недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Политичари и академици

субота, 27.02.2010. у 22:00
Никола Тесла

Од првих дана поједини политичари су настојали да постану академици.
На изборима за Српску краљевску академију 1892. пропали су бивши српски краљ Милан и црногорски књаз Никола, јер нису испунили услове и добили су по три од потребних десет гласова.
Али за председника је 1899. изабран Јован Ристић, председник владе и два пута краљевски намесник – Милану и Александру. Јован Мишковић, ђенерал српске војске, једно време је командовао Српском краљевском академијом. А предводили су је и Стојан Новаковић, који је три пута седао у министарску фотељу, Јован Жујовић, једном министар, Слободан Јовановић, председник југословенске владе у избеглиштву, и Душан Каназир, министар за науку под социјалистима.

Јосип Броз Тито изабран је 1948. за почасног председника, а Едвард Кардељ и Моша Пијаде за редовне чланове САНУ. Добрица Ћосић је, као што знате, неко време провео на положају председника СРЈ.

Најмлађи чланови

(/slika2)Језикословац и писац Љубомир Јовановић изабран је за дописног члана Српске краљевске академије када је имао 25 година! Нешто старији приликом пријема били су чувени математичар Михаило Петровић Алас (29) и Александар Белић (29). Просечна старост садашњих академика (291) је 71 година!
Прва жена у САНУ
Прослављена списатељица Исидора Секулић прва је жена која је примљена у Српску академију наука и уметности. За дописног члана изабрана је 1950. када је имала 62 године, а 11 лета касније постала је редовни члан.

Теслино чекање

Генијални Никола Тесла је у 38. години постао дописни члан Српске краљевске академије. За редовног члана Српске академије изабран је после 43 године, што је најдуже чекање у историји ове установе, када је већ имао 81 годину.
Други српски великан, Михајло Пупин, није доживео да га прогласе редовним чланом, иако је у звању дописног провео 23 године.
(/slika3)Милутин Миланковић је чекао само четири године да постане редовни.

Најславнија имена

Сваки покушај да се издвоје у свету најславнији чланови Српске академије наука и уметности подложан је оспоравању, али то нас не спречава да наведемо неколика имена: Никола Тесла, Луј Пастер, Лав Толстој, Дмитриј Мендељејев, Александар Солжењицин, Јосип Броз Тито, Дмитриј Шостакович, Харолд Пинтер, Ноам Чомски, Хенри Мур, Алберт Сејбин, Пјотр Капица, Жан Касу, Пол Доти, Роман Јакобсон, Андре Малро, Иља Рјепин, Хенрик Сјенкијевич, Феликс Каниц, Јозеф Јиречек...

Све троје Ивића

У дугогодишњој историји Српске академије наука и уметности једна једина породица доживела је да јој сви чланови буду академици. То су отац Павле Ивић (филолог), мајка Милка (такође филолог) и син Александар (математичар).
Српска четворка
Само двојица Срба чланови су чувене Руске академије наука – Љубиша Ракић и Миомир Вукобратовић. Још двојица почивших чланова САНУ, Павле Савић и Павле Ивић, завредили су исто признање.
-----------------------------------------------------------
Забране и оставке

У својој готово 170 година дугој историји Српска академија наука, која је баштиник три претходна учена друштва (ДСС, СУД и СКА), пролазила је кроз већа или мања искушења, а неколико пута је, чак, обуставила своје делање.
Друштво српске словесности (ДСС) је због нереда у земљи престало да ради већ 1842, а наставило је две године доцније. Године 1864. укинуо га је кнез Михаило, који је говорио оснивачкој скупштини, зато што је избио сукоб с министром просвете Костом Цукићем поводом примања у чланство Ђузепеа Гарибалдија, Николаја Чернишевског и Александра Герцена.
Исте године је обновљено под називом Српско учено друштво (СУД), а забрањено је четири године доцније, опет због сукоба с министром просвете.
Последњи јавни скуп Српска краљевска академија (СКА), која се стопила са Српским ученим друштвом, имала је 7. марта 1941, убрзо после тога Немци су јој бомбардовали зграду у Бранковој 15 (више не постоји) и Академијин дом у Кнез-Михаиловом (данашње седиште). Све до јесени 1944. председавао је секретар Јован Радонић, јер је председник Александар Белић био затворен 1941, а потом се разболео и неколико година није обављао дужност.
Године 1981. председник Павле Савић поднео је оставку зато што нису прихваћени његови предлози у вези с будућом делатношћу САНУ.


Коментари0
13126
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Србија, земља академија
Србија, земља академија
Србија, земља академија
Србија, земља академија
Србија, земља академија

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља