недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:36

Бесплатно, а мислим на бираче

Аутор: Зоран Аврамовићчетвртак, 04.03.2010. у 22:00

Систем образовањa је, ван сваке сумње, један од најважнијих за културно и привреднo обнављање и развитак друштва. Решења која се доносе у образовању далекосежно погађају васпитну и сазнајну свест младих генерација. Сваки сегмент овог система је од велике важности и отуда потреба да се пажљиво и промишљено одлучује у овом систему али и о систему.

Актуелно министарство просвете је по неком стереотипу ,,нове” државне управе хтело да изађе са неком новином у јавност па је ту креацију нашло у бесплатним уџбеницима за ученике првих разреда основне школе али и за све остале разреде. Само овлаш ова прича о бесплатним уџбеницима може изгледати периферна у области образовања.

Није незанимљиво ни питање откуд да једна оваква идеја буде лансирана и потом практикована. Она, како је јавност обавештена, није дошла из стручних кругова министарства већ од пуке изјаве политичара из коалиционе странке која је и настала на програму капиталистичке или грађанске транзиције Србије. Дакле, од једног члана коалиционе партије који није задужен за образовање. Који су разлози мотивисали владу да прихвати образовну политику у чијем је средишту бесплатни уџбеник?

У низу изјава за медијe најодговорнији функционери Министарства просвете наводили су као разлог да је куповина уџбеника велики трошак за родитеље и да држава, после педесет година породичне куповине, треба да ослободи очеве и мајке ове бриге. У 2009. години велике државне паре су отишле на уџбенике за основне школе (80.000 ђака првака), а план је да се бесплатни уџбеници прошире на све ђаке основних школа у Србији. Уз ову одлуку ишла је и она о враћању тих уџбеника школској управи како би их користиле следеће генерације, али ова утопија је брзо пала у воду.

Да ли је идеологија бесплатних уџбеника допринос општим друштвеним интересима у образовању? Није. Када се ова одлука пажљиво анализира закључујемо да она није ни педагошка ни друштвено ни материјално оправдана.

Прво, није са васпитног становишта добро да се нешто поклања уместо да се стекне и заслужи. Није исти однос према књизи која се купи и која се добије. Ова година је у Министарству просвете почела имплицитним признањем ових чињеница. Увидело се да је то огромно оптерећење просветног буџета па се кренуло у другом правцу. Предлаже се да Влада Србије оснује фонд за финансирање бесплатних уџбеника. Даваће прилоге и донације они који желе да овај пројекат буде ,,трајан део образовног система у Србији” (26. фебруар 2010).

Друго, усмеравају се буџетска средства у погрешном правцу. У условима оскудних средстава има важнијих сегмената образовног система које треба унапредити (објекти, опрема, усавршавање наставника).

Треће, оптерећује ионако слабопунећи буџет.

Четврто, продубљује се неједнакост у образовању – они који су у могућности да купе уџбенике за своју децу остављају новац за нешто друго, а који не могу замазују своје очи добротом власти. Бесплатни уџбеници били би оправдани када би се доделили оним родитељима који нису у финансијској ситуацији да купе или породицама са више од два или три детета. Заобилази се селективна помоћ оним породицама које су материјално депривиране и које имају више од једног детета. То би била права социјална рачуница у образовању.

Пето, шири се илузија о бесплатном образовању. Да ли неко озбиљно верује да постоји нешто бесплатно? Може ли плаћање из буџета да буде бесплатно? Да, за оне који троше тај новац, али не и за оне који пуне буџет. Није ли неодговорно промовисати бесплатне уџбенике у условима када се све друго плаћа. Али, ипак, нешто се добило. Шта? Па удварање бирачима, родитељима, а не деци. Ово је типичан пример одлуке која има прикривену и манифестну функцију.

социолог, научни саветник


Коментари1
122df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gerald Burton
Da se razumemo sve što je besplatno to je i kuso, neko ko se dosetio takve ideje išao je logikom poput besplatnih PS programa koji se nude korisnicima računara, a koji su po prirodi ograničenog karaktera, drugim rečima đacima će se ponuditi ograničeno znanje. Dakle, nije tajna da su ranije profesori u školama takođe nudili đacima ograničeno znanje, ali su njihovim roditeljima nudili plaćene časove iz pojedinih predmeta ne bili njihova deca napredovala u školi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља