среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:10

Нека виси филибастер

Аутор: Обрад Кесићчетвртак, 18.03.2010. у 22:00

Демократија је у великој кризи у целом свету. Cве je више неповерења у демократију. И чују се редовно све веће критике да она не може да гарантује стабилност нити да се избори с најкрупнијим проблемима нашег доба. Од глобалне економске кризе, па до појединачне политичке кризе у Америци, Европи, а поготово на Балкану, све више видимо да демократија не задовољава ни владајуће политичке елите ни обичне грађане. Демократија остаје додуше као неки идеалистички циљ, али се све мање верује да је он остварљив.

У Америци тренутно постаје и свакодневни тренд да се показује велико незадовољство америчком верзијом демократије. И анкете указују на незадовољство грађана и велико неповерење у капацитете демократских институција земље, попут Конгреса, председништва, па чак и судова. У последње време приметан је пораст напада на државне институције и њене представнике. Од вербалних напада,који постају све грубљи, па све до физичких, попут самоубилачког напада авионом на Савезну пореску управу у Тексасу, ствара се перцепција велике друштвене и политичке кризе у којој се решење не може наћи нити у демократским институцијама нити кроз демократске процесе.

Реакција политичких елита у Америци, поготово у владајућим структурама, јесте комбинација зачуђености, забринутости, а иједне дозе неприхватања реалности –да је део грађана веома незадовољан успостављеним правилима игре. У суштини, то дубоко незадовољство грађана кључни је фактор који је у САД довео до победе председника Обаме. Како људи губе наду да Обама може да испуни своја изборна обећања, тако они све више губе поверење у цео систем америчке политике и у саму демократију. Нешто слично се дешава у Европи, па чак и у Србији, где обични грађани немају поверење у то да политички процес и политичари стварно раде у њихову корист и за њихову бољу будућност.

Владајуће елите, барем до сада,не показују могућност, а можда чак ни вољу да се суоче са озбиљношћу оваквог неповерења у политичке процесе и у саму демократију, негo мисле, у великој мери, да је проблем код грађана и да они или нису довољно зрели за демократију или једноставно ,,не знају” шта треба да се ради за добробит државе и њих самих. Овакво размишљање ствара још дубљу кризу око демократије, јер политичари природно онда закључе да би требало на сваки начин да заобилазе грађане у доношењу одлука и да би требало да ,,поправе” демократске процесе како би они боље и ефикасније функционисали. Ово у великој мери води до нових прописа, уредби и закона, а циљ њиховог доношења је да се опозицији ускрати могућност да ,,злоупотребљава” демократски процес на начин који блокира рад владајуће већине. Све то доводи и до репресивних мера у односу на грађанска права и медије.

Ово је актуелна тема у Америци, где демократи објашњавају сопствену неспособност да владају и доносе одлуке у Конгресу, где уживају велику већину у оба дома. Они помињу да републиканци злоупотребљавају парламентарне прописе, који додуше стварно желе да делују као опозиција и да саплићу демократе. И у јавности се ствара перцепција да само када би демократи могли да ограниче или чак пониште право мањинске странке да користи ,,филибастер” (механизам у Сенату који допушта да се дебата настави без прекида и на тај начин да један сенатор блокира одлучивање) да би онда они могли успешније и ефикасније да се изборе са свим проблемима који тренутно прете САД. Наравно, ово је слично оном размишљању које је у српској скупштини довело до измена пословника и чак бих рекао да је слично оном размишљању у Европској унији које све чешће фаворизује доношење одлука иза затворених врата на бази сагласности владајућих кључних функционера. При оваквом размишљању чак и грађани постају по дефиницији непријатељи демократије. Није ни чудо што се кључне одлуке доносе на основу сагласности и договора владајућих политичких елита, без обраћања гласачима, па чак и без поштовања основних демократских правила.

Објашњење зашто владајуће елите успевају у томе да представе сопствену вољу за опстанак на власти као вољу грађана јесте у томе да и грађани такође губе поверење у демократију и мисле да је небитно шта они мисле и шта желе. Тако да они у великој мери омогућавају сопствено заобилажење и потцењивање. Демократија под оваквим условима тешко може да успе, али ако не успе онда смо и сви ми криви.


Коментари39
e444c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош Ј. Косовац
За Нину.Српкиња сте,а нама великој већини још увек не лежи политика;ми смо за преко колена,а духовнији емотивно фантазирају,и како што рекосте и наивни смо. Ми још увек не знам да секс и политика функционирају на истим принципима.Ако вам се допадне нека жена,не хватајте се одмах за шлиц;ако се не слажете са неким у политици не хватајте се за оружеје,јер ће те у оба случја да добијете батине.Није да не знам да и демократе као и све странке у капиталистичлким земљама зависе од власника капитала,усталом као и у Србији где уводимо то зло.Но ако све критикујете ви сте изолирали своје мишљење,као што знам за кога у Србији да гласам, иако знам да за већину ће бити зло било ко да је на власти,јер је у питању највеће зло човечанства - капитализам.Једино што сада смо принуђени од других да морамо да се служимо главом а не мишићима.Што не значи да не требамо да спремамо мишиће,наравно ослањајући се на пријетеље који имају исте противнике,јер знам да овај свет функционира на приципима џунгле.
geiorge wordy
Demokratija je u krizi u onim zemljama koje nisu imale adekvatan evolutivni razvoj svojih drustava ili su imale izvesni „Time out of history“ kao sto je slucaj sa Istocno evropskim drzavama, kao i one koje su na guranje usle u EU , kao sto je slucaj sa Bugarskom, Rumunijiom, a posebno Grckom, koja jej inace podlozna potrosackom mentalitetu, s time da trose vise od potreba i moguceg , nesto nalik na Aregentinu, u tu grupu spadaju i Spanija, Portugal pa i Italija. Demokratija nije nesto sto se uvozi, vec se stvara pre svega institucionalno. Globalno drustvo nakon industrijskog, postindustrijskog perioda ulazi u informaticko doba koje je nemilosrdno prema neorganizovanim drustvima, posebno prema drustvima sa izrazenim potrosackim mentaliteom u sta spada i Amerika, pa je zato i dozivela finansijski udar. Na Zapadnom Balkanu najbolji primer je Hrvatska.Demokratija ne moze da bude garant onima koji su je deklarativno prihvatili ili se u njoj zatekli. .
Nina
Г. Косовац, запањили сте ме својом наивношћу. Нема разлике између ”злих” Републиканаца и ”добрих” Демократа. Апсолутно никакве, јер и једнима и другима влада велики капитал и војно—индустријски комплекс.
ДУШАН ВУКОВИЋ
ПРВИ и ДРУГИ светски рат су изазвале демократске земље!
Antiautocenzor Paja Oznar
Досетљивост о најбољем могућем уређењу друштва, речима накићена, пролази кроз свет. Као караван камила. Па наиђе други... (Ориг.аф.)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Погледи са стране
Погледи са стране

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља