродајни уговор чиме је стављена тачка на БИП-ово „И”.

Како је саопштено, уговор је раскинут због неизвршавања инвестиционе обавезе за другу годину у износу од 2,6 милиона евра, неиспуњене обавезе откупа акција од малих акционара, неплаћања пореза, због чега је држава морала принудно продајом основних средстава предузећа да наплаћује дуг, као и располагања имовином супротно одредбама уговора.

БИП, тачније 51,9 одсто акција из портфеља Акцијског фонда, продат је литванско-шведском конзорцијуму у јулу 2007. године за око 21,4 милиона евра уз инвестициони програм у вредности 5,1 милион евра.

Државни буџет остаје богатији за тих 21,4 милиона евра, као и за 5,1 милион инвестиција за које је положена банкарска гаранција која ће бити наплаћена. Судбина фирме, иако је пренета у надлежност Акцијског фонда, за сада је непозната. Ко ће купити „сломљени” БИП када су велики играчи већ запосели тржиште?

БИП чак ни на два тендера није имао среће да нађе доброг газду. На другом појавила се као другорангирана понуда пиваре „Лашко” из Словеније. Они су нудили укупно 11,8 милиона евра и инвестиције од око девет милиона. Тадашња тендерска комисија предност је дала шведско-литванском конзорцијуму. У зао час. А возови су пролазили, тачније конкуренција оличена у мултинационалним пиварским компанијама купила је њихове „супарнике” и освојила тржиште. БИП-ов удео свео се на свега шест одсто тржишта.

Мањински акционари у чијем је поседу око 48 одсто акција још у првој години након приватизације упозоравали су да се уговорне обавезе нису поштовале и тражили су раскид уговора. Указивали су да је за лоше пословање пиваре у срцу тржишта потребно нешто више од неспособности, можда намера о препродаји некретнина.

Купац је био обавезан да до октобра 2009. године објави безусловну понуду за преузимање преосталих акција и то по цени по којој је купио већински пакет од државе, а то је око 4,52 евра по акцији. Власници су саопштавали да због последица кризе нису у могућности да откупе акције по наведеној цени.

У међувремену, акције пиваре на Београдској берзи за две и по године од приватизације суновратиле су се на износ који је 13 пута мањи. Пред приватизацију априла 2007. године вределе су 720 динара, а у последњим трговањима једва да су премашивале 50 динара по папиру.

Председник Удружења мањинских акционара „Нови акционари” Војислав Ћоровић каже да ће акционари БИП-а тражити да се пред Специјалним судом за организовани криминал поведе поступак против бивших власника пиваре.

– Тражићемо од државе и да нам надокнади штету због пропале и неуспешне приватизације, јер је уговором било предвиђено да нови власник на име откупа акција исплати око 18,5 милиона евра акционарима. Штету је мањинским акционарима нанео већински власник, уз свесну или несвесну подршку државних органа. Још пре годину и по дана смо указивали агенцији и свим државним органима шта ради већински власник у БИП-у. Чим је преузео фирму, узео је кредит од 6,8 милиона евра са зеленашком каматом од 20 одсто – навео је Ћоровић.

Порезе и доприносе већински власник није платио две године, а мањински акционари процењују да се ради о дугу од око 20 милиона евра.

Због неизмиреног пореског дуга по основу јавних прихода у току 2009. године, Пореска управа је покренула поступак принудне продаје непокретности у власништву БИП-а и, колико је познато, неке непокретности на локацији Мостар у Београду и Сладара у Чачку постале су државно власништво.

Мањински акционари иначе траже да се доспели порези и акцизе могу наплатити из дела власништва који припада већинском власнику – држави, а не из дела власништва мањинских акционара.

Посртање БИП-а, кажу упућени, почело је као и код многих других – деведесетих година. Први тендер објављен је још у децембру 2004. године, а проглашен је неуспелим априла 2005. године. Пристигла је само једна понуда од свега 300.000 евра коју ду дали конзорцијум словеначке фирме „Потеза наложбе”, новосадског „Панбира” и смедеревске „Соке”. За инвестиције су обећали милион евра, али је менаџмент БИП-а одбио понуду, оценивши је као неозбиљну.

Као основни разлози за слаб одзив на овом тендеру наведени су високи порески дугови, велики пословни губитак за 2004. годину и вишак запослених.

Након анализе стања, власници капитала Акцијски фонд и мали акционари закључили су да је потребно пре поновне продаје финансијски консолидовати фирму, што је и урађено продајом имовине. Из списка само продате имовине да се наслутити шта је БИП некада био. У 2006. години продат је комплекс у Скадарлији, хотел „Будва” у истоименом граду, одмаралиште на Златибору, фабрика пива у Сремској Митровици, стоваришта у Инђији, Пећи и у Пожаревцу. Продајом ових седам објеката добијено је око 12,7 милиона евра, што је утрошено на исплату дугова.

После те продаје БИП-у је остало само „срце” – фабрика пива на Мостару у Београду, али и погон сокова у Крњачи, комплекс у Чачку, коме припадају фабрика пива и слада, стоваришта и погони у Крушевцу, Крагујевцу, Шапцу.

Јована Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Лашко има губитак од 40 милиона евра

Љубљана –  „Пивоварна Лашко” остварила је прошле године чист приход од продаје у вредности од 99,7 милиона евра, што је осам одсто мање у односу на 2008. годину, показују прелиминарни подаци извештаја о пословању. Због потраживања, инвестиција и издатих гаранција у нето вредности од 48,5 милиона евра губитак тог словеначког предузећа лани је износио 39,6 милиона евра, објављено је на Љубљанској берзи. Расходи пословања износе 82,2 милиона евра, и у односу на 2008. мањи су за 16,6 одсто, прецизирају у „Лашком”.


Коментари4
74cdc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tamara
Potrebno je malo veće umijeće da se uništi fabrika piva. Malo koja nije rentabilna, pogotovo kad u okruženju ima veliko tržište s ljudima naviklim na njihov proizvod.
Stojan
Zasto ni jedne novine povodom ove vesti o BIP-u ne napisu ko je posredovao u dovodjenju ovog konzorcijuma? Neko ih je doveo i "preporucio" drzavnim ustanovama koje su odlucivale kome ce pripasti BIP. I sta ce sada drzava sa ocerupanim BIP-om? Da nadje novog strateskog partnera? Litvanski mesetari su bili i u Azotari Pancevo, znamo kakav je tamo bio epilog. Cini mi se da oni koji su placeni da stite interese drzave, u najmanju ruku, rade svoj posao neodgovorno. Ovo je samo lep primer kako se privatizovalo po Srbiji i arcila imovina.
Дарко Милошевић
Nek sada država "uloži" tj. vrati BIP-u tih 21 milion evra i neka proizvodnja opet krene. Prosto? Osim ako nema para!
Marko
Krivce treba traziti u Agenciji za privatizaciju. Kako je moguce da se u ugovoru ne pricizira i garancija za otkup ostatka akcija vec samo za obavezne investicije? Kada bi se za ucestvovanje u privatizaciji uveo mehanizam 100%-ne bankarske garancije, onda se ne bi desavalo da "kupac" kupi deo paketa akcija, udje u posed kompanije, a onda raspodaje imovinu i unistava kompaniju. Krivi su Agencija za privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti, Akcijski fond, tj. - Drzava. Ako je drzava krivac onda drzava mora i da snosi posledice, tj. od dobijenog novca se moraju platiti svi dugovi a ukoliko na buducem tenderu BiP ne bude dobio cenu od 4,5 evra po akciji, drzava bi akcionarima morala da doplati razliku. Krajnje je vreme da se uvede red i da se zna ko je za sta odgovoran.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести дана

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља