понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:28

Јованка Броз: Титови наследници смо његова деца и ја

Аутор: Нада Торлакпонедељак, 15.03.2010. у 22:00
Јованка Броз

Минула изложба под називом „Тито-фото” у Музеју историје Југославије, на којој су представљене фотографије које је снимио лично Јосип Броз Тито, преминули председник преминуле Југославије, поново је отворила питање коме припада оставштина Јосипа Броза Тита. У неколико текстова„Политика” ће покушати да одговори на ово питање.

Последњег дана фебруара у Београду је у Музеју историје Југославије, затворена изложба „Тито-фото”. Петнаест дана очима многобројних посетилаца, али и домаће и светске јавности, биле су изложене фотографије које је годинама стварао лично Јосип Броз Тито. Тако су многи први пут сазнали за овај хоби председника бивше Југославије и наравно, имали први пут прилику да виде фотографије из приватне архиве. Организатори изложбе су ове фотографије поделили у неколико циклуса: „Моја Јованка”, „Мој Крлежа”, „Моје резиденције”, „Моја путовања”, „Моји пси”, „Моја острва”, „Моје прославе”...

Шта о изложби мисли Јованка Броз, удовица Јосипа Броза Тита?

– Дубоко сам повређена том изложбом! Запрепастило ме је да без било каквог разговора са мном, без питања и одобрења, објављују моје фотографије. Зар нико неће да схвати да сам ја још жива и здрава и да се не могу поигравати мојим именом како и када коме шта затреба. Кад су тако „добронамерни”,па што ме некад не прикажу у другом светлу, зашто приказују моје голишаве фотографије? Зашто не кажу да сам била борац, носилац Споменице од 1941. године, да сам била официр са високим чином у војсци, да сам била Титова супруга и сапутница 35 година, да сам у том својству наступала јавно као друштвени радник у земљи и иностранству, да сам најбоље што сам могла и знала представљала нашу земљу која је била поштована у свету.

То су фотографије из наше личне, приватне архиве. Ако ништа друго, ваљда је морално да ме питају за дозволу, јер је реч о деликатним, интимним стварима. Једини сам сведок који зна све о томе. Помагала сам свом супругу и око израде тих фотографија.

Стиче се утисак да нисте огорчени само због повреде моралних вредности и права?

Савезни уставни суд је 29. јануара 2002. године донео одлуку којом је утврђено да закон о управљању стварима у друштвеној својини које су везане за живот и рад Јосипа Броза Тита (звали су га закон Милке Планинц) није сагласан са Уставом СРЈ, те је Република Србија – као правни наследник СРЈ – на основу ове одлуке била дужна да имовину, која је тим законом била проглашена друштвеном, врати законским наследницима Јосипа Броза Тита.

А имовина коју сам ја имала, а која је предмет овог спора, представља моју личну имовину и она не подлеже оставинској расправи. Тако је Република Србија незаконит држалац имовине. Уосталом, нисам ја, већ је Жарко, најстарији Титов син, тужио државу, односно Југославију.

Споменули сте да имате документ, односно одлуку суда у којој недвосмислено стоји да сви хонорари за Титова дела припадају породици?

Председник Четвртог општинског суда у Београду, судија Звонимир Бандић, 6. јула 1984. године донео правоснажну пресуду да смо Титови синови Жарко и Александар – Миша Броз и ја, наследници Титових дела, односно да имамо сва ауторска права. Том пресудом, суд нам је доделио право на хонораре за све што се објављује и знам да то право не застарева 70 година од његове смрти. Међутим, мене, која сам, понављам, жива и здрава, нико ништа не пита. Тако ни Музеј историје Југославије, али ни „Вечерње новости” и њихов главни уредник не поштују ту одлуку суда. Сви они без икаквих скрупула штампају, излажу и узимају новац.

Причате о Титовом дневнику, који је по неким подацима био најпродаванија књига на прошлогодишњем Београдском сајму књига и која се и данас налази у слободној продаји на свим киосцима?

Да. Била сам непријатно изненађена, јер с којим правом и по чијем налогу се „Вечерње новости”, и њихов директор и главни уредник Манојло Вукотић, стављају изнад закона и судске одлуке? С којим правом „Новости” мисле да могу да не поштују судску одлуку о ауторским правима?

„Титов дневник” је најављиван као строго чуван рукопис који је тек сада волшебно угледао светлост дана. Да ли сте Ви знали за тај дневник? И како је он доспео у јавност?

Како да нисам знала?! Титове рукописе сам годинама чувала још од 1945. у Ужичкој 15, све до 10. јула 1980. када ми је у кућу упала група од 10-15 мени непознатих људи. Захтевали су да им отворим своје просторије, које ми је оставила комисија која је већ прегледала и запечатила остале просторије у Ужичкој 15. Опирала сам се да им под тим околностима отворим своје просторије. Онда ми је тај човек, за кога сам накнадно чула да га зову Николић, љутито одговорио: „Добро, онда ћемо обијати!”

