понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 27.02.2010. у 22:00
Интервју: Љубиша Ракић, потпредседник САНУ

Темељ научне делатности

Протеклих неколико година запажа се све значајнији утицај Академије у истраживачкој активности и креирању научне политике

Приближавајући се својем 170. рођендану, Српска академија наука и уметности, чини се, доживљава својеврстан препород, упркос повременим жаокама које јој упућују неизабрани кандидати. Колико се у наше време уважава њен суд и глас?

„Српска академија наука и уметности, као највиша научна, културна и уметничка институција од посебног je значаја у Србији. Њена улога у развоју и организацији основних и примењених научних истраживања знатно се афирмисала током последњих неколико година. Влада Србије је у току расправе о Стратегији научног и технолошког развоја земље нагласила да је САНУ темељ развоја научне делатности, а председник Републике Борис Тадић очекује од Академије подршку за проналажење одговора с којима се наша држава суочава”, наглашава академик Љубиша Ракић, потпредседник САНУ.

Да ли је у протекле две-три деценије она била, и невољно и вољно, превише уплетена у политику?

(/slika2)У доба политичког превирања осамдесетих и деведесетих поједини политичари покушали су да Академији припишу учешће у извесним политичким активностима, сасвим неодговорно и неоправдано. Злонамерна пропаганда политичке камариле, која није била заснована на чињеницама, обрушила се на САНУ, не само у домаћој већ и иностраној јавности. Чланови Академије су тада, као и у другим одлучујућим догађајима непосредне историје, увек имали часне и принципијелне ставове.

Академија се и раније опредељивала, а и данас то чини, у свим важним питањима друштва – посебно у научној, културној и уметничкој делатности на основу својих ставова заснованих на научним мерилима.

С којим истородним установама у свету сарађујете? Које су од тих најугледније?

Сарадња са академијама и научним институцијама у свету чини важан део укупних активности. Досадашња активност, учешће на међународним научним скуповима и размена истраживача у оквиру билатералних уговора са 17 националних академија наука и предавања угледних научника из света, обогаћена је мултилатералном сарадњом и учешћем у међународним пројектима Европске уније (FP6, FP7, COST, Eureca, Tempus). САНУ је јадан од значајних чинилица регионалне сарадње академија науке југоисточне, средње и источне Европе, црноморског базена, медитеранских земаља, а на светском нивоу са Савезом академија наука Европе и Интеракадемијским панелом.

Чланови САНУ сарађују и са угледним научним институцијама као што су: ЦЕРН, Руска академија наука, Национални институт за здравље САД, Универзитет у Рочестеру и Калифорнијски универзитет у Лос Анђелесу, Макс-Планк институт, Краљевска академија за књижевност, уметност и старине у Шведској, Кинеска академија друштвених наука, и друге.

Зашто се САНУ не подмлађује? Зар педесете нису врхунац свачијег умног постигнућа?

Чланови САНУ бирају се на основу постигнутих резултата: шта су урадили, а не шта обећавају. Стваралачки век научника знатно је продужен и велики број даје вредне доприносе чак и после шесте и седме деценије живота. То ни у ком случају не значи да и млади људи немају завидне стваралачке успехе. Сматрам да она треба да бира и млађе чланове. Последњи избори из 2009. то потврђују: око 30 одсто примљених има од 50 до 60 година.

Чланство је доживотно, што је правило у свим академијама у свету, почев од најстаријих времена, што је важно да се избегну политичке манипулације и узурпације различитих режима. Број чланова је релативно лимитиран, тако да не постоји могућност неограниченог примања.

Морају ли, баш, сва одељења да добију принове када су избори?

Одељења имају одлучујућу улогу у предлагању кандидата, аИзборна скупштина дефинитивног избора. Она се на основу индивидуалних квалитета свих предлога одељења изјашњава.

Како се одупирете да у ваше редове уђу људи с власти? Није ли необично и недолично да министри буду на листи за пријем?

Ми не видимо да то постоји. У дугогодишњој историји Академија је у своје редове бирала најбоље на основу свога научног и уметничког доприноса, игноришући њихов положај и учешће у власти. На првој Изборној скупштини Српске краљевске академије, на тајном гласању, није изабран краљ Милан Обреновић.

Не знам да је у протеклих готово 170 година неко изабран, искључиво, на основу политичког статуса. Избори су, по правилу, били одраз објективних стваралачких квалитета.

На основу којих мерила стари чланови гласају за нове? Од када се цитирање узима као битан показатељ научног доприноса?

Изборно тело чине сви чланови САНУ и не видим разлога да старији чланови не бирају нове чланове.

У којој мери су веродостојна говоркања да постоје групе које се уочи сваког избора договарају?

Академици су људи као и сви остали, што не искључује могућност консултација о будућим кандидатима у процедури формирања изборног мишљења. За 36 година чланства у САНУ није ми познато да постоје сталне организоване групе које утичу на изборе.

Шта је то што научнике и уметнике, успешне људе у својим областима, неодољиво мами да постану академици?

Пре свега потврђивање научног статуса који глорификује углед академика у друштву. Чланство у Академији не доноси привилегије, посебно не материјалне. Поред звања треба истаћи да углед академику обезбеђује његова укупна делатност. Научне институције, универзитети и бројне друштвене и привредне установе треба да користе потенцијал јаких креативних личности из Академије, без обзира на њихову старост.

Колико академици утичу на научну политику земље?

Протеклих неколико година запажа се све значајнији утицај Академије у истраживачкој активности и креирању научне политике. Бројне међународне научне пројекте иницирали су наши чланови, а многи су у друштвеним и државним форумима који креирају научну и културну политику, као што су: национални савети за науку, образовање, здравље, омладину и спорт, одбрану, спољне послове, заштиту животне средине и климатске промене, конкурентност, укључујући савете Универзитета, научних института и привредних пројеката, обележавање важних државних, научних и културних јубилеја итд.

Сматрате ли да природне и техничке треба да буду под једним, а друштвене и хуманистичке науке и уметност под другим окриљем?

Досадашњи рад јединствене САНУ не имплицира стварање одвојених академија за природне и друштвене науке и уметност. Самосталност одељења пружа могућност за потпуно одвијање активности свих наука и уметности без колизије. Јединствена Академија је гарант за успешно усаглашавање ставова по свим питањима.

Шта се збива са отцепљеним делом који се прозвао Војвођанском академијом?

Не постоји отцепљени део! САНУ је по закону једина национална академија наука у Србији, која искључиво представља државу пред светом. Оснивање Војвођанске академије сматрамо промашајем – резултатом ненаучних побуда и изразом политичких манипулација. И то није било легитимно, нити подржано у научној и друштвеној јавности.

САНУ има Огранак у Војводини, у Новом Саду, са 25 чланова, који потпуно задовољава њену функцију и статус и учествује у раду Академије одржавајући богату међународну сарадњу, посебно са земљама у окружењу. Значи, САНУ институционално постоји у Војводини као посебан огранак, што чини непотребним стварање и постојање ВАНУ.

Какав је став САНУ у односу на удружења која себе називају академијама?

У нашој земљи постоји неколико стручних и научних удружења која себе називају академијама. То нису академије сагласно усвојеним принципима који постоје у свету, које називамо националним, каква је САНУ. Са њима и другим стручним и научним удружењима имамо коректну сарадњу.

Станко Стојиљковић

-----------------------------------------------------------

Из Карловог угла

• Ускоро ћемо имати више академија него академских грађана.

• Да није примљен у академију, наставио би школовање.

• Јуначе, срећну РАНУ (регионалну академију науке и уметности) !

• Прешао седамдесету, а још није академик.

• Богољуб Карић и Мира Марковић су руски академици. А у Србији – нигде их нема.

• Ово више нису академије, већ пандемије.


Драгутин Минић

Коментари4
0f050
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Glorija
S obzirom na vaznu drustvenu ulogu SANU trebalo bi pod lupu staviti i rad pojedinih akademika. Vec je jedan od komentatora ukazao na najvisi polozaj akademika Rakica u poslovanju "Galenike", njegove veze sa prethodnim premijerom Milanom Panicem. Pogledajmo gde je "Galenika" danas i pitajmo se da li je neko od uglednih akademika na bilo koji nacin tome doprineo. Zbog cega se na visoke menadzerske funkcije stavljaju akademici? Zbog cega njihova uloga nije u npr."naucno-istrazivackim, razvojnim pitanjima", ne i u poslovanju? Setimo se samo javnih optuzbi na RTS 1 protiv potpredsednika SANU pre nekoliko godina od strane jedne gospodje iz Beograda ciji je sin zrtva jedne od americkih sekti koja je rekla da se u istoj mrezi na visokom mestu nalazi i akademik Ljubisa Rakic! Da li nasi akademici imaju naucne radove na ISI/SCI/ Web of Science listi kao i obicni naucnici? Umesto ovih radova SANU istice citiranost! Zasto seu SANU nalaze i bivsi ministar bivse Srpske Krajine? I SANU treba reforma!
ДУШАН ВУКОВИЋ
"Чланство је доживотно".У реду ,слажем се.Али зашто је председник,по правилу неко ко има сто година.Та функција подразумева динамику а не статику!Зна се које су године биле оптималне и за цара Душана и за Николу Теслу.Без увреде Г Председник академије треба да се повуче и дупло млађем човеку да уступи своје место председника.Чин повлачења би био један од најкреативних чинова у овој бајатој институцији где се бара и не види од наслага жабокречине.За заслуге орден!
Sima Simovic
Ne znam da li je kasno, ali tek sam danas procitao clanke o srpskim akademijama. Ovde u Americi svi se jos uvek secamo naseg zamljaka bicikliste Milana Panica kada je promovisan od strane akademika Ljubise Rakica u SANU u Beogradu, kao posebno pocasni i ugledni biznismen, odrzao svecano predavanje uz ovacije i dugo aplaudiranje svih prisutnih srpskih akademika! Vidimo da akademik Rakic jos uvek traje pa ga molim da i u ovom "mandatu" jos jednom ponovi takav neprevazidjeni spektakl. Duzan je Panicu da ga akademise, jer je za vreme njgovog vakata akademik Rakic je bio direktor Galenike gde je uspeo da u najkracem mogucem roku rasturi proizvodnju penicilina sto je odgovaralo Panicu. Jos jednom drzimo fige akademiku Rakicu sa zeljom da bude isto tako uspesan u SANU kao sto je bio uspesan u Galenici!
Milan Milanović
Svaki ciganin hvali svog konja! Nažalost, i akademik Rakić se nije toga oslobodio. Mora čovek to po dužnosti. Plaćen je za to. Ono što bi SANU trebala da uradi, a radi ugleda srpskog naroda, da iz svog naziva izbriše "Srpska". Kakvi smo da smo, ipak ovakvu SANU bruku kao narod nismo zaslužili!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља