уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Коме смета Закон о планирању и изградњи?

Аутор: Небојша Јањићсреда, 10.03.2010. у 22:00

Од објављивања Закона о планирању и изградњи сведоци смо континуираних напада на Владу Републике Србије, Министарство животне средине и просторног планирања, на министра Дулића и на сам закон.

У протеклих неколико месеци, откако је нацрт закона изашао у јавност, медији су пуни текстова разних аналитичара, консултаната и саветника за страна улагања који користе сваку прилику да јавност обавесте како је новим Законом о планирању нанета ненадокнадива штета српској привреди и стандарду грађана Србије.

Шта то нови закон прописује? Прописује КО може да гради: онај ко има СВОЈИНУ на грађевинском земљишту. Шта је својина на грађевинском земљишту? Право које познаје цео цивилизован свет још од старих Римљана и подразумева iusus, fructus и abusus, тј.право коришћења, право плодоуживања и право располагања одређеном имовином.

Ко по новом закону има право да конвертује право коришћења у право својине бесплатно? Имају сви грађани Србијејер су кроз куповину куће, стана, плаца платили и вредност грађевинског земљишта.

Ко немаправо да конвертује бесплатно? Немају власници приватизованих предузећа. Зашто? Зато што у приватизацији никад није било куповано право својине на грађевинском земљишту, право на изградњу нових објеката и на продају грађевинског земљишта, већ је искључиво куповано право коришћења на грађевинском земљишту, које је по свим законима о грађевинском земљишту до дана ступања на снагу новог закона трајало докле трају и објекти на парцели.

Да ли то значи да неко ко је у процесу приватизације купио фабрику, луку, бродоградилиште за мале паре, а потом преко својих „разрађених канала“ у локалним самоуправама исходовао промену урбанистичког плана којим се намена земљишта из индустријске мења у стамбену или комерцијалну и тиме вредност грађевинског земљишта вишеструко увећава, има право да гради по новом Закону о планирању и изградњи? Има, уколико плати разлику између пуне тржишне цене грађевинског земљишта намењеног изградњи стамбених и пословних простора (што вреди пуно) и цене по којој је купио предузеће (што је платио мало). Да ли се ово нашим „субјектима приватизације“ допада? Сумњамо. Да ли ће наши „субјекти приватизације“ све учинити да оборе овај закон и пратећу уредбу? Не сумњамо.

Зашто овакво земљиште не иде на лицитацију? Зато што би то подразумевало експропријацију зграда и објеката у приватном власништву да би се на њиховом месту градили нови стамбени и комерцијални објекти, што већ око две деценије по Уставу и Закону о експријацији није могуће.

Које је онда једино могуће решење? Да се ово земљиште прода власницима објеката над тим земљиштем по ценама које утврди Пореска управа на основу прометне вредности сличног земљишта у еквивалентним трансакцијама. Да ли је ово идеално решење? Није. Да ли ће бити потребно пружити и подршку Пореској управи у овом поступку али и обратити пажњу на њен рад? Свакако да хоће.

Да ли постоје и они који су приватизовали предузећа а неће морати да плате ништа у поступку конверзије права коришћења у право својине? Постоје. И то, у случајевима да је неко платио знатну суму за одређено предузеће (која је већа од вредности грађевинског земљишта), наставио производњу и није „исходовао“ урбанистичку пренамену земљишта из индустријске у стамбену или комерцијалну, те је самим тим и вредност земљишта мања. Јер, земљиште на коме се по урбанистичком плану могу градити само фабрике, на тржишту вреди вишеструко мање од земљишта на коме се по урбанистичком плану могу градити станови и шопинг-центри.

Зашто се влада определила за овакво решење? Зато што је процењено да предузећа која су купљена за знатну суму и у којима је настављена производња, односно чије земљиште није урбанистички „пренаменовано“ те се на основу својине на земљишту могу само реконструисати постојеће и градити нове производне хале, не треба оптерећивати додатним трошковима.

Коме, дакле, овај закон и пратећа уредба не одговарају? Онима који су за мале паре купили предузећа, отпустили раднике, да би на месту фабрика, лука, бродоградилишта, биоскопа и слично, градили шопинг центре, пословне просторе и станове, односно зарадили на нечем што никад нису платили.

Па, добро, а што је онда Савет за борбу против корупције против закона и подзаконских аката? Искрено речено, не знамо. Желели бисмо, међутим, да верујемо да у томе нема зле намере и да само нису прочитали добро шта у закону пише.

помоћник министра у Министарству животне средине и просторног планирања


Коментари7
a355e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavko Brkić
Znači lokalna samouprava može da daje građ. zemljište ispod tržišne cene ili BESPLATNO?! Ima li eklatantnijeg primera za 'zakonito' navođenje na zloupotrebu službenog položaja i korupciju? A jel tačno da je naknadno izašla Uredba kojom se 'diskretno' omogućava lokalnim samoupravama da to rade mimo Vlade?! Pa, da čujem odgovor!
Дана
Одличан текст, са којим се у потпуности слажем.
Petar Sijan
Ne samo Savet za borbu protiv korupcije negi i drugi su "PROCITALI" sta u Zakonu o planiranju pise.Ko nezna treba da ili nauci ili pita onoga ko zna ili da se bavi poslom za koji je ucio skolu.Niko ko je citao Ustav nema zlu nameru a onaj ko ne postuje Ustav taj ima neku nameru pa se sada iz tekstova moze videti i o kakvoj nameri jer rec.Mozda se ipak radi o neznanju, propustima a ne o zloj nameri da se postigne neki cilj koji ne odgovara gradjanima Srbije?Grci hoce da prodaju ostrva a mi da dajemo zemljiste ispod cene ili za dzabe: Stav 6. clana 96. Zak o pl i izgr.("S.g.RS",br.72/09 i 81/09):"Izuzetno od odredbe stava 5. ovog clana, jedinica lokalne samouprave moze otudjiti ili dati u zakup gradjevinsko zemljiste po ceni odnosno zakupnini koja je manja od trzisne cene odnosno zakupnine ili otudjiti ili dati u zakup gradjevinsko zemljiste BEZ NAKNADE, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade."Ovaj stav 6. i stav 7. clana 96. Zakona o pl.i izg. dat je Ustavnom sudu R.Srbije na ocenu
Gradjanka
Trzisnu cenu zemljista odredjuje SEGMENTIRANA TRAZNJA prema aktivnostima i diverzifikovana ponuda lokacija razlicitog kvaliteta utvrdjena urbanistickim planom. Procena traznje za zemljistem uslovljena je mnostvom faktora (od internacionalnih fluksa, stopa BDP,prometa, visina poreza, rente,inflacije, kamatne stope, urbanistickih standarda, ekologije)koji se izucavaju primenom ozbiljnih naucnih metoda evaluacije zemljista. Ponuda zemljista podrazumeva mehanizam koordinacije urbane politike, namena zemljista, komunalne privrede, infrastrukture, ekonomske i razvojne politike, kreditne, socijalne politike i dr. Okvir za prethodne analize je postojanje trzisnih institucija i mehanizama koji omogucavaju jasna pravila za sve aktere, naravno, uz prethodno resene probleme restitucije.Primarno je postojanje kadra i edukovane vlasti koji uopste razumeju poslove sa zemljisnom politikom u korist javnog interesa da ne bi bilo posledica na teret svih (poreskih obveznika, građana, firmi, pa i tajkuna).
Глорија
Иако се аутор текста позива на својину не помиње и право поседовања ius posedendi! Такође, говори се о "пренамени" која са језичког становишта означава "претходну намену" не и "промену намене" на шта се, претпостављам, рачуна у тексту. Све ово је ситница у односу на разлоге за критику одредби о приватизацији земљишта (тзв."конверзији права") срочених у само 4 члана! Недостатак закона је занемаривање реституције и да се вредност грађевинског земљишта као ЈАВНОГ добра одређује уз помоћ "транзицијске математике" коју треба да спроводи Пореска управа, тј.министарство финансија. Закон је омогућио брзу приватизацију грађевинског земљишта (у року 2 године)као добра чија је тржишна вредност далеко већа од вредности остварене у продаји капитала друштвених предузећа (3,5-5 милијарди евра). Заборавља се да процес "конверзије" капитала предузећа траје 20 год! Јасно је да је све последица политичког консензуса о конверзијама ЈАВНИХ ДОБАРА уз игнорисање стручне и научне јавности и бивших власника.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља