петак, 04.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 17.03.2010. у 22:00 Мишa Ђурковић

ВAТИКАН И СРБИ

Прошлонедељно формирање Хрватске православне цркве изазвало је запрепашћење код многих припадника Српске православне цркве. Преосвештени владика далматински Фотије упутио је писмо председнику Хрватске изражавајући озбиљну забринутост због овог политичког чина који директно подсећа на времена НДХ. Одговора није било, али су хрватски аналитичари указали на правне могућности које таквој иницијативи омогућују реализацију. Поводом свега овога није се огласила ни Католичка црква, а чини се да би њена хијерархија имала доста тога да каже.

Ово би могао да буде добар повод да се постави питање односа Србије, српског народа и Српске цркве са Католичком црквом. Морамо се подсетити да је Католичка црква активно учествовала у прогону, покрштавању и физичкој елиминацији Срба током Другог светог рата. Свештенство није само благосиљало злочине и насилно покрштавало, већ је на десетине фратара директно окрвавило руке, учествујући у покољима и клању. Најчувенији је фра Томислав Мајсторовић (фра Сотона) из манастира Петрићевац где је иначе Јован Павле Други служио мису приликом своје посете БиХ. О свему томе се у оквиру цркве није много говорило, а надбискуп Бозанић је први католички веледостојник који је тек 2009. званично посетио Јасеновац.

Крајем рата Католичка црква је користила своју инфраструктуру за извлачење и склањање усташких првака, па се тако Артуковић крио у једном манастиру у Ирској. Анте Павелић је сахрањен на католичком гробљу Сан Исидро у Мадриду.

Католичка црква у Хрватској је по сопственом признању дон Живка Кустића страховито много урадила за разбијање Југославије. Они су у периоду 1975–1984. током низа акција у оквиру прославе хиљадугодишњице хришћанства у Хрвата ментално припремили хрватски народ за отцепљење промовишући идеологију према којој су Хрвати заробљени у југословенском затвору из кога треба да изађу.

Чињеница да на челу ХПЦ треба да буде извесни Јелисеј Лалатовић, Никшићанин, рашчињени свештеник СПЦ који је био активиста такозване Црногорске православне цркве, никога не сме да изненади. Реч је о два пројекта који су део исте стратегије иза које великим делом стоји управо Католичка црква. Корени ове идеје налазе се у деловању Штедимлије који је у католичким листовима тридесетих година промовисао идеју о Црној Гори као црвеној Хрватској и о Црногорцима као црвеним Хрватима. Управо је он за време рата био један од челника Хрватске православне цркве.

Идеју о црвеним Хрватима, коју је најдетаљније развио фра Доминик Мандић 1952, обновили су црногорски либерали и Штедимлијин наследник Јеврем Брковић, који се током последњег рата оглашавао у „Гласу концила“. И пројекту независнe Црнe Горe и пројекту стварања Црногорске православне цркве велику помоћ давао је утицајни покојни которски жупник Бранко Збутега. Како је Брковић објаснио, стварање ЦПЦ треба да буде први корак у одвајању пастве од Српске православне цркве и српског идентитета, да би следећи био прихватање уније, а крајњи циљ „повратак“ у католичанство. Оживљену причу о ХПЦ не само због Лалатовића треба посматрати у истом контексту: даље круњење СПЦ и српских етничких простора.

Код нас се последњих година често говори о екуменизму и о иницијативама курије који иду у том правцу. Тачно је да је посебно у време Другог ватиканског концила Јован Двадесет Трећи направио искорак у правцу контаката са представницима других цркава. Међутим, на снази су и даље одлуке Првог концила о непогрешивости папе као и Канона из 1917. који је ову цркву у потпуности централизовао. Суштински, Католичка црква никад није одустала од сопственог примата и настојања да се читав хришћански свет стави под управу папе.

Занимљиво је такође да је Католичка црква све време била против Туђманових планова о подели БиХ са Милошевићем. Објашњење налазимо у важним мемоарима Душана Биланџића „Повјест изблиза“. Он тврди да је „мудра црква“ видела даље од Туђмана сматрајући да се чак мора истрпети и лошији положај католика у БиХ како би се остварио кључни циљ: спречавање настанка српске државе са друге стране Дрине. Франковачке концепције су изгледа и даље на снази: Дрина остаје лимес, а православци западно од ње су непожељни.

Католичка црква је, коначно, не само верска институција већ и политичка сила (довољно утицајна да Словенији и Хрватској обезбеди признање), али и богата мултинационална корпорација. Она поседује и једну од најбољих обавештајних служби на свету, али и најстарију дипломатију која је мајстор протокола. Стога се чињеница да је дан пре посете председника Србије папи био примљен човек који пева Јасеновац и Градишка стара, не може сматрати грешком већ јасном поруком. Упућени сматрају да је Србима јасно представљен континуитет једне политике која им нуди или унију или Јуру и Бобана.

Покојни патријарх Павле је имао јасан став о посети папе Србији. Изгледа, и довољно разлога за то.

Коментари28
faad3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milijana
Postovani Djurkovicu, zaista me interesuje zasto Vasih tekstova ima tako malo u Politici. S postovanjem, Milijana
Nikola Zec
Ovdje je morala da intervenise Hrvatska drzava iako ona nije u ovo umijesana ,medjutim ovdje se nije ogalsio niko od hrvatskih biskupa i sam Kardinal .Zasto se nijesu oglasili da jedan crnogorski lupez i bamndit osnuje nekakvu zajednicu koja se zove tako kako se zove moigu biti samo dva razloga :podrzavaju istog ili, cekaju kako ce se stavri razvijati, pa ako se izvjesan dio naroda odluci za ovog nesretnika precutno ga podrzati i samim ti vrsiti pritisak na nase svestenstvo da se po njihovom planu priklanjaju nekakvom ekumenizmu, bez Boga na zemlji ,jer on po njima vise ne boravi u vjernicima kroz duh Sveti i Majku Crkvu nego jednostavno kroz papu,jeftina racunica ali moze posluziti u izvjesnom smislu za oduzimanje imovine Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi u Hrvatskoj dai razmisljati o nekakvom reciprocitetu ili necem drugom treba sacekati ,jedno je sigurno oni ne razumiju glas Bozji nego cistu silu do kad ace mo gledati a ne uzvracati pa zastzoi ne raskid sa Vatikanom ako nastave.
Vlastimir B
Gledano iz druge perspektive, Ne treba uvek gledati trun u oku tudjemu, nego ponekad i balvan u oku svojemu. Nemam nista protiv da se ova ustaska tvorevina HPC kritikuje. Ali je to jedna sitnica, koja se kao jedna prasina baca u oci da nebismo bili u stanju da dobro sagledamo koji nam kukolj podmecu u nasoj basti. Danas ta ofucana tvorevina rimokakotolicka sto je jos neki i crkvom nazivaju, ima odlicnu potpuru u postojecem episkopatu SPC, narocito u dvojici jezuita koje je ona iskolovala. A to su Amilohije sa Cetinja i Irinej backi. Oni su ti koji su podrzali i progurali katasrofalni ustav SPC za Severnu i Juznu Ameriku, koji automatski deli SPC u dvu jedinice. Obecali su Vaseljenskom fanarioti Vartolomeju, da sve Eparhije SPC van granica Beogradskog Pasaluka predaju njemu. Osnivaju nekakve episkopske savete neku novinu sto nikada je nije bilo u SPC i tako sistematski razbijaju jedinstvo SPC. Dakle na SPC udaraju danas kako spolja tako i iznutra.
Јагош
Господо верници и атеисти, неко је прво намигнуо Милу да направи ЦПС, па након тога Хрватима. Мило је дао сигнал да се поцепа православна црква, демократски, европски, по општинама и регијама. Милу треба заштита, па је нађе у ЦПСу. Код мене у Ловћенцу граде објекат. Када изграде можда ће да пређу у војвођанску православну цркву. Глас Мађара имају на отворено. Одлуке доноси неко преко баре, из Барија или Рима. Серија се наставља.
Страхиња, Бгд
Сјајан чланак!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља