уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Сукоб цивилизација

Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 22.07.2006. у 18:49
Да ли у "вечитом дербију" између разума и емоција победу односе "ниске страсти" (Фото ЕПА)

Да ли ударац капитена француске репрезентације Зинедина Зидана који је уследио после увреда Марка Матерација на финалној утакмици Светског првенства у фудбалу представља крунски доказ тезе да у "вечитом дербију" између разума и емоција победу односе "ниске страсти"?

Психијатар Петар Бокун тврди да окршај који се одиграо на најважнијем мечу Мундијала није био вербални конфликт, већ сукоб две цивилизације.

– Те две цивилизације представљали су темпераментни Италијан Матераци и Зидан, који је више од сто минута био у улози Француза и кога је увреда на рачун морала његове мајке мотивисала да скине капитенску траку репрезентације, која бије одлучујућу битку за златну медаљу на Светском првенству у фудбалу и да реагује као заштитник култа мајке који постоји у арапском свету – објашњава др Бокун.

Наш саговорник додаје да та увреда није била упућена на рачун Зиданове личности, нити је била упућена на "адресу" његове породице. – Мацерати би опсовао мајку и свом брату, из једноставног разлога што увреда мајке у уличном жаргону Италијана нема велику симболичку вредност – наглашава овај психијатар.

– Код свих медитеранских народа псовке су веома честа монета за комуникацију, а код цивилизација које трају више од хиљаду година дошло је до демистификације и десексуализације псовки, иако се у њима експлицитно помињу сексуалне радње. Међутим, код народа који и даље живе племенским начином живота, као што су Сицилијанци, Калабрези, Албанци и Црногорци, алудирање на моралност чланова породице је веома добар разлог за потезање ножа. Тако снажна Зиданова реакција само указује на то да такав идентитет чини окосницу његове личности и карактера – тумачи др Петар Бокун.

На питање – какав однос Срби имају према псовкама, др Бокун одговара: "Срби су дијаспоричан народ који живи у расејању – од Бенковца до Монтреала, од Книна до Сиднеја и од Сарајева до Осла, и управо је та сеобност учинила Србе космополитски настројеним и учинила да не доживљавамо фаталистички псовке које су адресиране на чланове породице".

Иако Срби за себе воле да кажу да су небески народ, они псују и самог Творца, подсећа др Бокун. Псовање Бога, цркве, крсне славе и светаца постало је саставни део истог псовачког репертоара у који су увршћени и ближи и даљи чланови породице, сунце, хлеб, политичари... Речју, Срби чешће псују него што једни другима зажеле "добар дан", а уколико желе да поентирају степен фамилијарности с неким, са поносом тврде да су с дотичним на "ј... си матер".

И док лингвисти покушавају да одбране национално достојанство тврдњом да су, примера ради, Енглези "обогатили" језик Шекспира са 7.500 псовки, Мађари су смислили око 5.000 псовки, док се Срби могу посрамити због "симболичних" 4.000 псовки, др Бокун тврди да је свака псовка негација ауторитета – Бога, оца, мајке... и да свака особа обично псује највећег ауторитета у свом микро и макро окружењу. С психолошке тачке гледишта, функција псовке је катарзична – она растерећује особу од негативних психичких садржаја. Ако ствари посматрамо из неурофизиолошког угла, можемо рећи да псовка спада у продукт рада нижих можданих центара, о чему илустративно говори афазија, односно немогућност говора, која се јавља након можданих удара. Наиме, прве речи које се јављају након опоравка од шлога управо су псовке....

Наука о души је идентификовала и посебно обољење чија је суштина управо присилно и својевољно изговарање псовки и назвала га Туретов синдром, а органска подлога овог обољења је оштећење чеоног режња мозга. Иако је функција псовке катарзична – она уравнотежује напетост и снижава ниво стреса, на социјалном плану она може изазвати велике главобоље. Ако се томе дода податак да се у различитим друштвима садржај псовке различито вреднује, онда то практично значи да се због изјаве "са њим сам на ј... си матер", којом се у Србији жели изразити степен интимности са неким, у Црној Гори може ризиковати губљење главе.

Социјални психолози се одавно интересују за феномен псовки, а ако бисмо билансирали резултате њихових истраживања дошли бисмо до закључка да географија утиче на психологију. Тако је једна недавна студија социјалних психолога показала да мушкарце у југоисточним деловима Европе веома лако повређују псовке на рачун њихове мушкости и полне способности, док овакве псовке изазивају веома благу реакцију код мушкараца из северне Европе. Љубитеље занимљиве географије вероватно ће занимати чињеница да за Холанђане једну од највећих увреда представља изјава да су – заражени тифусом, а остали увредљиви изрази се односе на делове тела и сексуално понашање.

Желећи да открије која врста увреда изазива сумрачно стање свести код припадника различитих народа и на какве их увреде она инспирише, психолог Боел де Рад, са Универзитета Гронинген у Холандији, интервјуисао је 192 млада мушкарца из Шпаније, Немачке и Холандије и упитао их шта би урадили у ситуацији да их нека особа грубо удари и при томе не показује ни најмање знаке кајања.

Већина од 916 одговора није за штампање, али поента овог експеримента није била да се направи речник псовки и увреда, већ да се идентификују обрасци псовки које за представнике одређених народа представљају највеће увреде. Показало се, наиме, да би Шпанци на адресу свог "агресора" упутили оне увреде оне које се односе на чланове породице, Холанђани би вређали псовкама које алудирају на постојање одређених болести, а Немци би спомињали делове тела и његове функције.

Коментари0
fe171
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља