Горњи Милановац – Традиционалан казан за печење ракије, познат под именом лампек, добио је озбиљну конкуренцију. Јуче је потекао први млаз алкохола из јабукове комине, печене у прототипу казана који је конструисао млади машински инжењер Марко Миљевић, запослен у акционарској фирми „Рапид”. Марков лампек је сличан оном у којем се у Шумадији, већ два-три века уназад, пече шљивовица, а ипак је другачији.
– При идеји да направим модеран казан за печење ракије, намењен воћарима на селу, као и малим и средњим произвођачима алкохолног пића, руководио сам се следећим: да убрзам производњу, контролишем јачину алкохола при самој дестилацији, подигнем квалитет и смањим радну снагу на само једног човека. Све сам то постигао, а од идеје до казана који, ево, пече прву комину, протекло је годину и по – каже за наш лист конструктор Миљевић.
Битна новина код Марковог лампека је стуб над поклопцем казана у којем су, да поједноставимо, пречистачи за одстрањивање материја из алкохолне паре које ракију чине слаткастом или горчикавом и кваре укус и укупан квалитет пића. Друга одлика су термометри и вентили чијим руковањем подешавамо жељену јачину, то јест, однос воде и етилалкохола у ракији. И још нешто: ватра не греје непосредно котао са комином, већ посредством термичког уља, чиме се апсолутно елиминише могућност да комина загори и поквари укус пићу.
– Вода кључа на сто степени, а етилалкохол на 78,3 степена, што значи, да снижењем температуре добијамо виши постотак алкохола у ракији и обратно. На овај начин је превазиђена потреба да се добијена шљивовица, кајсијевача, виљамовка или која друга, позната под називом „блага” или „мека” ракија, поново пече као до сада како би се добила „љута”, односно ракија од 20 и више гради (50 степени) – објашњава Миљевић.
Котао је запремине 150 литара, табарка за кондезовање је знатно мања од класичне и чини једно тело са лампеком. Домаћини који су чули за Марков изум већ се интересују за новину, а „Рапид” се спрема да почне са серијском производњом.
– Лампек је намењен за производњу ракије од свих врста воћа, а већ размишљам о проширењу асортимана пића које би овај лампек могао да производи. Ово би могла да буде „фабрика” за производњу вискија, мастике, вотке, уза... Све се то може постићи уз још неке техничке додатке – закључује Марко Миљевић, сасвим задовољан и овим што је до сада направио.
Б. Ломовић
