уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 19.03.2010. у 22:00 Снежана Ристић

Кубуси по башти, људи у кубусима

У Музеју 25. мај отворена је, за наше прилике, неконвенционална изложба архитектуре – Стамбени модели: експерименти и свакодневни живот. Замишљена је као увертира петој београдској интернационалној недељи архитектуре ( БИНА, 7-15. мај 2010). Аустријски кустоси, Михаел Рипер и Оливер Есер, инспирисани дугом и успешном традицијом изградње социјалних станова у Бечу, представили су нове моделе вишепородичног становања из различитих крајева света и дали реч корисницима. На овој изложби архитекти су у другом плану.

Њихови пројекти представљени су једноставним картонским макетама релативно великих размера, док фотографије стамбених јединица и коментари станара чине драматично животан, оптимистичан и надасве очаравајући амбијент изложбе.

Некада је породица била велика и чинило је више генерација. Данас је она у развијеним друштвима много мања, док се у кризним временима проширује јер млади немају материјалних услова да се одвоје и започну самосталан живот. С друге стране, емоционални односи се усложњавају, људи се одлучују да живе у заједници са особама које не морају бити њихова биолошка породица или животни партнер.

Безбројни варијетети одражавају се и на приступ решавању стамбених проблема. У свету капитала стан је већ одавно веома скупа роба и један слој становништва не може да га плати по тржишној цени. Има и оних који не пристају да организују свој живот по суровим законима тржишта. Сви они, и безнадежно сиромашни и релативно имућни, а другачији траже, понекад и налазе

Задовољавајуће решење за своје стамбене проблеме. Понекад им држава мало помогне у томе. А, архитекти су увек драгоцени партнери.

У Чилеу су тројица архитеката успела да омогуће најсиромашнијима да дођу до сопственог стана. Успели су да обезбеде да се из јавних давања плате трошкови инфраструктурног опремања грађевинске парцеле и груби радови, а да се остало препусти власницима. Објекти се састоје из два стана површине 30м2 чија се површина лако може удвостручити. Локације ових станова су и у скупљим централним градским квартовима. Стамбене групације постављене око унутрашњег дворишта једноставне су за одржавање. Станари, некадашњи становници фавела, прилагођавају простор својим потребама, дограђују, преграђују, и тако обезбеђују себи релативно пристојне услове за живот.

На сасвим другом крају света, у Токију, станови сличне, минималне квадратуре (од 16 до 30м2) део су традиције становања у Јапану. Спаковани су у десет кубуса различитих квадратура и спратности и слободно размештени у простору. Између кубуса су баште са стазама, малим двориштима и нишама које се природно уливају у уске улице кварта. Станови се изнајмљују. Највећи стан припада власнику којем су у посебним кубусима пројектовани купатило и кухиња, а до тих простора стиже се само спољном везом.

Власник, господин Моријама, објашњава да је у кући својих родитеља (који су у том делу града држали продавницу пића) навикао да се још са улице могло видети има ли кога у кући. Навику из детињства пресликао је у свој данашњи стан. Ненајављени гости могу бити изненађени призором домаћина који излази из каде у купатилу са стакленим зидовима. Међутим, нико се не сели из ових станова, напротив, станари су одушевљени амбијентом, атмосфером, визурама…

(/slika2)

У Берлину су проблеми сасвим другачији. Тамо се јако исплати ући у грађевинску задругу, бити сам свој инвеститор и тако значајно појефтинити цену квадрата. Таква задруга формирана је у кругу пријатеља и колега из једне архитектонске фирме. На спратовима су изграђени простори релативно велике површине (135м2 ) без преградних зидова са мокрим чворовима и два улаза на главно степениште. Кровни стан са најлепшим погледом на централне берлинске кровове је заједнички, као и један гостински стан који станари користе по ротационом принципу.

Свако има слободу да сам поставља преградне зидове, да површину стана прилагођава својим потребама, што није баш увек једноставно, али има непроцењиву вредност, коментаришу станари.

И тако се ређају примери из Холандије, Латинске Америке, Аустрије, Швајцарске, Хрватске… Колективно становање у Крапинским Топлицама (Хрватска) најсличније је нашим условима и навикама. После пада социјализма нагло се повећала изградња архитектонски неквалитетних породичних кућа. Била је потребна алтернатива. Тако је, 2001, расписан конкурс за пројекте подстицајне стамбене изградње широм Хрватске. Млада генерација архитеката искористила је ову шансу и у малим градовима изграђени су атрактивни и функционални објекти колективног становања који су понуђени по приступачним ценама. И овде је остављено довољно простора станарима да га прилагоде себи и својим потребама, па су тако многе терасе и нише преграђене и ограђене, али ипак део јавног простора остао је на заједничком степеништу. Станари су задовољни. Не можете имати потпуну приватност, овде сви о свима све знају, кажу. Али, некад је то и ствар менталитета.

Када се следећи пут буде отварала ова изложба у неком другом граду и у некој другој држави, један од експоната биће из Србије. И нека друга типична дневна соба биће аранжирана у галеријском простору. Да посетиоци провере колико функционално користе један од својих најважнијих стамбених простора. А можда нешто и науче. О себи, другима, моделима становања и људским односима.

Не пропустите ову изложбу. Отворена је до 11. априла.

Коментари1
b19c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan peric
Nasi politicari bi trebalo da vide ovu izlozbu. Posebno ministar Mrkonjic i da nam vec jednom promeni pricu o socijalnim stanovima. Dobar tekst.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља