петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:28

Винчанско откриће ускоро у уџбеницима

понедељак, 08.03.2010. у 22:00

Велико признање за српску археологију и науку освануло је у мартовском издању Би-Би-Сијевог магазина „History” објављивањем чланка о изванредном открићу на нашим локалитетима, које је названо првом индустријском револуцијом. Реч је о истраживању којим је утврђено да је винчанска култура најстарија металуршка култура у Европи до којег је дошла наша Миљана Радивојевић, археолог на докторским студијама у Лондону.

Пратећи Миљану још од студентских дана, када је била најбољи студент на одсеку за археологију (9,70), Филозофског факултета у Београду, „Политика” је о њој писала још пре две године када је њен рад проглашен за најбољи на мастер студијама лондонског УЦЛ института за археологију, а сада је проширен. Миљана је ових дана у Народном музеју у Београду урадила додатну селекцију материјала са својим ментором Тилом Ререном.

– Овде смо да анализирамо најстарије технолошке остатке прераде бакра у винчанској култури, старе седам хиљада година. Око пројекта је окупљен велики тим стручњака, као и професори Тило Ререн и Ернст Перницка, два највећа имена у археолошкој науци, што даје кредибилитет нашем истраживању. Погледали смо локалитет Винча, материјал са локалитета Плочник и Беловоде и анализирали га изотопским, оптичким, хемијским методама – каже Миљана Радивојевић и описује откривени материјал:

 (/slika2)– Ради се о доста неугледним комадићима, зелене или сивкасте боје, који су лагани и тешко их је препознати у земљи. Само захваљујући пажљивим истраживањима они су пронађени, а овде чуче вероватно десетак година. Највеће нађено богатство је заправо згура (технолошки отпад при процесу топљења метала), јер издржава све временске прилике и чува информацију шта се заправо догодило. Из тих комадића можемо да уочимо какви су били услови топљења, температуре, технолошки кораци, врста руде и окружење. Цело истраживање базира се на овим комадићима који су сасвим фантастични и невероватни.

Имајући у виду да развој металургије убрзава развој друштава, утиче на изградњу градова и првих уређених друштава, као и на социјалну стратификацију, а знајући од када се то дешавало овде на Балкану, по уверењима наше научнице, имамо пуно право да причамо о првој индустријској револуцији Европе, па и света. Из ње се хиљадама година касније развила једна модерна европска култура, а ови нови научни докази, како каже, ускоро би могли да уђу и у уџбенике.

– До сада је постојао један поглед који је уверавао да је све настало на Блиском истоку – цивилизација, култура и технолошки напреци. Ово је поглед са Балкана. Сада знамо да не постоји један једини извор свемудрости и напретка овога света. Винчанска култура ће зато сигурно ући у уџбенике и променити виђење о настанку европске праисторије – каже Миљана Радивојевић.

Подсетимо, финансијска средства за трећу годину Миљаниних докторских студија још нису обезбеђена. Половину од целе суме

(90.000 фунти), донирала је британска влада, новац су дала наша министарства културе и науке, Фонд за младе таленте РС, Фриман и Мек Моран, бакарна и златна фондација из Америке, и Институт за археометалуршке студије у Лондону.

Мирјана Сретеновић

-----------------------------------------------------------

Професор Ререн изненађен

Професор на Институту за археологију УЦЛ Тило Ререн објаснио је да је винчанска култура имала развијено занатство и технологију, раније него на Блиском истоку или Ирану. Према његовим речима, људи на Балкану су се развијали независно, и пре више хиљада година од метала правили алатке које су биле много боље од алатки од камена, а које су промениле развој друштва. То је полазна тачка индустријске револуције настале пре 7.000 година, што мења наш поглед на развој металургије на глобалном нивоу, каже професор Ререн и додаје да га је Миљана убедила да погледа материјале и да је овим открићем био веома изненађен. Знали смо да овде „има нешто”, али нисмо знали где су алатке направљене, кад и како. Сада смо се у то уверили – каже Ререн.

-----------------------------------------------------------

Шљивар: Ко зна шта нас још чека

Археолог Душан Шљивар из Народног музеја у Београду, који је руководилац истраживања на локалитетима винчанске културе, подсетио је да су истраживања на локалитетима Беловоде, код Петровца на Млави, и Плочник, код Прокупља, почела 1994. године, али да се до капиталних резултата дошло сарадњом са Институтом за археологију из Лондона. Беловоде и Плочник су два највећа насеља винчанске културе, која заузимају око 100 хектара, истакао је Шљивар и објаснио да је на оба локалитета истражено само 400 квадратних метара. „То је један промил свега тога и ко зна шта нас тамо још очекује”, рекао је Шљивар. „Истраживања смо обогатили новим материјалима и налазима, и на основу њих реконструисали живот тих људи. Једно од важнијих открића су и антропоморфне и зооморфне фигурине вероватно њихових божанстава, као и сет фигурина бикова који су рађени у теракоти, а дати су на проучавање Факултету ветеринарске медицине у Београду” – додаје Шљивар.


Коментари19
92f4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Митровић Божидар, доктор правних наука
Добро је што је "Политика" објавила овај чланак али је још корисније што је објавила коментар анонимног археолога који покушава са позиције монопола и догме да оспори истраживања и промоцију резултата младе и лепе научнице која је именом и презименом стала иза ових чињеница и резултата. Анонимном археологу (који као један од ЧУВАРА ДОГМЕ који распоређени по разним институцијама у Србији негирају не само нашу историју него и саму науку као процес откривања новог), препоручујем да прочита књигу "Археолошка теорија" америчког профеора Метју Џонсона који је исмејао управо овакве изливе беса и покушаје да се омаловаже нова истраживања и одбрани институционални монопол на научно тумачење. Немам никакве везе се издавачем ове књиге већ је то само поуздана НЕГАТИВНА оцена археологије и исориографије која се упорно брани као ЈЕДНОМ ЗАУВЕК ДАТА ИСТИНА што је неспојиво са науком. Свака похвала овој научници и - научном истраживању и - промовисању научних резултата јер је и једно и друго наука
jos jedan arheolog
Postovane kolege, otkrice delimicno dozivljavam kao reviziju vec otkrivenog, molim vas da ne budem pogresno shvacen, mlada koleginica mora dobiti podrsku struke, to je neosporna cinjenica i tu se koliko vidim svi slazemo. Medjutim, iznenadjen sam da niko ne govori da je pocetkom devedesetih godina jedan americki arhelog sa univerziteta Berkli izvrsio analize zgure i bakarnih artefakata sa vincanskih lokaliteta u Srbiji, a i sire, osim naravno lokaliteta Belovode koji tada nije bio otkriven.Njegovi rezultati su publikovani, tako da ovo nije prvi put da se sveobuhvatno rade labaratorijske analize pomenutih tipova nalaza.Misljenja sam da profesionalizam nalaze poredjenje novih rezultata istrazivanja sa prethodnim rezultatima i osporavanje istih, pred kolegama je dug i naporan put do konacnog menjanja udzbenika, bice to mukotrpan posao, koji ce verovatno usloviti i reviziona iskopavanja, a za to je potrebno mnogo novca.
Радојица Сворцан
Добар текст, али тема је много боља. У Плочнику је нађена и пећ у којој се топио бакар, као и 40 (четрдесет) бакарних предмета - све то 2500 година пре осталог света. Комплекс је огроман и још недовољно истражен. Зато археолог Шљивар каже да нас могу очекивати велика изненађења. Србија држи светски примат са обрадом више метала и легура: бакром, живом, бронзом и гвожђем. О првим металцима (Хефесту или Тубал-Каину) предања и стари записи много говоре, али се сада историја мора поново престројавати у складу са новим налазима. БЕЗ МЕТАЛА НЕМА НИ КЛЕСАЊА КАМЕНА, НИ ВЕЛИКИХ ГРАЂЕВИНА. Видети у књизи "Магија сфинге и скривени стари свет".
arheolog nezavidan
@arheolog. Kolega, naravno da se slazem da treba podrzati sve mladje kolege koji predano studiraju i rade. Ovo sto koleginica radi je sigurno proizvod jednog takvog dugog i predanog rada, i volela bih da je ovakvih oglasavanja vise, jer se time u javnosti stice slika o potrebi zastite nasih nasledja, A da je koleginica Radivojevic "ubola" bas taj problem, upravo sam se uverila gledajuci RTS popodne, magazin "OKO", gde je deo priloga posvecen obrusavanju profila u Vinci, zajedno sa pricom o metalurgiji, gde je jasno adresiran problem koji imamo sa nalazistima, a na koji se ukaze samo vestima kakve nam je koleginica donela. Nadam se da ce ovakvih priloga biti sve vise, i da ce nase kolege da pokrenu malo nasu drzavu i arheolosku zajednicu.
arheolog
@arheolog nezavidan. Pravo da Vam kazem koleginice meni je malo neprijatno da se mi ovako prepucavamo po novinama. Ocigledno je da je Vasa namera odbrana lika i dela mlade koleginice, sto je ok. Vi imate na to pravo, mada ne treba da ga branite od mene jer ja lik i delo ne kritikujem vec metod i cilj. A u pravu ste da je svima potreban novac. U stvari, u srpskoj arheologiji je mnogo potrebniji na drugim mestima nego da se isplacuju honorari pojedinim postdiplomcima (mada bi idealno bilo kad bi ga bilo za sve kojima treba). Samo kao primer, dobar deo arheoloskog nalazista Vinca se pre nekoliko nedelja obrusio jer drzava nije dala pare za konzervaciju. I druge nase mlade kolege studiraju po inostranstvu pa se ne oglasavaju po novinama nego rade svoj posao strucno i predano i dobijaju finansijsku podrsku od svojih institucija zahvaljujuci zaslugama. I ja kazem "samo napred Miljana", ali se nadam da ce sledeca vest o ovome biti u nekom strucnom casopisu a ne u novinama ili na tv-u.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља