петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:44

Европска помоћ за Жежељев мост

среда, 10.03.2010. у 22:00

Влада Србије потписаће до краја марта са Европском комисијом финансијски споразум о коришћењу средстава из Инструмента за претприступну помоћ Европске уније за 2009. На основу тог споразума који треба да буде потписан у Новом Саду, Србија ће добити 70 милиона евра за девет пројеката, сазнаје „Политика” од Огњена Мирића, координатора фондова ЕУ у Влади Србије.

За јачање капацитета Дирекције за управљање одузетом имовином и за унапређење система за одузимање имовине проистекле из кривичног дела биће одвојено 2,5 милиона евра. За решавање питања избеглица и интерно расељених лица предвиђено је 12,6 милиона евра. На подршку цивилном друштву отићи ће два милиона евра.

Европске паре помоћи ће и реконструкцију Жежељевог моста. Из ИПА 2009. за ту намену одвојено је 30 милиона евра. Толико новца биће издвојено за Жежељев мост и из буџета Војводине и града Новог Сада. Пети пројекат који ће бити финансиран из европске касе односи се на спровођење националног програма за борбу против рака (карцином грлића материце и карцином дојке), а његова вредност je 6,6 милиона евра, затим за унапређење предшколског образовања планирано је 3,7 милиона евра. На израду пројектне документације за изградњу фабрике за прераду опасног отпада отићи ће три милиона евра. Заштита потрошача биће подржана са 2,5 милиона евра. И на крају, за контролу и искорењивање свињске грознице и беснила предвиђено је шест милиона евра.

Европска унија је Србији за 2009. годину из својих фондова одвојила укупно 194 милиона евра. Поред ових 70 милиона евра за које ускоро треба да буде потписан споразум, 100 милиона је дато као помоћ буџету Србије, а остатак од око 20 милиона евра планиран је за сарадњу између земаља региона.

„Пројекти за средства ИПА за 2010. годину су већ припремљени и очекујемо да они буду потписани у априлу или најкасније у мају”, каже Мирић.

Да би Србија самостално управљала средствима која стижу из Брисела она мора да пређе на такозвани децентрализовани систем управљања.

„Завршили смо две од шест потребних фаза”, објашњава Мирић и додаје: „иако је реч о изузетно стручном послу у најкраће прелазак на самостално управљање средствима из фондова ЕУ значи да Србија треба да преузима надлежности у расписивању тендера, спровођењу тендерских процедура, закључивању уговора, плаћања и контроле трошка”.

Србија већ сада одлучује где јој је помоћ најпотребнија. Али када њене институције преузму поменуте надлежности од Европске комисије оне ће, како објашњава наш саговорник, моћи да самостално спроводе пројекте и да самостално баратају новцем који долази из европских фондова. То самостално управљање фондовима ЕУ је услов за коришћење средстава намењених регионалном развоју, развоју људских ресурса и руралном развоју.

Да би Србија прешла на самостално управљање фондовима потребне су две године, тако да се Мирић нада да ће земља пре завршетка тог посла постати кандидат за чланство у ЕУ.

„Србија је увелико започела припреме за коришћење европских фондова који јој још нису доступни. Значи, иако смо земља потенцијални кандидат ми се већ сада припремамо за нешто што ћемо користити тек када добијемо статус кандидата за чланство у ЕУ”,наглашава Мирић.

Б. Чпајак


Коментари19
7d741
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pavlovic
Ukoliko je kredit za izgradnju ovog mosta neminovan,trebalo bi traziti garanciju,da nece biti ponovo srusen.
Гоца Сликарка
И треба да дају када нису били способни да спрече дивљање које кога.
Vitomir Andjelković
Mostovi su u istoriji ratovanja bili objekti koji su rušeni poslednji i samo u krajnjoj nuždi. Hrvatske ZNG su prekršile to pravilo početkom 90-tih godina. A u agresiji NATO snaga 1999. godine ni jedan most nije bio nikakva ni nužda ni odbrana nego čista OBEST,IZŽIVLJAVANJE i ODMAZDA za namoć u borbi jedinicama VJ. To je sramno za tako "savremenu" vojnu silu i njihovu nauku. To je bio čist vandalizam usmeren prvenstveno prema civilima. Jer su znali da VJ ima dovoljno sredstava i ljudstva za savladavanje vodenih prepreka i da rušenjem mostova neće onemogućiti njen manevar. I red je da se makar na neki način oduže našim gradjanima. Žalosno je da nisu pomogli u obnavljanju TV tornja na Avali i obnovi tolikog broja civilnih objekata koje su bez ikakvog vojnog opravdanja bombardovali. Čak nemaju opravdanje ni za bonbardovanje zgrada Generalštaba, Ministarstva odbrane i Nemanjeine 9. Američka ambasada je znala kada su ti objekti bili napušteni. A to je znala i komanda Nato-a.
Dr(ug) Toki
Da se razumemo,oni i jesu rusili da bi mi morali da se zaduzujemo. Krajnji cilj je zavisnost, dok je sasvim svejedno kako taj cilj dostici.
Dragan
Tako radi Zapad: Srusi, pa onda gradi. Em imas politicku pobedu, em ulazis na trziste. Nisu oni glupi. Oni sto su se tako tvrdoglavo opirali "najvecoj agresorskoj sili" zarad zastite "suvereniteta i integriteta" su mogli i o ovome da razmisle. Mada, mozda su i zato dopustili da im bombarduju zemlju da bi posle mogli da ucestvuju u gradnji. To su oni isti Milosevicevi dvorjani koji su ga i srusili, a nisu morali da odstupe posle 5. oktobra.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља