понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 20.03.2010. у 22:00 Бошко Јакшић

НАМЕТНУТО ОДСУСТВО

Све земље западног Балкана имају исти циљ: улазак у Европску унију, али проблем је што имају различите одговоре на питање где се, и када, завршио распад Југославије: отцепљењем Косова или раније.

Дилема далеко превазилази формално питање табли постављених испред делегација. Главна брига Београда је да не учини ништа што би на било који начин, експлицитно, имплицитно, макар и графички, било тумачено као признавање независног Косова.

Словенци и Хрвати, домаћини скупа посвећеног интеграцији западног Балкана у ЕУ, морали су да знају да председник Србије неће доћи уколико у делегацији Косова не буде и представник Унмика, како налаже резолуција УН.

Није чудо да је Борис Тадић љут и да су, да би се избегао већи проблем, долазак у Брдо код Крања у последњи час отказали председник Савета ЕУ Херман ван Ромпај и шеф шпанске дипломатије Мигел Ангел Моратинос.

Ко властима у Приштини допушта да своје присуство условљавају таблом Косово без Унмика? То што је већи део земаља ЕУ признао Косово није довољно. Не само због оних држава Уније које нису признале сецесију, већ због статусне неутралности ЕУ по том питању, због међународног права, резолуције Савета безбедности и чињенице да Косово није чланица УН.

Неко ипак гура ветар у леђа Фатмиру Сејдијуу и Хашиму Тачију јер без снажне подршке споља они не би били у прилици да ништа условљавају. Били би, сигуран сам, више него срећни што уопште седе на неком међународном скупу заклоњени таблом Унмик-Косово.

Али, када власт у Приштини чује да Конгрес САД неће поново разматрати статус Косова, када им комесар за проширење Штефан Филе на лицу места поручи да почну реформе потребне за учлањење у ЕУ или када се домаћини скупа на Брду код Крања унапред одреде, онда се тиме јасно показује наклоност само према једној страни.

Како онда да лидери сами пронађу решење? Београду није остављено много простора. Одбијање је једноставно наметнуто.

Није посебна драма што Србије неће бити на првом скупу бивших југословенских република (плус Албанија) после 18 година. Уосталом, словеначко-хрватска иницијатива ипак има нижи рејтинг од окупљања истих учесника који Шпанија у својству председавајућег ЕУ намерава да организује у Сарајеву маја или јуна.

Није драма, али ако не жели да буде „дежурно одсутна“, Србија ће морати да нађе одговор на све актуелнији и отворенији захтев дела чланица ЕУ (плус САД) да зарад чланства у Унији успостави директну комуникацију с Приштином.

Ван Ромпај саветује Србији „прагматичан начин“. Висока представница за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон очекује побољшање „практичних веза“. Шеф француске дипломатије Бернар Кушнер био је најдиректнији откривајући да се иза поруке о потреби „добросуседских односа“ крије упозорење: „Наивно је мислити да се може ући у ЕУ с нерешеним питањем границе“.

Време је важан фактор у појачавању притиска. Уз подршку САД, „тешкаши“ ЕУ покушавају да умекшају тврд став Београда јер не знају какво ће мишљење о косовској независности дати Међународни суд правде у Хагу. Буде ли оно ишло у прилог Србије, Београд би легитимно могао да тражи да се случај врати у УН – што Вашингтон и део бриселске администрације не желе.

Београд зна шта неће: Србија неће ни имплицитно ни експлицитно признати независност Косова, било својим одлукама било учешћем на регионалним форумима и састанцима, каже председник Борис Тадић.

Друго је питање да ли Србија зна како ће одговорити на упитник ЕУ у коме неће стајати питање да ли Београд намерава да призна Косово – јер то се не тражи – већ како мисли да ојача регионалну сарадњу? Европљани очекују да се прецизирају границе Србије, да се дефинишу број становника и доходак по становнику.

Уколико ЕУ остаје при ставу да је Унији стало да пре или касније укључи све земље западног Балкана, сва је прилика да ће у будућности бити још разних регионалних скупова попут овог на Брду код Крања.

И сва је прилика да ће бити позивани представници и Београда и Приштине, што наговештава продубљивање јаза између става Србије да „неће никада...“ и става Брисела да ће мера „конструктивности“ Београда бити успостављање контаката с Приштином.

Како ће Србија, сем реторички, показати спремност за регионалну сарадњу када нас нема на регионалним скуповима? Да ли ћемо се редовно повлачити пропуштајући прилике да кажемо шта имамо, препуштајући иницијативу другима? Не делује као проактивна дипломатија.

Ако остајемо ушанчени у одбрани принципа, докле смо спремни да идемо? Лако је у метеоролошким прогнозама држати Приштину на мапи Србије, али политичка топографија изгледа сасвим друкчије када итинерер пута комесара Филеа прецизно каже да посећује „Србију, Црну Гору, БиХ, Косово и Албанију“.

Ако је Косово Србија, зашто Филе обилази и Србију и Косово? Зашто не каже да посећује Унмик-Косово? Ако то прихватамо Филеу, зашто не и на Брду код Крања? Ако не прихватамо организаторима, онда не треба ни Филеу.

Трећа опција је поносити закључак који нас удаљава од Европе: не морамо ни да учествујемо. Зар то није пут самоизолације који би неодољиво подсећао на времена пре демократских промена – од којих се пре свега очекивало да нас извуку из надмене самодовољности?

Време пролази а Београд не зна како да изађе из обруча који се стеже. Српски државни врх и готово васцели свет овдашње политике одлучан је у намери да не призна независно Косово. То је она „црвена линија“ о којој све оштрије говори Тадић упозоравајући неке међународне посланике да су „с оне стране пристојности“ када Србији поручују шта треба да ради.

Проблем је што и друга страна упозорава. Интернет билтен „ЕУ обзервер“ цитира високог дипломату ЕУ који каже: „Уколико се Србији пружи прилика да одлучује под којим условима Косово може да учествује на међународним и регионалним форумима, то ће изазвати много проблема у ЕУ. То смо толерисали у прошлости, али сада је време да се окрене лист“.

Долазим до закључка да је скуп на Брду при Крању био први од низа тестова отпорности српског дипломатског материјала који предстоје.

Покушај да Србија буде доведена у позицију да она једина нешто одбија двоструко је опасан. Прво на спољном плану: грађани ЕУ закључиваће једино на већ сервираном податку о „српском бојкоту“ словеначког скупа. Потом и на унутрашњем плану: у делу јавности већ се ствара утисак да Тадићева политика одбијања подсећа на Милошевићево „мало морген“.

Тако долазимо до питања на које овдашња политичка елита по свему судећи нема одговор: како ћемо се понашати у будућности у сличним приликама? Игнорисати и бојкотовати, јер тако налажу уставна преамбула и унутрашња политика, или се интегрисати и сарађивати, како налаже декларисани приоритет садашње власти?

Пошто је успешно обавила посао у УН око захтева за мишљењем Међународног суда правде, Србија је пред новим озбиљним изазовом: како сачувати принципијелни став али не допустити да будемо истиснути и, још горе, да испадне да сами себе истискујемо.

Од свих захтева који се Србији постављају на њеном европском путу, већ се јасно назире да ће онај око решења косовског питања бити најтежи.

Коментари39
ed6e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Миловановић
Ево га и господин Јакшић да нам издеклемује ону америчку песмицу намењену србима и Србији: Коларићу панићу, плетемо се самићу! Сами себе уплићемо, сами себе заплићемо! Сами себе изолујемо, сами себи уводимо санкције, сами себе бомбардујемо! Или према речима Мадлен Олбрајт, креатора крвавих ратова и распада Југославије: «Увек сам се трудила да подигнем летвицу толико високо, да Милошевић не може да је прескочи»! Сада је на власти демократска гарнитура политичара са Тадићем на челу, али још увек постоји подизач летвице до висина које срби не могу да прескоче! Слушам неплаћене Тадићеве саветнике, који кажу да је требало да иде тамо, и да попут Николе Шпирића устане и напусти скуп када за говорницу изађе Хашим Тачи! Јесте, а шта ако словенци ставе Тадићу жваку на столици, па се залепи и не може на време да напусти салу??? Зар да због жваке признамо независност Косова и Метохије??? Људи, ово је ултиматум Србији, као онај аустроугарски пред почетак 1. светског рата!
Renata
Znate onaj vic? Sin kaže svojoj majci: Sedi da ozbiljno porazgovaramo. Šta ti je sine hoćes da ti napravim kahu? Ne majko, daj sedi da jednom ozbiljno porazgovaramo? Šta je sine da li te boli glava da ti napravim limunadu. Ma ne , ma Ne...Sin na kraju kaže majci da je rešio da se oženi. Majka sva od sreće skoro zapeva. Sin će dalje reći, da ipak treba da zna da će se vencati s muškim partnerom. Majka tu već pade u nesvest. Posle osvešćivanja skoro pomirena sa situacijom zapita ona sina - Je li ti sine (taj)makar Srbin?
janko jankovic
Rezolucija 1244 i UNMIK jos postoje, Generalna skupstina Un je zatrazila misljenje suda u Hagu. To je stav UN.EU ima jedinstven stav i odluku o EULKS-u.Nema o statusu Kosova i zato nema ni jedinstvenog priznanja Kosova od strane EU. Sa tog aspekta Tadic je potpuno u pravu sto je odbio prisustvo u Sloveniji. Za nas je problem regionalna saradnja i dobrosusdski odnosi, jer su sest zemalja regiona priznale Kosovo. U tom kontekstu moramo traziti resenje kroz funkcionalnu saradnju sa Kosovom. Ne samo zbog EU, vec pre svega zbog preostalih Srba, crkava, manastira, imovine.Tako bismo ostvarivali nase interese i zadobili poverenje. Nema nezvisnog Kosova dok ne postane clanica UN, a ne vidim kako EU moze postaviti uslov Srbiji o priznavanju kad sama o tome nema jednistven stav. Uspostavljanje funkcionalne saradnje omogucilo bi nam da drugacije razgovaramo sa zemljama regiona.Uspostavljanje takve saradnje je dugorocan proces zahteva strpljenje, vreme i uporno ljubazno odbijanje priznanja.
panonski mornar
Најпре стандарди - па статус, сећате се. Шта оно би са стандардима (једнострано проглашење)? Сада опет - регионална сарадња, па ЕУ. Изостане ли регионална сарадња, значи ли то да нам остаје једнострано приступање ЕУ? Принципијелно. То би 25 чланица морало подржати. Знамо ко су нам суседи и с ким нам је сарађивати, али КиМ је унутрашње питање Србије. Представља ли Филе ЕУ или само 25 држава? Хрватска би могла да нас подучи како применити Бљесак и Олују на КиМ (регионална сарадња). Словенија глуми значај на Балкану, а увек је тврдила да му не припада. Разбијањем Србије се не смањује њен значај – напротив, српско питање се заоштрава. Срби су ионако навише оштећени разбијањем СФРЈ по републичким границама. Нуде ли нам суседи нешто од свог приграбљеног дела у замену за КиМ? Не може се од Србије захтевати оно што није од других тражено. Привремена власт КиМ, најбоље да наступа под називом НАТО-КиМ. Србија мора да се пита да би се избегле веће грешке од почињених.
Radmilo Bojovic
Treba dosledno ostati pri sadasnjem stavu i to bez velike price i razglabanja! Ne treba dozvoliti da budemo navuceni nekim naoko bezazlenim zahtevom o takozvanoj regionalnom saradnji. Ne mislim da ce Evropa ostaviti rupu u svom tkivu koja se zove SRBIJA! Resenje mora biti "casno" i za Srbiju i za svet! Ne moze se pristati, ne znam ko bi na to pristao, da da mu se otme deo drazave!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља