недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:27

НЕ ЖИВИ ЧОВЕК САМО О ХЛЕБУ

Аутор: Небојша Катићуторак, 23.02.2010. у 22:00

Испод површине монументалне економске кризе „која само што није прошла”, тврдоглаво се помаљају нова жаришта – Исланд, Дубаи, Грчка, а пристижу и нова – Шпанија, Ирска, Португал, Источна Европа и ко све не. Корен кризе је свугде исти – жеља да се троши више него што се може, да се живи само за данас и на терет сутрашњег дана. Економска криза је само најснажнији симптом озбиљних друштвених болести.

У рату политичких и економских система, капитализам је однео победу над социјализмом. Без идеолошких непријатеља, без конкуренције, без потребе да се изнова доказују, западна друштва и њихови транзициони трабанти улазе у године арогантног тријумфализма и тужног интелектуалног посрнућа. У том великом походу, чини се да је Запад на путу да победи и себе.

Ослањајући се на успешно наслеђе, привлачност модерног капитализма почива на обећању вечне економске ефикасности и благостања, на демократији и владавини права, на индивидуалним и медијским слободама. На сваком од ових хвале вредних стубова, данас су видљиве пукотине које се не могу лако залечити. Иако економски и политички модели Запада нису монолитни, иако се и та друштва међусобно разликују, основни трендови су јасно препознатљиви.

Да би могли да троше и купују све више, грађани се постепено одричу социјалне државе, стабилности и сигурности – највећих достигнућа модерних друштава. Окрећу леђа солидарности и заједничким вредностима, жртвују слободно време и породицу. У том разорно индивидуализованом амбијенту, сада постаје јасно да обећање о сталном расту куповне моћи и комфора не може бити одржано. И еколошка драма са којом се планета суочава само је друго лице истог феномена – бесмисленог арчења времена, робе, ресурса.

Ефикасност економског система, тај свети грал капитализма, данас се показује вештијим у креирању илузија и финансијске пене него у стварању реалних вредности. У најмоћнијим сегментима друштва изгубило се и сећање на протестантску етику – пословну честитост и скромност, на којој је систем почивао и која га је чувала. На њено место није дошло ништа. Виталније економије и друштва Далеког истока данас држе лекцију арогантном и самозадовoљном Западу.

Демократија као политички фундамент и као понос западног друштва полако се претвара у фарсу. Амерички Врховни суд је 21. јануара ове године донео одлуку из које следи да велики бизнис може без ограничења и несметано финансирати политичке кампање и кандидате, и у политичке сврхе трошити онолико новца колико жели. У Европи, у Италији на пример, могуће је бити власник медијске империје и користити је у борби за власт, или преко ње утицати на јавно мњење и тако подржавати сопствену политику. Политички кандидати и партије вреде онолико колико новца или медијске подршке, приватне дабоме, стоји иза њих. То постаје и легално и легитимно.

Захваљујући технологији, али не само њој, политичке полиције (обавештајне службе) снажније су него икада у историји. Концепт приватности нестаје, подаци о грађанима се сакупљају и каталогизују – по потреби, али и без ње. Могу затребати. Да ли је овакав развој условљен порастом тероризма или је тероризам само изговор, у коначном исходу није превише важно. У мери у којој политичка полиција постаје моћнија, онај део безбедносних структура које се баве заштитом грађана и њихове имовине слаби. Страх, несигурност и немоћ се пузајући увлаче у систем и у животе људи.

Чини се да грађани без муке и јаука прихватају систем у коме живе, па може бити да слика модерног друштва и није овако суморна. Може и да не буде. На ободу западног света, али и на градским периферијама унутар њега, тихо буја отпор који је све теже зауставити, каналисати или артикулисати. Тероризам, анархизам, растући криминал и лумпенпролетеризација друштава свакако су и социјални, политички, па и егзистенцијални бунт против бујајућих социјалних разлика, безидејног друштва и обесмишљеног битисања.

Прорицање краја западном моделу је неопрезно, тим пре што се у њему и даље најбоље живи. Систем је увек успевао да се регенерише, а у периоду своје највеће кризе створио је вероватно најбољу друштвену структуру до данас – социјалдемократску државу и државу благостања. Није у логици друштвених процеса, нити је у духу историје да се враћа на старо, па се ни капитализам неће вратити тамо где је већ био. Како то „ново” може изгледати када и ако дође, може се само нагађати.

Једно је ипак сигурно – човек не живи само о хлебу. Нови систем, или нова инкарнација старог система, мораће да понуди нове друштвене идеје и, пре свега, обнову друштвених вредности. Ако се то не догоди, брутална борба за ресурсе и простор увешће свет у ново варварство.

финансијски консултант


Коментари81
aed9f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusko
FENOMENALNO. Sve pozitivne komentare, po meni, dignite na kub. Svaka cast gospodine Katicu
Маринко Ивковић
Свет је већ ушао у ново варварство и то пре свега захваљујући НАТО-у и Американцима који свуда праве нереде, воде ратове и сваког дана штампају око три милијарде долара без покрића. Ето то вам је "модерни" капитализам, незасити монструм који све гута. Толико.
Milos
Bravo!!! Ovo je zaista izvrsna analiza stanja savremene (zapadne) civilizacije.Nasi politicari na zalost ne mogu ni da dobace do ovih razmisljanja ali bilo bi korisno da obicni ljudi pocnu da shavtajau i razmisljaju o svemu navedenom u ovom zaista poucnom tekstu.
Jaroslav
Sa ovakvim tekstovima Politika opet postaje najbolji časopis u našoj zemlji. Bar za mene.
Ceda Bradic
Treba li reci, da unije (podloga za kreditni novac) zajmodavaoca, zbog inflatornog novca egzistiraju kao "liberalizam". (SAD, ambicija EU). Ali, potpuna je glupost, pokusaj da drzave zajmotrazioci pokusaju da grade "liberalizam" (grade besmislicu tkz "demokratija", mesavina "kapitalisticke"-ekonomske i "komunisticke"-politicke, nekomletne diktature, koje su suceljene, pa to zovemo "slobode i prava":). U daljem je neizbezna kolizija US$ i EU$..uz verovatnocu, da Rusija i Kina naprave neki "sporazum" i "pomognu" oporavak kao posledicu kolizije US$ i EU$ (SAD i EU postaju "koloinije" Azije).Pod uslovom...da to, i prezivimo.. Jer, ideje (interesa novca i sledbenika-fanatika) su jedno. Ali,realnsot je nesto, sasvim sasvim drugo.(Orvel 1984-ta, VB je VALUTA a ne "sef partije".. primetili ste u filmu,da je SAMO njegov lik "nepokretan" ..kao lik na novcanici:).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља