субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Јевтинији девизни кредити

Зајам од 5.000 евра кошта дужнике с динарским кредитом на 60 месеци хиљаду евра више него да су паре узајмили с валутним знаком
Аутор: С.К.уторак, 09.03.2010. у 18:08

Досадашње мере Народне банке Србије у већој мери су подстакле пословне банке и грађане на веће коришћење динарских кредита. Ти зајмови и даље чине минималан удео у укупно одобреним кредитима, како грађанима, тако и привреди. Због оваквог стања, очекивања свих учесника у овом кредитном односу усмерена су на будуће кретање курса динара према евру, који се показао као један од најважнијих елемената у процени – да ли је боље узети кредит са валутном клаузулом или „чистим динарима”.

Курс је, међутим, један од елемената, примећује портал kamatica.com, који утиче на висину месечне рате у отплати кредита, али је његов утицај јасно уочљив, те се често сматра и најважнијим елементом. Неопходно је, међутим, истаћи да поред курса постоји још низ других фактора које је потребно размотрити при одабиру да ли се задужити динарским кредитом или кредитом са валутном клаузулом.

Свакако, најважнији елемент је каматна стопа која се примењује при обрачуну цене кредита. Камата најчешће има већи утицај на висину месечне рате од кретања курса, а уз то, сматра се најважнијим елементом уговора о кредиту, што довољно говори о њеној важности.

Уз њу битан утицај на избор између динарских кредита и кредита са валутном клаузулом имају накнаде које пословне банке наплаћују у процедури одобравања зајмова, током отплате и за превремену отплату дуга. Ове накнаде се врло често разликују код наведених модела кредита и потребно их је увек имати у виду.

Остали елементи, који битно утичу на цену кредита, односе се на  средства обезбеђења, примењени курс, варијабилност каматне стопе и друге, који су у садашњим условима поприлично изједначени, независно од тога да ли се задужујете у динарским кредитима или кредитима са валутном клаузулом, тако да немају битнији утицај на цену зајма. До прошле године депозит, као обавезно средство обезбеђења код кредита са валутном клаузулом, имао је јако битан утицај на цену кредита. Код динарских зајмова депозит је био мањи или га чак није ни било, што је овој врсти кредита давало значајну предност. Данас су, међутим, услови између динарских кредита и кредита са валутном клаузулом, по питању депозита, изједначени.

Портал kamatica.com је упоређивао услове пословних банака код одобравања динарских и кредита са девизном клаузулом у циљу одређивања предности и недостатака задуживања по једној, односно, другој, врсти кредитаи дошао до сазнања да поједине банке уопште немају динарске кредите у својој понуди. Друге, пак, нуде те зајмове искључиво с роком отплате до 24 месеца, док трећа група банака, најмалобројнија, у својој понуди има равноправно заступљене динарске кредите и кредите са девизном клаузулом.

Динарски кредити се у понудама пословних банака појављују у моделима готовинских кредита, потрошачких кредита и кредита за рефинансирање, а врло ретко код кредита за куповину аутомобила. Пословне банке у Србији још увек не нуде динарске стамбене кредите.

Упоређујући услове под којима се одобравају динарски кредити и кредити са валутном клаузулом, може се приметити да се разлике у годишњим каматним стопама за ова два модела зајмова разликују углавном од пет до девет одсто у корист зајмова са девизном клаузулом. Оваква разлика објашњава због чега кредити са валутном клаузулом имају знатно веће учешће у укупно одобреним кредитима банака, посебно када су у питањузајмови дати грађанима.

За кредит у противвредности 5.000 евра, уколико не би дошло до осетнијих промена курса, дужници би с динарским кредитима отплатили 1.000 евра више него они који су узајмили паре с валутном клаузулом.

Даљим рачунским операцијама долази се до податка да би се услови отплате кредита за кредит са валутном клаузулом и динарски кредит изједначили тек на просечном нивоу курса евра за отплату рате од око 114 динара. То у даљој пројекцији доводи до тога да би динарски кредит био исплативији тек у случају да курс евра према динару кроз пет година буде 1:128! То би значило да тек уколико курс евра сваке године буде увећан за више од 5,5 динара и ни у једном тренутку динар не постане јачи према евру, динарски кредит постаје боља опција за задуживање.

Посматрајући наведене податке, постаје јасно због чега се већина грађана одлучује за кредите са валутном клаузулом. Свакако, ризик од промене курса евра према динару постоји, али изузимајући наглообезвређивање динара крајем 2008. и почетком 2009. године, у ближој прошлости није било великих флуктуација курса, које би у наведеном случају учиниле динарски кредит атрактивнијим за грађане.


Коментари6
abb5f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan stanic
Tek kada devizne kamtne stope padni na dva procentna poena iznad onih "Eibora i Fibora",onda mogu da se hvale.Gde su oni videli kamatne stope od 17 % p.a. u EU?????????.Pa ni gotovinski krediti zajedno sa osiguranjem i posrednickim provizoijama i svim drugom troskovima nisu visi od 10%.Neka Gospoda iz Guvernerovog Kabineta stava na sajt NBS pregled kamata u evropskim bankama koje nemaju ovde svoje profitne centre,,odnosno kamata koje vaze za gradjane u tim evropskim zemljama.
dragon jhb
To je ono sto nam Evropa i Amerika donosi. Kapilatizam u najsurovijoj formi. Nasem narodu niko od politicara da objasni sta ce sve izgubiti ulaskom u EU. Pocece da se naplacuju i drzavne skole od osnovne pa do fakulteta. Nece vise biti besplatne zdravstvene zastite ni u kakvom obliku. Kapitalizam ne veruje u boga vec samo u novac. Samo jedna od tih stvari su i ove zelenaske kamate, zato NAPRED u Evropu i kapitalizam !!!!!
Nikola
Ni poboljsanje rejtinga zemlje, ni smanjenje euribora nema uticaja na ovdasnje banke jer one nemaju nameru da snizavaju kamate i svoje enormne zarade. Sada je itekako jasno koliko su arhitekte unistavanja srpskih banaka "pogresili" sto su dovodili strane banke u Srbiju koje su ovde dosle da zelenase.
носталгичар
Е, где су они кредити,какав евро,какав долар,франак и остали бакрачи,динарски бре.Учешће 10 %,а камата 5-6 %.Ја то више нећу доживети,а ви децо моја.......ко зна!?
ACA
Pa ove kamate su sića,ko ne uzme taj je lud.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести дана

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља