понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 26.02.2010. у 22:00

Посебан бирачки списак још збуњује мањине

Потписивање протокола о сарадњи националних савета Бугара, Влаха и Бошњака (Фото Танјуг)

Припадници египатске, ашкалијске, мађарске, украјинске и бошњачке националне мањине у Србији већ су обезбедили непосредне изборе за своје националне савете, а да ли ће осталих 14 националних савета крајем маја или почетком јуна бирати грађани или електорске скупштине зависи од тога колико ће се у самој завршници повећати интересовање припадника мањина за упис у посебан бирачки списак. Рок за упис истиче 9. марта, а према подацима Министарства за људска и мањинска права до средине прошле недеље је уписано укупно 206.289 грађана, што није велики број јер се на последњем попису више од 1,2 милиона људи изјаснило да припада некој од мањинских заједница. Државни секретар Анико Мушкиња Хајнрих каже да је интересовање било веома различито и да су најзаинтересованији за изборе били Мађари, а најмање заинтересовани Словенци који први пут оснивају свој савет.

По Закону о националним саветима националних мањина, усвојеном крајем августа прошле године, потребно је да се на посебан бирачки списак националне мањине упише више од 50 одсто укупног броја њених припадника према последњем попису становништва, умањеног за 20 одсто да би избори за савет били непосредни. У супротном, бираће их електорске скупштине, а сваки електор мора да прикупи најмање 100 потписа припадника мањина.

Мушкиња Хајнрих каже да посебних тешкоћа у току предаје захтева за упис у посебна бирачки списак није било, осим почетних недоумица да ли се захтеви подносе лично, поштом или преко активисте. Она додаје да је наравно требало да прође неко време па да се ли локалне самоуправе “уходају”, посебно у управама као што је, рецимо, суботичка где је дневно подношено и више стотина захтева

Председник Извршног одбора Националног савета Бошњака Есад Џуџевић каже, међутим, да је било извесних проблема, пре свега организационих . „Службеника у локалним самоуправама који су обучени да уносе те захтеве у готово свим општинама у Санџаку није било довољно, па су повремено морали да укључују и неке друге запослене који, опет нису, прошли обуку, тако да је све било доста споро. Осим тога, изостала је и медијска подршка, пре свега јавног сервиса, али и регионалних медија који су врло слабо пратили овај процес”, наводи он.

На проблеме указује и Ана Томанова-Маканова, потпредседница Владе Војводине и председница Националног савета Словака. „Можда се сви заједно нисмо добро организовали, јер ово се ипак први пут ради у Србији. Свакако је била потребна јача медијска подршка и то свих медија. Јер, постојао је и проблем у самим етничким заједницама. Људи су били збуњени свим тим и најчешћа питања која су постављали била су: зашто се праве посебни бирачки спискови, да ли ће бити избрисани из општег бирачког списка, да ли ће спискови бити добро чувани”, истиче Томанова-Маканова. Она каже да је Словацима потребно још око четири хиљаде бирача да би били одржани непосредни избори и да очекује да ће у томе успети до 9. марта, као и да ће, колико је њој познато потребан број људи у посебан бирачки списак успети да упишу и Румуни.

Џуџевић такође каже да код једног броја припадника мањина постоји страх од уписа на посебан бирачки списак и уопште од изјашњавања о националној припадности, док је према речима Ивана Васића, портпарола Националног савета Рома то вероватно главни разлог што ова мањина по свему судећи неће имати непосредне изборе за свој савет.

„За непосредне изборе је потребно да се у бирачки списак упише 43.277 Рома, а ми смо до сада прикупили само око 15.000 потписа. Било би много боље да се савет не бира на електорској скупштини јер је могућност злоупотреба и манипулација много мања на непосредним изборима. Али, Роми су најсиромашнији део друштва, слабо образовани, недовољно информисани и њима је лако манипулисати. Када је томе дода и сталан страх од тога да се изјасне као Роми, због лошег историјског искуства, јасно је зашто је одзив овакав”, каже Васић.

-----------------------------------------------------------

Избори за 19 националних савета

На попису 2002. године 1.285.163 грађана изјаснило се да припада једној од мањинских заједница. Савете ће овога пута посредно или непосредно бирати Албанци, Ашкалије, Бошњаци, Бугари, Буњевци, Власи, Грци, Египћани, Мађари, Македонци, Немци, Роми, Румуни, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци, Хрвати и Чеси.

Г. Новаковић
А. Поповић

Коментари0
3cb2c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља