недеља, 24.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 17.03.2010. у 22:00 Милан Тошић

Kо затире сточарство, затире државу

Непосредни повод за наслов овог текста јестеписање „Политике”. У недељу 14. марта,велики наслов „Србија затире сточарство”. У понедељак 15. марта поклон-додатак „Пољопривреда”,на 12 страна.

Из првог прилога С. Костића издваја се тврдња: у пољопривреди Србије сточарство доноси бруто вредност од више него скромних 30 одсто.Да ли је новинар знао једну велику истину: ако сточарство доноси мање од 40 одсто вредности, онда је пољопривреда те државе сиротињска, а њена држава – ништа боља! АСрбија једноставно нема стоке! То потврђује и податак: имамосамо 0,3 условна грла на 1 хектар (УГ/ха) обрадиве површине! Најблаже речено, срамота за једну европску државу! А тек за Војводину са 0,25 УГ/ха! Како замислити да Србија дође бар на 50 одстовредности пољопривредне производње, коликоу просеку имају земље ЕУ?То значи да би Србија требало даудвостручи своје сточарство – да садашњи број стоке повећа за 100 посто! А у ствари,Србија би реално могла да данашње сточарство повећа за триили четирипута!

И упонедељак, прилог ’Пољопривреда’, коректно и професионално урађен од новинарке Н. Ковачевић,са пуно података. Само, по садржају, славопојка пољопривреди: она је „одржала Србију”, она је њен „највиталнији сектор”…Такав је и прилог актуелног министра „Српски пут вина” – као да ће то спасти углед и економију Србије! И тако, све као „мед и млеко“ – намењено онима, који не знају право стање!

А право стање – то је нешто сасвим супротно. Једино је тачно и нема сумње: стварне могућности Србије су заиста огромне – као прави Божји дар од земље и климе, од географског положаја и од људи!

Ипак, (тренутна) перспектива је– врло суморна! Само, најмање је то због старих машина, људи, технологија.Или што пољопривреда и држава немају пара! Једини, прави и једино важан разлог јестето што у држави Србији нема програма развоја пољопривреде Србије! Да се,на пример,јасно зна шта нас очекује до 2020. године. У сточарству,да дођемо на бар 0,5 УГ/ха! Не само због већих количина меса, млека, јаја. Можда је чак важније да се затвори природни круг биљне и сточарске производње! Тада би било стајњака за органску производњу, не би било штета када су суше, нити поплава од силних киша! Требало би много мање „отрова“у виду вештачких ђубрива или пестицида! У Србији нема никог с „петљом” (а то значи памет плус храброст!) да утврди перспективу пољопривреде, постави јасан циљ и како и када доћи до циља. Зар је могуће да то не виде они који воде Србију! Сада наша Србија личи на богату воћку, препуну плодова, а ми никако да нађемо „мердевине” и да то оберемо! Како да спречимо сиротињску бруку: извозимо квалитетно зрно кукуруза, а увозимо (сумњиво) млеко у праху или (престарело) месо за прераду. Треба ли да се поново присетимо: само богат и задовољан сељак значибогату и задовољну државу!

професор универзитета у пензији

Коментари2
d02b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorka Papadopolos
Poljoprivreda, a u okviru poljoprivrede posebno stocarstvo i vocarstvo su ne samo najznacajnije, vec i jedine privredne grane u kojima lezi perspektiva Srbije. Ali, da bi smo ih razvili, neophodno nam je trziste, sto pre svega znaci, mogucnost izvoza. Srbija je, pre osnivanja EZ izvozila meso u Grcku i Italiju, sto je sve prestalo ustanovljavanjem te zajednice. Sasvim je moguce da je tako bila i pocela privredna kriza bivse Jugoslavije. Zato, i samo zato zagovaram nase pristupanje EU, ali, nazalost, to je veoma mukotrpan, i mozda i nemoguc put.
dusko kovac
Cestitam Profesore na britkim recima ali na zalost ne verujem da ce se neko u vrhu piramide pocesati po glavi zbog ove istine . Sve sto se radi radi se bez cilja i nazalost kratkorocno , bez jasne vizije kako bi to kako Vi kazete izgledalo npr. za 10 godina . Svidja mi se poredjenje sa " bogatom vockom " , jedino bih dodao da bez merdevina mi sami toj vocki lomimo i grane i bacamo se kamenjem na nju da bi nesto skinuli sa nje . Mozda ipak nije suvise kasno !?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља