четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:59

Белгија није рај за емигранте

среда, 10.03.2010. у 22:00
Фото З. Анастасијевић

Прва група илегалних емиграната која је у Белгији тражила политички азил добровољно је јуче кренула назад у Србију, а очекујемо да ће бити још људи који ће схватити да је боље да се одмах сами врате, него да их после шест месеци боравка у колективним центрима принудно враћамо у Србију. Мислим да све више њих схвата да их је неко преварио и да у Белгији неће добити ни куће, ни аутомобиле, ни новац, ни посао, каже за „Политику” амбасадорка Белгије у Србији Дениз де Хауер.

Према њеним речима, нагло повећање броја емиграната са југа Србије који у Белгији траже политички азил велики је проблем и за Србију и за Белгију, али пре свега за те људе који су жртве неких организација или појединаца који се богате на рачун њихове тешке материјалне ситуације.

Били сте у Бујановцу и разговарали са представницима локалних власти из тог дела Србије. Шта сте им рекли?

Поновили смо да тешка економска ситуација у којој људи тамо живе не може бити разлог за добијање политичког азила, и то стално треба да им се говори. Њима, нажалост, неко манипулише, обећава им да их у Белгији чека рај, а на крају ће морати да се врате у Србију и биће у још тежем положају, јер су све што су имали продали да плате пут. Зато је врло важно да се тим људима објасни да не треба да иду ни у Белгију, ни у друге европске земље јер нигде неће добити политички азил, који се, по међународним конвенцијама, може тражити када сте у некој земљи прогоњени, када се у њој крше људска права, када вам је живот угрожен, због рата и слично, а не због тога што сте сиромашни и тешко живите.

Шта су Вам рекли градоначелници, могу ли они да утичу на одлуке људе у тим општинама?

Мислим да могу, и посебно је важно што су нашем разговору присуствовали и новинари, који су пренели нашу поруку грађанима. Посебно мислим да је добро што је градоначелник Бујановца Шаип Камбери рекао да и они хоће да се исељавање заустави јер су то млади и способни људи који су потребни овде у Србији. Он је рекао да ће, ако се исељавање настави, ускоро бити више Албанаца из Прешева у иностранству него у Прешеву, што нико не жели.

Колико је тренутно емиграната који траже азил у Белгији?

У јануару је 58 људи из Србије тражило азил, да би се у фебруару тај број повећао за 500 одсто, па смо имали 330 захтева за добијање политичког азила. Поређења ради, у току целе 2009. године држављани Србије поднели су укупно 71 захтев за боравак у Белгији, тако да је разлика драматична.

Да ли су сви са југа Србије и да ли је реч искључиво о Албанцима?

Сви су са југа, 75 одсто је Албанаца, 25 одсто Рома, а само један захтев је поднео Србин. Реч је углавном о младим људима, између 20 и 40 година.

Колики је то проблем за Белгију?

Велики, јер су нам колективни центри већ попуњени људима из Авганистана, Ирака, немамо ни довољно службеника да обраде све те захтеве. Када неко тражи политички азил у сваком случају морамо да утврдимо да ли је тај захтев оправдан, и то траје. Затим, када се захтев одбије, постоји могућност жалбе и опет траје неко време. У међувремену, сви они су у колективним центрима. Зато смо до сада предузели три ствари – рекли смо да ћемо максимално убрзати поступак, сместили смо неке људе из колективних центара у хотеле и штампали смо летке на албанском језику у којима их обавештавамо да су погрешили што су дошли и да је боље да се одмах добровољно врате. Морам да кажем и да су их такође слагали да ће, док им се захтеви не реше, бити сви смешени у хотеле, што такође није тачно, јер их упућујемо у колективне центре.

Каква је сарадња са властима у Србији?

Одлична. Ми, иначе, већ шест година на основу споразума о реадмисији враћамо у Србију људе чији се захтев за боравак у Белгији не прихвати и до сада смо веома добро сарађивали. И у овом случају, Србија је одмах реаговала, пружила пуну подршку свему што смо предузели, председници наших двеју влада су врло отворено разговарали о овом проблему. Важно је и то што је из МУП-а послата порука да српска влада неће предузети никакве мере против људи који су тражили политички азил, јер ако буду ослобођени и тог страха, можда ће се лакше одлучити да се добровољно врате. Било би важно и да се предузму мере против оних који манипулишу тим људима и богате се на њихов рачун.

Овде постоји страх да би толико велики број емиграната могао да утиче на то да ЕУ преиспита визни режим са Србијом?

Таква опасност увек постоји. Лично сматрам да ово што се сада дешава не може резултирати тиме, али ако би се то наставило, све је могуће. Јер, у ствари се дешава да ти људи легално пређу границу са новим српским пасошима, а онда их неко наговори да их баце и пријаве да немају пасош. Ми смо питали службенике на границама Мађарске и Словеније, дакле на границама шенгенске зоне, где је као што знате веома строга контрола, да ли су приметили нешто необично и добили негативан одговор. То значи да сви ти људи који траже азил легално прелазе границу.

Г. Новаковић


Коментари19
ec7cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zabava
Bilo bi zanimljivo ispratiti do kraja ovaj nazovimo slucaj i uveriti se koliko ce njih biti vraceno.Mislim da i gospodja malo pametuje,u biti neko ce biti vracen dok ogromna masa je po svoj prilici krenula negde drugde u potrazi za njihovom srecom.Da bi se opravdali,gospoda u Belgiji ce pokreniti jednu malu inicijativu za povratak a sve ostalo ce biti kud koji mili moji.Bez obzira na svu galamu koja se odnosi na krizu,na zapadu sa socijalnog aspekta nema gladovanja kao recimo negde na Balkanu.Scojialne sluzbe funkcionisu besprekorno.Albanci nisu tako naivni da ne znaju sta rade!Druga je stvar sto ce pojedini biti vraceni a vecini ce biti pruzeno zeljeno utociste.Albanci "buse" gde burgija nece,kako narod govori.Tesko je jednom da stane na svoje noge a kada stane za deset godina formira svoj kvart u inostranstvu...Tako i treba!
Velimir Zamurovic
Ovi ljudi su posli kao turisti,dakle znali su da nece biti tretirani kao azilanti,ne vidim blagonaklone izjave Belgijanke da su potrebna neka objasnjenja.Ono sto je neophodno je izvodjenje svih njih pred lice pravde,kao i adekvatno kaznjavanje za nanosenje stete drzavi i materijalno obestecenje koje su organi bezbednosti imali njihovim transferom.Proveriti takodje njihovo mesto stalnog boravka i ukoliko ne odgovara istini ne odbiti njihov ulaz.
Milijana
Znaju siptari sta rade. Ne bi oni ni ostali u Belgiji, nego bi nakon regulisanih papira otisli u Luksemburg. Tamo ih ima vec toliko, a zna se kako oni jedan drugog vuku. Tu osobinu mi Srbi, nazalost nemamo.
ivana verite
naravno da nije raj,to je vec jasno..ali vidim uplasili ste se malo?!ili tako mi se cini?!a kako je nama sa njima?!
Весна
То је навикло да ништа не ради, јер им је то омогућила Србија. Замислите, молим вас, лажљивог градоначелника, ови стручњаци требају Србији, а не говоре српски језик. Да се они нису понадали да ће им у Белгији дати да раде у шиптарским школама, у шиптарским кафанама... само смо ми блесави и не поштујемо свој Устав и законе, да ли би им американци дозволили да са школују на шиптарском, а да не знају енглески?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља