понедељак, 30.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:14

Спор, договор и „такнуто-макнуто”

Аутор: Милан Шкулићуторак, 23.02.2010. у 22:00

После тужбе Хрватске и противтужбе Србије Међународном суду правде за геноцид, као да је Хрватска, свесна малих шанси у судском спору, почела да пушта „пробне балоне”. Нови хрватски председник изјавио је да је могућ одустанак од тужбе, али под одређеним условима. Овде, међутим, важи правило – такнуто-макнуто и Хрватска своју тужбу не може повући без пристанка Србије, која има право да инсистира да спорна ствар буде судски решена.

Да ли је интерес Србије да се тужбе узајамно повуку? У начелу јесте. Као и у животу и овде важи правило да је сваки спор боље решити споразумом него да одлуку доноси суд. Али није баш свако узајамно повлачење тужби за Србију прихватљиво. Иако је тешко очекивати да у контексту већ створене судске праксе било која страна тријумфује на суду, положај Хрватске је у том погледу нешто тежи. Хрватска се суду обратила много раније (1999), а њена власт је годинама подгревала веру својих грађана у вероватни успех процеса.

Хрватска би имала огроман проблем да у судском поступку објасни како то да је у њој, као наводној жртви „српског геноцида”, број Срба сада вишеструко мањи него пре грађанског рата. Иако Србија тиме што ће изнети историјске чињенице о геноциду над српским становништвом у тзв. НДХ, тешко може у правном смислу доказати геноцид над Србима током рата деведесетих, Хрватској свакако не би пријало темељно подсећање на период од 1941. до 1945. године. Јер и немачки аутори наводе да је у концентрационим логорима тада убијено ,,750.000 Срба, 60.000 Јевреја, 26.000 Рома и неколико хиљада опозиционо настројених Хрвата”.

Према евентуалном условљеном повлачењу хрватске тужбе Србија мора бити веома подозрива. Србија би могла да се обавеже да ће одмах након безусловног повлачења хрватске тужбе и она без икаквих услова повући своју противтужбу. И то би било најбоље. Тада би се спорно виђење старије и новије историје два народа препустило историчарима.

Ако би Србија пристала на условно међусобно повлачење тужби или на неку врсту вансудског поравнања, онда је то рационално само ако наша држава, ни експлицитно ни имплицитно, не прихвати кривицу за било који аспект хрватске тужбе. Код нас као да постоји страх да би нам „повлачење” по суду могло сметати на путу ка ЕУ. Та бојазан није сасвим оправдана мада „кога су змије ујеле и гуштера се плаши”.

Чланство у ЕУ подразумева да чланице немају међусобне спорове или да их, ако они постоје, ефикасно решавају, а нема бољег места од суда за коначно решавање спорова. Повлачењем тужби постојећи спор би изгубио судски и правни карактер, али би и даље постојао. Могао би се решавати оснивањем комисије за истину и помирење. Неке ране лечило би и време.

И чланице ЕУ имају међусобне спорове и не избегавају да их судски решавају. Тренутно се у Међународном суду правде одвијају и спорови чији су актери из ЕУ: Мађарска–Словачка, Белгија–Швајцарска, Немачка–Италија. Тако је, између осталог, и зато што се одлучивање овог суда сматра најпогоднијим начином решавања међудржавних спорова. Савет безбедности сходно члану 36 Повеље УН има обавезу да приликом препоручивања начина решавања правних спорова води рачуна да би странке требало да се обрате Међународном суду правде.

Боље је, ипак, да између Србије и Хрватске спорова нема. Али спор постоји и он није само судски и није само правни. Боље би било да дође до узајамног повлачења тужби, али не по сваку цену. Србија би у знак добре воље могла да прихвати партиципацију у обештећењу цивилних жртава грађанског рата у Хрватској, али само ако би Хрватска ефикасно омогућила повратак прогнаних Срба, вратила им некретнине и надокнадила претрпљену штету.

професор Правног факултета БУ


Коментари4
f424d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan k
Šta god da se Srbija i Hrvatska dogovore to će svakako biti na štetu izbeglih srba. Hrvatska nastoji da ako bude morala srbima vrati što je manje moguće. U Ustav ih kao konstitutivni narod nikada neće vratiti. Uništenu imovinu će dobiti u minimalnom procentu. Primer je izgradnja porušenih kuća za srbe povratnike. Svaki povratnik dobija samo nužni stambeni prostor bez obzira koliku stambenu površinu je imao. To znači da ako sam kao pojedinac imao kuću veličine 300 metara kvadratnih koja je u ratu srušana, sada mogu dobiti samo jednosoban stan tj. 40- 50 kvadrata. A šta je sa onih preostalih 250 kvadrata moje kuće ili vrednosti 250.000,00 eura. Pojela maca. Da ne pominjem pritisak koji se vrši na povratnike podnošenjem raznih izmišljenih prijava za krivična djela ili oduzimanjem stambenih prava i mnogo, mnogo drugih problema. Iskreno Srbija nije preterano zainteresovana za srbe iz Hrvatske i da je Hrvatska nije tužila ne bi uopšte reagovala na izbegličke probleme.
Dragan
Prof. Skulic zna da je MSP pogresno mesto za istorijsko prepucavanje i da bi, ma kakav rezultat bio, osnovne predrasude i ubedjenja u obe zemlje ostale iste. Hrvatska tuzba zbog genocida nije utemeljena, jer je lestvica za genocid prilicno visoka. Ali Hrvatska tretira Srbe kao svoje gradjane sto oni i jesu. Oni pokusavaju da egzodus Srba iz Hrvatske "prikace" Beogradu. Sve je to cinicno, ali nije a priori uzaludno. Isto tako Srbija ne moze pred ovim sudom da zastupa gradjane Hrvatske i tuzi Hrvatsku zbog genocida nad svojim gradjanima, a kamoli da rasprede pricu o Jasenovcu i logorima na Velebitu. To ne bi bilo vise od loseg publiciteta i bilo bi pravno irelevantno.Obe zemlje se brukaju ovakvim tuzbama. Srbija je trebala vise da podrzi Haski tribunal za ratne zlocine zato sto se tamo vodi pravna bitka oko ratnih zlocina protiv Srba iz Hrvatske.
Милош Ј. Косовац
„Боље је, ипак, да између Србије и Хрватске спорова нема.Али спор постоји и он није само судски и није само правни.“ Ако нам је до истине и достојанства,оваква се прилика не пропушта.Наша је морална обавеза према недужним жртвама,није то кап сузе детета због које не треба бити ратник,већ су потоци крви,суза,јада и бола, само зато што су били Срби.То је био разлог,већег не може човек да има,што су се Краишници организовали да се бране 1990/91 од усташа који су ушли у државне инсититуције,где су били 1941 године када су их маљевима убијали и мачетама клали и у Саву бацали.После пораза Германа у Првом светском рату,капиталисти западних земаља благонаклоно су гледали на Хитлеров нацизам,надајући се да ће само убити Русију.Преварили су се.Убијена је Европа и већеи део света.Док Србе који су хтели да бране своје животе,да бране земљу чији су очеви и дедови својом крвљу стварали у два светска рата капиталисти Запада и Ватикан прогласише их злочинцима. На суд! Макар да своју бол искажемо.
Милош Ј. Косовац
„Боље је, ипак, да између Србије и Хрватске спорова нема.Али спор постоји и он није само судски и није само правни.“ Ако нам је до истине и достојанства,оваква се прилика не сме пропустити.Наша је морална обавеза према недужним жртвама.Није то кап сузе детета због које не треба бити ратник,већ су били потоци крви,суза,јада и бола само зато што су били Срби.То је био разлог,већег не може човек да има,што су се Краишници организовали да се бране 1990/91 од усташа који су ушли у државне инсититуције,где су били 1941 године када су их маљевима убијали и мачетама клали и у Саву бацали.После пораза Германа у Првом светском рату,капиталисти западних земаља благонаклоно су гледали на Хитлеров нацизам,надајући се да ће само убити Русију.Преварли су се.Убијена је Европа и већеи део света.Док Србе који су хтели да бране своје животе,да бране земљу чији су очеви и дедови својом крвљу стварали у два светска рата,капиталисти Запада прогласише злочинцима!На суд! Да макар своју бол искажемо.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља