субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:58

Зашто се поклања градско грађевинско земљиште

Аутор: Данило Шуковићнедеља, 28.02.2010. у 22:00

Знамо да је приватизација друштвених предузећа обављена тако што у вредност предузећа није укључена вредност градског грађевинског земљишта, јер је оно било у државној својини и над њиме се могло стећи само право коришћења, али не и право својине. Зато је у процени вредности предузећа грађевинско земљиште вредновано нулом, и купац предузећа практично није ништа платио за грађевинско земљиште, тако да је оно остало у државној својини. У вези с овим земљиштем купац предузећа је могао имати само неке ситне трошкове око прибављања права коришћења, као и евентуално накнадне трошкове за уређење земљишта, изградњу инфраструктуре и слично, што свакако увећава вредност земљишта.

Законодавац је, међутим, крајем прошле године донео Закон о планирању и изградњи и омогућио да власници приватизованих предузећа изврше конверзију права коришћења у право својине, и то на начин да се конверзија изврши по тржишној вредности, која би била умањена за трошкове прибављања права коришћења, као и евентуалних накнадних трошкова улагања у то земљиште, чиме се утицало на повећање вредности тог земљишта. Ово је , наравно, коректно решење и има своју пуну економску оправданост.

Но, проблеми су настали када је ове одредбе требало спровести у живот. Влада је 21. јануара донела уредбу којом се прописује да се под трошковима прибављања права коришћења грађевинског земљишта признаје укупна ревалоризована цена капитала, односно имовине, исплаћена у поступку приватизације, то јест укупна ревалоризована цена исплаћена за имовину или део имовине предузећа у стечајном или извршном поступку.

Укључивање цене капитала, који је плаћен у поступку приватизације за предузеће у целини, у трошкове прибављања права коришћења је економски недопустиво, и у суштини значи поклањање велике вредности онима који су купили предузећа у приватизацији, и који за грађевинско земљиште у државној својини нису платили ништа, јер је оно у поступку приватизације, и процене вредности капитала – вредновано нулом. Цена капитала је накнада за предузеће без грађевинског земљишта у државној својини, и ако се укупна вредност предузећа укључује у трошкове прибављања права коришћења грађевинског земљишта – што нема никаквог економског смисла – долазимо у ситуацију да се купцима предузећа у приватизацији у целости поклања грађевинско земљиште које је било у државној својини! Или се, другачије речено, грађевинско земљиште делимично плаћа али се предузеће, које је приватизовано, поклања у целини.

Тако рецимо ако би власници Луке ,,Београд” по овој уредби стекли право својине над око 120 хектара градског грађевинског земљишта, платиће извесну надокнаду за то, али ће им цела Лука ,,Београд” остати бесплатно.

Или хипотетички пример, ако је предузеће ,,X” у поступку приватизације плаћено 10 милиона евра, и власник стекао право коришћења грађевинског земљишта чија је тржишна вредност два милиона евра - добиће земљиште бесплатно, пошто му се у трошкове прибављања права коришћења признају свих 10 милиона евра, колико је власник платио за предузеће у целини. Очигледно, ради се о чистом апсурду, који, нажалост, има веома високу цену, и значи недопустиву прерасподелу средстава. И то у корист оних који су у трансакције приватизације свесно улазили с намером да дођу до скупог грађевинског земљишта, а да за њега ништа не плате, и тако бесправно дођу до велике користи, наравно, на штету државе, то јест грађана.

Где је излаз? Влада би требало уредбу одмах да повуче и донесе нову у којој ће се накнада за конверзију права коришћења грађевинског земљишта у право својине над овим земљиштем утврђивати на начин да се тржишна вредност грађевинског земљишта умањи за све директне трошкове прибављања права коришћења тог земљишта. Тржишну вредност треба умањити и за трошкове које је подносилац захтева за конверзију права коришћења у право својине евентуално имао у периоду стицања права коришћења до момента подношења захтева за конверзију, а који су се односили на уређење тог земљишта, на изградњу његове инфраструктуре, као и на евентуалне друге издатке који су довели до повећања вредности тог земљишта. Наравно, сви трошкови се могу признати до нивоа стандардних трошкова за ове намене.

Ова уредба, с њеним апсурдним решењима, вероватно је већ створила велике штете држави, односно грађанима, па би санкционисање криваца много значило у борби за афирмацију правне државе, као и у борби на сузбијању корупције и криминала.

Члан Савета за борбу против корупције

Владе Републике Србије


Коментари15
122c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Џејми Шеј
Зашто се поклања градско грађевинско земљиште? - ovo pitanje postavlja clan saveta za borbu protiv korupcije, tela Vlade Republike Srbije. Izvinite, a ko bi trebalo da odgovori?
Petar Sijan
Clan 103 Zak. o planiranju ("Sl.g.RS",broj 72/2010) stav 1.(Konverzija prava koriscenja u pravo svojine UZ NAKANADU):"Na gradjevinskom zemljistu u drzavnoj, odnosno javnoj svojini, na kome su nosioci prava koriscenja bila ili jesu privredna drustva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uredjuje privatizacija, stecajni i izvrsni postupak, kao i njihovi pravni sledbenici,PRAVO KORISCENJA moze se konvertovati u pravo svojine, uz naknadu trzisne vrednosti tog gradjevinskog zemljista u momentu konverzije prava, UMANJENU ZA TROSKOVE PRIBAVLJANJA PRAVA KORISCENJA na tom gradjevinskom zemljistu."Nije zemljiste za dzabe, nego je preduzece za dzabe. Uredba (u vezi visine naknade)"S.g.RS"br.4/2010, propisuje u cl.3.stav 2.visinu naknade, i taj stav 2. sam dao Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti jer se neradi o trzisnoj vec PROPISANOJ ceni.Nova Uredba ce se baviti otudjivanjem gradj. zemljista bez ili uz manju naknadu od trzisne cene, alo to cemo tek videti uskoro.
Aleksandar Mihailovic
Ko kaze da ta zemljista nisu placena? Pitanje je samo kome i koliko? Da li neko zna sta ce biti sa oko 650 ne prodatih stanova u "selu" podignutom za Univerzijadu? Ko je pravi vlasnik i da li je tacna informacija da ce ti stanovi biti ustupljeni u klasicnoj razmeni materijalnih dobara, a po ceni koliko vlasnik kaze po kvadratu, gradu Beogradu, a za druge atraktivne lokacije i objekte? Kome ce se ti stanovi podeliti i ko ce da snosi trosak? Hoce li se ta akrobatika pokriti nekim inostranim "pozajmicama", kreditima ili "odbranom dinara"?
evita zivkovic
Hvala gospodinu Sukovicu na sazetom! Doneli su Uredbu par meseci posle Zakona jer se neko dosetio da bi mogli na mala vrata da pokradu sto je jos ostalo. Ostaje da vidimo kako ce da "protumace" propis, jer gle koincidencije, sudstvo je u kolapsu, pardon "reformise se". Ljudi, Milosevic i Jul su bili naivcine!
Милош М.
Потпуно разумем друга Зорана. И ја сам учио из истих књига и гледао у исте слике . А на слике кућа на два спрата, рекао бих палата ограђена металном оградом са стубовима од фасадне цигле. Испод слике објашњење: “овако је живела предратна буржоазија“, слика бр. 2; заједничко двориште, турска калдрма и прашина, а деца помало мусава играју се у прашини. Објашњење: “овако су живели радници“ . Што би рекли ОТПОРАШИ “ТО ТРАЈЕ И ДАЉЕ“. Има тога и сада. Господин Богдан Тирнанић, нажалост прерано почивши, је својевремено рекао “никако ми није јасно зашто сви хоће да живе на Дедињу, а оно нема ни канализацију“. Нема га ни Пашино брдо.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља