среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 16.03.2010. у 22:00 Милан Р. Ковачевић,консултант за страна улагања

Исправљање грешака није напад

У „Политици” од 11. марта Небојша Јањић, помоћник министра у Министарству животне средине, пише: „Коме смета Закон о планирању и изградњи?” Помиње нападе на владу, министарство, министра и закон, и замера медијима и ауторима што тај закон доводе у везу с наношењем штете српској привреди. Закључује веровањем да сви они ипак „нису читали добро шта у закону пише”. Срећом, нема баш толиколоших читача, а управо он, изгледа, није запазио да је више замерки било на уредбувладе, којом је одређена висина накнаде за конверзију права трајног коришћења грађевинског земљишта у својину, него на закон.

Јањић је у праву (поновио је то и у ,,Политици” 15. марта) када каже да тај закон прописује да убудуће може да се гради само на земљишту у својини, али није у праву када тврди да куповином права коришћења земљишта није и досад стицано „право на изградњу нових објеката”. А то право је сад законом одузето, па и посустало предузеће ускоро неће моћи доградити производну халу или магацин без доплате и претходне конверзије права коришћења земљишта у својину. Такво поступање свакако дестимулише инвестирање неопходно за излазак из садашње економске кризе.

Он хвали доплату за земљиште које је стечено за употребу у сврху пословања, а „променом урбанистичког плана” биће искоришћено за изградњу стамбених или пословних објеката. Међутим, различите доплате, у зависности од промене намене земљишта, нема ни у закону ни у уредби. Није прописана разлика за земљиште за градњу индустријске хале и за земљиште за градњу луксузних грађевина. За сва грађевинска земљишта прописано је да сва предузећа за замену права коришћења земљишта у својину над земљиштем плате исти износ разлике између тржишне цене и цене која је плаћена за то предузеће.

Таква нелогична формула утврђивања доплате у уредби оправдано је критикована као неодржива. Та критика није напад ни на кога него је корисна намера да се грешка исправи. Плаћена цена за предузеће нема везе са коштањем прибављања земљишта. Није оправдано да свако ко је мање платио предузеће мора више платити за конверзију права на земљиште у својину. Плаћањем предузећа плаћена је, поред права коришћења земљишта, и вредност друге имовине. Али је вредност укупне имовине предузећа мања за његовог купца ако је оно више задужено. Цену плаћену за предузеће највише је умањивало његово лоше стање и дуг, а увећавале већа имовина и боље пословне перспективе предузећа. Кардинална је грешка што је у уредби призната укупно плаћена цена предузећа за коштање прибављеног права коришћења земљишта.

У праву је Небојша Јањић када каже да се својина састоји од права коришћења (iusus), плодоуживања (fructus) и располагања (abusus). Досад је грађевинско земљиште било у својини државе, али је право трајног коришћења и доградње, као добар део укупног права својине, стицано куповином предузећа. Стога би и коректна конверзија тог права коришћења у својину подразумевала само плаћање преосталог дела укупне тржишне цене својине на земљишту изнад вредности већ стечених права. Онемогућавањем градње без доплате за стицање својине, страним улагачима поништава Законом о страним улагањима дату гаранцију да им неће „бити сужена накнадном изменом закона и других прописа већ стечена права”. А страна улагања су нам итекако потребна.

Аутори Закона о планирању и изградњи боље би урадили да су се држали наслова. Легализацију је било боље регулисати посебним законом. А надасве регулисању својине ту није било место. Доплата власника земљишта за погодност промене намене у повољнију остала је нерегулисана. Било је оправдано оставити и стечено право трајног коришћења земљишта као опцију конверзији. Укидање права градње на коришћеном земљишту и увођење новог намета да би се могло градити на земљишту које предузеће користи свакако отежава инвестирање, које нам је сад најважније за обнављање привредног раста и запошљавање.

Коментари1
b6b0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Sijan
Greska je sto nije donet Zakon o restituciji 2000g jer bi se tim zakonom razresilo prethodno pitanje o cijem se zemljistu radi.Greska je sto se sada dozvoljava bilo kome ko nije raniji vlasnik izgradjenog gradjevinskog zemljista da postane vlasnik samo na osnovu naprimer otkupa konfiskovane zgrade.Greska je sto se formulom propisuje trzisna cena a odmah zatim druga neverovatna greska (ili namerno uradjena stvar) je da se pri konverziji zemljista kod privatizovanih preduzeca daje popust u ukupnom iznosu kapitala koji je placen za preduzece.Znaci prvo se odredi (poreska uprava) nerealna cena prema maksimalnom koeficijentu izgradjenosti predvidjenim urbanistickim planom itd. a zatim se da "popust"u iznosu vrednosti preduzeca koji se "nazivaju" troskovi pribavljanja prava koriscenja gradjevinskog zemljista (tj. Uredbom S.g.RSbr.4/10) naknadno definisu cime se menja zakonska odredba cl.103.Zak. Po najnovijoj Uredbi 13/10 zemljiste moze da se da i dzabe uz uslove.Nema napada ima gresaka!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља