субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.03.2010. у 22:00 Мирјана Бобић-Мојсиловић

МОМО, зашто плачеш?

(Цртеж Моме Капора)

Прво што ми је пало на памет када сам чула тужну вест да је умро мој пријатељ, колега, мој комшија и мој младалачки идол – Момо Капор, било је – како ће га сада сви волети. И, како одвратна, немилосрдна београдска чаршија пристаје да воли и да ода почаст најталентованијима, најзанимљивијима и најнепослушнијима тек кад су на самртничкој постељи или када умру. Момин живот је управо пример за ову трагичну парадигму.

Један овдашњи медиј, ноторан по својој патолошкој мржњи према неистомишљеницима, пожурио је да Момин живот облепи једном једином етикетом – српски националиста. Као да ће то, што се зарад награда, грантова и почасти Великог Брата није одрекао сопственог доживљаја света, бити једно што описује живот и дела једног великог уметника.

Момо Капор, тај изузетни хроничар наших живота, наше свакодневице, писао је литературу која је изградила читаве генерације на овим просторима – док су други писали о мртвима, он је писао о живима – док су други славили смрт, он је славио живот.

Док се код других пила ракија – брља, код њега се пио виски и вино. Док је у књигама етаблираних писаца, овенчаних наградама које су увек имале партијско-рођачки призвук, било мржње, код Моме је лепршала љубав. Док су код других жене биле прсате – код Моме су то биле девојке финих малих груди.

Док су се код других по страницама врзмали бркати партијски комесари, који трагају за истином револуције и социјалистичког самоуправљања и који су због тога привлачили пажњу и дивљење у марксистичким центрима, код Моме су се по Дубровнику и Њујорку, у Београду и Паризу, у фармеркама, шетали уметници и интелектуалци који трагају за љубављу и смислом живота, у непрестаном бекству од старости и просечности.

(/slika2)Док се у књигама других разливао мрак сериозности и досаде, код Моме царују хумор, лепота, и сета. Као на његовим цртежима, то је Ада Циганлија, то су морнари, то су девојке са косама жалосних врба, сликари опчињени џезом, џезери обасјани поезијом, читав један свет који сведочи о лепоти тренутка који управо пролази.

Најчитанији српски писац, који је променио овдашњу књижевну сцену, увек је проглашаван „лаким”, и тај омаловажавајући епитет носио је са шармом и осмехом – јединим оружјем против глупости и претенциозности. Тежина се у српској литератури и онда, пре тридесет година, исто као и данас, мерила једино досадом. Био је први овдашњи бестселер писац, и то му нису могли опростити.

То што је читаве генерације научио да воле књиге, и са тим у вези – да воле живот, то што његов успех и обожавање публике није било у вези са партијом, лектиром, морално-политичком подобношћу, то што није припадао никаквим партијско-књижевним кружоцима, то што је пропутовао свет, што никада није био члан Партије, то што је био српски Хемингвеј, и Селинџер, и Кундера и Буковски, и Вилијам Саројан, то овде није било довољно. То што је био другачији – то га је, парадоксално, у овој злој чаршији која обожава просечне учинило аутсајдером.

То што своју књижевну славу, попут многих других, није направио вређајући Добрицу Ћосића – онда када је то доносило много књижевно-политичких поена и гарантовало књижевне награде, то што се никада није гурао да уђе у САНУ, то што га нема у школској лектири, то што је његова подршка „српској ствари” од њега учинила лаку мету за сваког политички коректног критичара, никако неће умањити његово огромно место у српској литератури.

Био је господин, и џентлмен. Знате како се каже? Кукавице умиру много пута, а частан човек само једном.

У мојој библиотеци стоје његове књиге. Расла сам на његовим причама. Уз Мому Капора Београд је био лепши град.

Кад је умирала, Фрида Кало је изговорила: „Надам се да ће путовање бити радосно и да се никада нећу вратити.”

Момо је имао разлога да каже исто то, али није рекао.

Више је волео нас него ми њега.

Коментари33
c0884
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Danica
Da mi je eto samo trunkica njegove duse i sirine pogleda.....i nikada nece umreti
Ljubomir Mladenovic
Hvala Miro za divn oprostaj od naseg dragog Mome.Ja dugi niz godina zivim u USA i svaka Momina knjiga za mene je bila radost i secanja na mladost i nas prelepi Beograd!1
Миљан Радоњић
хвала Моми Хвала и Вама Миро.
ivana verite
citave generacije su ziveli zivot sa momom kaporom..i trudeli su se da vode takav zivot,a dali su uspeli?cini se da je kapor bio jedinstveni u tome,ziveti zivot punim plucama...
olga markovic
Strankinja sam ali zivim u Beogradu vec 38.g.Jezik sam naucila relativno brzo,naravno,znala sam za Boru Stankovica,Branka Miljkovica i dr. ali prva knjiga koju sam izabrala u knjizari bila je knjiga Mome Kapora"Od sedam do tri" i od tada citam sve sto je do sada napisao,"laki" pisac je bio lak za citanje jednom strancu,preko njegovih knjiga sam upoznala dusu srpskog naroda,Beograd,najlepsi grad,koji je postao moj u svakom pogledu,omiljena knjiga moje cerke je "Sanja".Zao mi sto mnogi ne shvataju dasmo izgubili jednog sjajnog COVEKA,pisca,slikara,bojema,prijatelja svakome koji procitao njegove knjige.Zao mi sto tako malo paznje u javnosti posvecenbo njegovom odlasku, ocekivala sam prigodnu emisiju tog nesretnog dana,film koji snimljen po njegovim knjigama,ne mogu da verujem da nema nista vise od "Balkanskom ulicom", emisija je uredu ali to za Momu nije dovoljno,zasluzio mnogo vise paznje.Nadam se da ce gradonacelnik ispuniti svoje obecanje i Ada ce dobiti dostojan spomenik svom MOMCILU

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља