четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.03.2010. у 22:00

Србија затире своје сточарство

Републички завод за статистику је проценио да је Србија прошле, доста рђаве, економске године у пољопривреди остварила, ипак, раст вредности своје бруто производње од око 2,58 одсто. И тако скромно повећање тог шкртог „колача” утицало је да укупан пад БДП Србије не буде свих четири или 4,5 одсто, како смо стрепели, већ нешто подношљивијих 2,8 процената. Судећи, међутим, према последњим рачуницама, до којих је дошао сарадник у Привредној комори Србије мр Војислав Станковић, сви су изгледи да ће процена о расту бруто вредности у аграру морати да претрпи извесну корекцију – надоле. Зашто?

Наш аграр, баш као и укупна привреда, већ годинама пати од исте болести – погубне екстензивности. Улажемо много, а добијамо веома мало. У структури процењене бруто остварене вредности у аграру биљна производња је чинила 69,5 а сточарство свега – 30,5 процената. Да невоља буде већа учешће у биљној производњи расте, а опада у сточарству, које је круна сваке пољопривреде. Тако нам се и догодило да је сточарска производња лане опала за око три процентна поена чиме је укупан учинак у пољопривредни „свукла” на веома танких 1,5 одсто. Тај минус мораће да се одрази и на коначан резултат БДП-а земље за прошлу годину, каже за наш лист Станковић.

Све, па и најразвијеније, земље ЕУ полажу велику пажњу пољопривреди а поготово сточарству. За њихову економску политику не поставља се питање коме дати приоритет. А када то и чине – предност се увек даје пољопривреди. Није чудо, сматра Станковић, што од укупног буџета ЕУ више од половине новца оде на премије и подстицаје пољопривреди. Код нас се, међутим, сасвим другачије ради. Учешће аграрног у укупном буџету државе смањује се са сваком кризом – са 5,3 на 2,2, да би сада стигао на свега три процента. С тако малим издвајањима и улагањима пољопривреда, а поготово сточарство, не може да буде извозни адут земље, а још мање грана у којој би до посла дошло више беспослених руку.

(/slika2)Тренутни сточни фонд Србије мањи је, тврди Станковић, за око половину него пре пола века. Тренутно имамо свега 550.000 до 600.000 крава. Толико крдо Србија је имала почетком прошлог века. Истина, другог расног састава, али нама проблем није у раси, већ у бројности грла.

У живинарству и свињарству може се за релативно кратко време, три до пет година, подићи производња, али у говедарству тај рок не може да буде мањи, тврди академик др Ратко Лазаревић, од 15 до 20 година.

Проблем, по њему, није само у пуком повећавању броја грла стоке, већ у свему оном што томе претходи – да се организују десетине хиљада младих домаћина који би пристали да се баве тим тешким послом у наредних неколико деценија. Не може, каже, неко да напуни шталу, а да себе и будућност својих укућана не види кроз десет до 15 година, па и дуже. У све то мора да се укључи држава, ма колико прала руке од пољопривреде и флертовала с тржиштем јер једино она има развојне полуге и инструменте – економску, развојну, извозну, социјалну и пензиону политику… подстицаје, повољне зајмове, камате…

Наша држава, напомиње др Лазаревић, не треба ништа да измишља или чини оно што нико до сада није радио. Довољно је да види како то раде Холандија, Данска, Немачка… За њих су пољопривреда, а поготово сточарство, у истој равни. Подједнако подстичу развој индустрије и сточарства, а ми се једног и другог клонимо као од отрова. Резултат ће се ускоро видети када будемо почели да увозимо јунеће месо, поручује др Лазаревић.

Да Србија полако затире своје сточарство говоре и Станковићева истраживања. Број условних грла стоке по хектару обрадиве површине у Србији је свега 0,30 – у централној 0,33, а у Војводини – 0,25. Оптимум је – једно условно грло по хектару. Холандија дотле има 9,4, а у свих 27 чланица ЕУ просек је 0,98. Грчка је чак боља од нас са 0,38 условних грла по хектару.

Шта вреди, каже на крају Станковић, што Србија већ годинама има одобрен контингент за извоз 10.000 тона јунећег меса у ЕУ, а прода, са Црном Гором и Босном и Херцеговином, једва нешто више од трећине те количине. О извозу свињског или живинског меса још не можемо ни да сањамо док не искоренимо неке болести и не престанемо с вакцинама животиња, а то значи не почнемо да водимо рачуна о сваком производном детаљу – од ливаде и њиве, на којима се гаји храна, преко тора и обора до завршне обраде и паковања меса и хране.

А за све то, опет, у чему се слажу оба наша саговорника, потребна је држава с нешто пара, али са организацијом и дугорочним стандардима и правилима понашања. Понајпре за себе, а када буде себе довела у ред и пољопривредници ће знати шта им ваља чинити и с – ким.

Слободан Костић

Коментари9
e59b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

boban kotev
Samo bla,bla,bla valjda vidite da Srbiji odavno nije stalo do stočarstva, ma nju neinteresuje bre ništa sem stvari gde još ima nešto da se očerupa.
Без Бриге
Немој дас узбуђујете. Исто ово расправља и Руска Федерација, а морате признати да су они ипак мало јачи од Србије. И у Русији је увоз пилића из УСА Атомских резерви, тзв. Атомских пилића, донео ужасне користи Русији. УСА је рекла - Хвала ти, Русијо. Најзад можемо бесплатно да обнављамо наше атомске резерве и да очувамо наше фармере и каубоје! Онда је Русија, чијим путем ми сада поносно корачамо, почела братски увоз и атомских крава из УСА. Пријатељски односи УСА и Русије, на опште добро целог Света, су расли стравичном брзином. Све што је добро, кратко траје, јер онда је дошао Путин. После свих тих успеха 90-их, Путин је полако споменуо сељака, и ако се РФ не распадне за живота Путина, ако истраје само још десетак година, на Руским пољима ће се поново реинкарнирати понеки руски сељак, и тамо негде кроз 100 година, Русија ће вероватно, ако и даље буде постојала, стићи да развије макар екстензивну пољопривреду,коју је имала и пре 100 година. А Србија? Па, не верујем.
Предлажем Нову Индустрију
Чланак изузетан, јел, чак би био и сензационалан, да није тема из прошлости. Нормално, новинар нас реално обавештава шта се данас догађа, врши своју дужност, као и новине. Ипак, ја као мало мање информисан човек, далеко од реалности, што и јесте тренутна реалност Србије, знам ово већ нешто више од десет година. Онда баш и није било тако очигледно, али се знало да "се мора" увозити и знало се да ће сељак на добош. Још пре две године, и нешто више, број грла стоке у Србији је сведен на само 200 000. Па дал је неко реаговао? Није, јер тај који би реаговао, није у моћи одавно. Имамо ми друга посла, а не да губимо време састанчећи о исхрани народа и којекаквим другим глупостима. Иза нас је ЕУ. Са све стероидни пилићи на нашим тржиштима.Ја препоручујем да пређемо на филмску индустрију, јер још увек имамо пар крда говеда и коња, тако да би снимање каубојских филмова, или филмова страве и ужаса у пољима стероидних сорти куруза, могло знатно да успори пад. Италија је тако процветала.
Nemam Pojma
Када читам овако "високо научне" анализе и текстове, питам се да ли се стварно мисли како народ, сељак, незна шта се догађа? Зна! Разним притисцима, чудним избором људи на власти, као последице пораза Србије и додатних услова Запада, свођење Србије у минималан облик, сервирањем лажних полуинформација и спречавањем правих информација, ствара се лажна слика увек неке "радне" атмосфере и "забринутости" због чудних догађања у Србији, чак се то и критикује, док сдруге стране, иза очију јавности, те, баш те ствари се договарају и спроводе. Наша производња је мртва. Увоз и кредити из ЕУ су потпис на губитак државе, који се ставља сваке године по једно слово. Има још само неколико слова да се упише, и крај. Сточни фонд је у Србији дефинитивно уништен још пре пет година, а дотучен предпрошле године, када је сељак морао да прода чак и она грла која је користио за своју породицу и тако наш сељак купује месо,млеко,воће и поврће, маде ин Германи и Ј-УСА!Савремени српски сељак-створен да би пропао
Filip
Ja posmatram to vec 10 godina. Moji rodjaci u mionici, bas stocarski kraj, nemogu kraj s'krajem da sastave, tako da ja moram da ih podrzavam iz dijaspore, samo da prezive, da opstanu na selu. Drzavi to izgleda odgovara, ja placam i cutim, rodjaci barem imaju hleba, drzava ne radi nista. Ali dolazi toj igri kraj: Umire seljak, umire narod (nemacka poslovica).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља