уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:29

Уставне препреке европским интеграцијама Србије

Аутор: Јелена Церовинанедеља, 14.03.2010. у 22:00

Представници Демократске странке и Г17 плус ових дана су поново актуелизовали питање промене појединих одредби Устава Србије из 2006. године са образложењем да су нека уставна решења ограничавајући фактор у процесу европских интеграција Србије.

Међу одредбама које се спомињу као најспорније су оне које се тичу регионализације, изборног система и односа између међународних аката и домаћих закона.

Стручњаци за уставно право углавном се слажу са политичарима да је српски устав појединим својим одредбама кочница приближавању Србије европском систему вредности, али има и оних који сматрају да су најављене измене искључиво мотивисане политичким разлозима, односно жељом да се кроз уставне реформе прогурају неке идеје од којих би искључиву корист имале поједине партије.

О промени устава у владајућој коалицији размишља се већ дуже време. Још средином прошле године председник Србије Борис Тадић оценио је да би требало мењати устав јер у српском парламенту седи превелики број посланика, а измена устава, како је рекао, била би прилика и за решавање питања регионализације и децентрализације Србије.

Председник удружења „Правници за демократију” др Стеван Лилић каже за „Политику” да је одавно упозоравао да су неке одредбе устава неодрживе и да је изменама требало одавно приступити.

Према његовим речима, једно од кључних питања за Србију и ЕУ јесте регионализација. У члану 94 каже се да Србија мора да се стара о равномерном и одрживом регионалном развоју у складу са законом.

„То је врло озбиљно питање јер се јавља као драматична политичка тачка како направити регионе и како региони, рецимо у Војводини или Санџаку, да функционишу. То је ствар на којој је устав пао на испиту јер није дао довољно компоненти за уређење овог питања. Такође, влада је донела уредбу о статистичким регионима, још се није ни мастило осушило, а региони су већ промењени”, објашњава Лилић.

Уз то, како истиче, кад се узме у обзир како су дефинисане аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија где је КиМ посебно поменут у преамбули као покрајина са суштинском аутономијом, што нема везе са реалношћу, јасно је да је нужна уставна поправка.

Ипак, према његовом мишљењу, најозбиљнији недостатак Устава је решење из 102. члана које предвиђа да је посланик слободан да стави свој мандат на располагање политичкој странци.

„То је чист делегатски систем неприхватљив у једном савременом вредносном систему. Овим чланом на велика врата смо увели партијску државу”, сматра Лилић.

Као лоше решење он наводи и члан 194 по коме јачу снагу имају домаћи него међународни акти.

„У нашем уставу се каже да потврђени међународни уговори не смеју бити у супротности са уставом што је проблематично решење. Тако нешто је неодрживо ако желимо да будемо укључени у интеграциони систем као што је ЕУ”, наглашава Лилић.

За Владимира Тодорића, уредника „Српске правне ревије”, главна замерка српском уставу је што не дозвољава пренос суверености на ЕУ, односно међународне организације. Уласком у ЕУ, како истиче, свака земља може бити обавезана неким прописима против којих је сама гласала. Да није тако ЕУ не би могла да функционише. Тодорић се слаже са др Лилићем да се међу спорне одредбе могу убројати и оне које се односе на аутономне покрајине, као и оне по којима посланик није власник мандата.

„Проблематична су и овлашћења парламента јер скупштина нема могућност да сама утврђује и води политику што је у старту спречава да врши ефикасну контролу владе. То је једно од ’оригиналнијих’ решења у Европи јер парламент који је носилац суверености једне државе не може да формира политику”, каже Тодорић.

Према његовом мишљењу, међу лоша решења требало би убројати и она у вези са односом између председника државе и владе па тако председник који се бира на непосредним изборима нема овлашћења која одговарају начину на који је изабран, а са друге стране влада сама води политику и не може да одговара парламенту.

„Такве одредбе нису плод кохерентног уставног модела него преговора између тадашњег премијера Коштунице и председника Тадића од којих је свако вукао на своју страну. Ова решења воде у нестабилност целог система, а садашња стабилност је искључиво резултат тога што једна партија има већину у парламенту и председника. Када би било другачије систем би био закочен као што се то десило влади која је пала у марту 2008. године”, објашњава Тодорић.

Директор Института за упоредно право др Јован Ћирић не слаже се са Лилићем и Тодорићем да су уставне промене неопходне. Он сматра да поједине политичке структуре под изговором приближавања ЕУ желе да наметну одређене теме.

„Те теме у ствари нису праве теме за разговор, али они желе да неке своје идеје прогурају у јавност. Нико формално ни суштински не тражи од Србије да мења устав, нити би устав овакав какав је сада био кочница за европске интеграције Србије када би све друго било у реду”, тврди Ћирић.

Као аргумент за такав став он наводи пример са враћањем српских држављана који су тражили азил у неким земљама Западне Европе након што је уведен „бели шенген”.

„Видели сте да је бела шенгенска листа у тренутку доведена у питање од једне суштинске ствари која је постала проблем независно од закона и од законских формалних решења”, каже Ћирић.

Тодорић не спори да Србија тренутно може да напредује према ЕУ и без уставних промена, али се, како каже, не може сложити да је потпуно неважно каква су поједина уставна решења. Саме измене устава, каже, не би биле довољне ако не прескочимо и „хашку препреку”, али је битно да се оне ураде сада када постоји политичка воља за таквим променама.

-----------------------------------------------------------

„Најпроблематичније” одредбе устава

– право посланика да свој мандат стави на располагање странци

– предност домаћих над међународним актима

– недореченост решења о регионализацији

– влада не одговара парламенту

– овлашћења председника у нескладу са начином на који се бира

– начин на који су дефинисане аутономне покрајине


Коментари46
ad87d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Душан
Мењати Устав, мењати што пре. Да га пишу народи Србије, а не СЛО и други европски гуланфери, Чанколизи и слични. Браво Арсо, свака ти је на месту, део твог коментара да буде преамбула! Заштитимо Србију од најезде губара.
Арса
Устав сигурно мора бити промењен, одредбе о забрани капитулације, самим тим и одрицања од одобравања било ког облика сецесије, и о забрани продаје земље и других националних добара (на, у и над земљом) странцима, укључујући све националне и наднационалне компаније са било којим учешћем ино капитала, морају бити ВРАЋЕНЕ У УСТАВ! И, обавезна примена међународних правних, комерцијалних, транспортних и других аката може бити установљена тек после појединачног усвајања у законитој процедури.
Гоца Сликарка
Саопштење свим Србима: Све у вези Устава Србије све може али само ако тата аминује а то је господин Коштуница"
Babini saveti
Nova filosofija i pristup kosovskom problemu jeste izbrisati iz Ustava da je to deo nase teritorije. Posle toga cemo se vrlo lako dogovoriti sa pristinskom mafijom, i onda uleteti u uzvisenom maniru u Jevropu.
buco
Sto se tice regionalizacije,jedan od uslova za uclanjenje u EU , Slovenija ima oko 250 opstina, Hrvatska pored zupanija ima vise od 500 opstine, a Srbija koliko mi je poznato ima broj od Titove Jugoslavije nesto vise od 140 opstine!??

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља