Чудни су путеви историје, па због тога можда није необично када се у једну уметничку мировну акцију сађења храстова, коју се покренули легендарни Џон Ленон и Јоко Оно, укључи и исто тако чувени Јосип Броз Тито. Мировна акција покренута је 1968. године, а годину дана касније музичар и његова супруга послали су два жира на адресу председника Југославије, са жељом да их он засади, у знак светског мира. Читава преписка између учесника, која је затим уследила, биће приказана на новосадском сајму „Арт експо 2010” који почиње данас и траје до 9. марта, и тематској поставци „Џон Ленон–Јоко Оно–Тито”.

Према речима Моме Цвијовића, кустоса у Музеју историје Југославије, Тито је од брачног пара Ленон добио циркуларно писмо 1969. године.

– У писму је писало да је Тито на поклон добио „две живе скулптуре”, са молбом да их одгаји у храстове – говори Момо Цвијовић. Наш саговорник каже да је највероватније Јоко Оно започела овај концептуални уметнички апел, под називом „Акорнс”(што значи жирови).

(/slika2)Није познато ко се све одазвао апелу за светски мир, јер су и други државници добили исти позив, али што се Тита тиче, Момо Цвијовић је утврдио да је маршал са великом озбиљношћу пришао овој идеји. После открића писма брачног пара Ленон, Цвијовић је у међувремену открио још шест докумената, који осветљавају догађаје који су уследили после иницијалног апела. Једна белешка говори о томе да су жирови, као и многи други поклони упућени Брозу, послати на лабораторијску анализу. После „прегледа”, када је утврђено да не представљају опасност, послати су у резиденцију председника. Недуго затим, уследио је и допис амбасади СФРЈ у Лондону.

– У том допису, који је потписао шеф протокола Вељко Велашевић, наша амбасада у Лондону замољена је да се захвали Џону Ленону на симболичном гесту, што можда може да значи како жирови никада нису засађени – каже Цвијовић.

(/slika3)Међутим, по Цвијовићу, документ који је затим уследио је кључан: извесни Владимир Шестан, вероватно истакнути функционер, обавештава Тита о току преписке и прецизира зашто су послати жирови. Следећи документ поседује и Титов потпис, који одобрава садњу, али није познато који су конкретно храстови у питању. Они су засађени у Брозовом резиденцијалном парку у Београду.

– Пре месец и по дана, заједно са Савом Степинцем и Весном Латиновић, још једном сам хтео да покушам да пронађем храстове, па смо ушли у резиденцијални парк са камером. Баштован нас је гледао чудно, али нам је рекао да за један храст са сигурношћу може да каже да је стар 40 година. Опет, преписка је ту, као доказ да је Тито учествовао у акцији, а тајна храстова има већу драж него истина – говори Цвијовић.

На изложби „Арт експо” у Новом Саду, у оквиру поставке „Тито као фотограф”, на тематској изложби биће представљена преписка на линији Београд–Лондон, дендролошка карта Титовог парка, као и видео-снимак храста који је можда настао од „мировног” жира. Осим тога, на изложби ће бити приказани и цртежи Јоко Оно (преузети са блога уметнице) које је уметница створила поводом четири деценије од почетка акције „Акорнс”.

С. Стаменковић

----------------------------------------------------------

Референт за кумовање

Момо Цвијовић каже да је, попут жирова које је Тито добио од Џона Ленона и Јоко Оно, већина поклона пролазила кроз процедуру прегледа и тестирања. Да би све било по закону, постојало је и упутство о руковању поклонима за председника и његову жену .

– Упутство је врло прецизно, и има чланове који се односе на жива бића, расаде и биљке. Са коликом озбиљношћу се прилазило томе, говори и чињеница да упутство прецизира како се треба опходити са поклонима које Тито добија од родитеља деце којима је био кум. Постојао је и човек који је задужен за то, имао је функцију, звао се „референт за кумовање” – каже Момо Цвијовић.