Кад су почели обијати, искористила сам прилику да позовем телефоном своју рођену сестру Наду. Провалили су у моју радну собу, обили челични ормар, отели Титове рукописе, обили мој писаћи сто и однели моја лична документа и из ормара узели све папире. Кад сам то видела и како су неки папири разбацани по поду и како су газили по њима, како су све то узимали... доживела сам шок. Узнемирили су се кад су видели да ми је позлило, па су хтели да позову доктора, што сам ја одбила. Након тога сам пала у кревет и 15 дана нисам могла да се повратим. Дакле, све су то некуд однели, а Николић ми је рекао: „Ако Нада некоме каже шта је данас видела, главом ће платити”, што значи да је био свестан да ради криминалну радњу.

И наравно, да сам огорчена због те отимачине и данас кад видим да се ти рукописи крчме и злоупотребљавају кад и како коме притребају, као и начином управљања свим стварима које су остале у Ужичкој 15, а кривицу за то сносе: Огњен Грковић који ми је претио убиством, Ранко Бугарчић и Марица Трљин-Граховац, који су ми отели накит, а који су тада постављени за руководиоце Музеја 25. мај.

Сутра: Јованка Броз: Гадафи ми нудио помоћ


Коментари48
c765e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bane
@mr: Ono sto tvrdite je diskutabilno. Po nekim istorijskim svedocenjima, pravi Josip Broz je navodno poginuo tokom Prvog svetskog rata. Kominterna je preuzela njegov identitet koji je, po nekim tvrdjama, koristio drzavljanin Poljske, buduci Marsal Jugoslavije Tito, koji je jos pre Drugog svetskog rata postavljen na celo KPJ.
Мр.
@.deda Evropljanin. Сасвим сте у праву када тврдите да Јосип Броз није могао да буде у исто време у мачви и у Галицији.То нико никада није ни тврдио. Међутим, пет месеци 1914. борио се у Мачви и околини и за показану пожртвованост за ћесара добио је орден за храброст. Затим се 1915. неколико месеци борио у Галицији против Русије у ту такође добио орден за храброст. Ко зна колико би и каквих још ћесарских одликовања добио да га један черкез није тешко ранио копљем у плећку.од чега су га Руси лечили (колико он излечи заробљених рањеника у току своје револуције?) скоро годину дана. Кажете био је мобилисан.Но,због чега се тако здуишно борио против Срба и Руса. Погледајте књигу Пера Симића."ТИТО ЕНИГМА ВЕКА",па ћете видети да ли сте у праву.
MRGUD NEMOGUCE
Surovi Balkan se ne menja.
Јагош
Срамота је шта раде полуписмени коментатори. Хоће да из данашњег положаја цене шта је било пре 50так и више година. Не може тако, драги моји. Нека буде све истина што је изречено, нака буде! Али - у то време ЈБТ, како га ви називате, поведе Србе или Срби и други кренуше за њим. Половина бар. И... Тито крив, те ово, те оно. Историја констатује, изводе се закључци, али историја сопственог народа треба да буде чиста.. Тито је био државник, умео је да потчини, да поведе. Такво је било време. Зашто не отказасте, зашто га подржасте. Сада крива Јованка. Изабрала Тита! Него шта! Неће ваљда шуше, које се после 50 година јављају да оцењују шта је било. Баш тако је било. Значи - требало је тако да буде, па је било. Шта пишемо о нашим данашњим вођама, па им не можемо ништа! Онда је било - живео Тито. Није било? Било. ДАНАС се борите да НЕ БУДЕ. Зато ћутите, покрите се поњавом по глави. Јованка је херој оног времена.
savremenik
Mnogo je nepismenih i polupismenih osoba medju onima, koji su se javili sa svojim komentarima. Od ukupno 43 komentara na danasnji tekst, samo njih desetak iznosi tacne podatke. ove podatke citaoci " Politike " mogu naci u knjizi istoricarke g-dje Phyllis Auty, staampanoj u SAD i Velioo Britaniji 1970. godine, pod naslovom " TITO -BIOGRAFIJA , A U SERIJI " POLITICKI LIDERI DVADESETOG VEKA". Autorka je radila i zaa britansku vladu, sama je dva puta intervjusila Pretsednika Josipa Broza-Tito, te proucaval brojne izvoere, dok je pisala navedeno delo. Sramota da u Srbiji i Hrvatskoj zivi toliko ljudi, koji ne znaju da citau i da razumeju procitano. Nepoznavanje nikog ne opravdava, jer svako ima priliku da se pravilno informise. osobito u sadasnje vreme INTERNET-a. Hvala na objavljivanju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља