среда, 24.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Скупо раздвајање врста осигурања

недеља, 21.03.2010. у 22:00
Кристоф Цетл (Фотодокументација „Политике”)

Добро је што је Србија, продужила, за сада до краја 2011. године, рок за примену прописа о разграничењу животног од неживотних врста осигурања, јер би инсистирање на доследном спровођењу закона, који налаже поделу старих осигуравајућих друштава на те две врсте осигурања имало веома негативан утицај на пословање те „индустрије”, каже за наш лист председник Управног одбора осигуравајућег друштва „Граве” у Београду Кристоф Цетл, залажући се за решења која нису у „сукобу” с директивама Европске уније.

Тржиште осигурања у Србији је, према оцени Цетла, још релативно неразвијено у поређењу с другим земљама. О томе сведочи чињеница да је учешће остварене премије осигурања у бруто домаћем производу свега 1,9 одсто. То значи, истовремено, да је српско тржиште добар потенцијал, али подела такозваних композитних друштава на она која се баве само животним од осталих врста неживотних осигурања, увећала ионако високе трошкова пословања. По процени Цетла чак и до 30 одсто.

А шта то значи за нашег обичног потрошача, купца полисе осигурања? Суштина раздвајања послова животног од неживотних осигурања је да волатилност неживотних осигурања не утиче на стабилност животног осигурања, како када је у питању вероватноћа настанка штете, тако и када су у питању трошкови и улагања, истиче Цетл. Обичан потрошач неће имати предност од тога да су друштва раздвојена, а да имају истог власника.

Усвајање законског решења, по коме се рок за обавезно разграничење животних и неживотних осигурања продужује до краја 2011. године, омогућиће бар да се организује јавна расправа након које би се могла донети решења која ће ускладити наше законе са прописима ЕУ и допринети развоју делатности осигурања која представља мотор сваке националне економије.

Први човек „Граве” осигурања у Србији високо уважава чињеницу да је Србија доношењем Закона о осигурању 2004. у највећој мери ускладила своје законодавство с правом ЕУ. Закон је прописао одређене рокове постојећим друштвима за осигурање за усаглашавање статуса и пословања, па и, између осталог, и разграничење животних и неживотних осигурања. Рокови су већ трећи пут продужени.

Цетл разуме, такође, и захтев Народне банке Србије, која се, као надзорни орган над обављањем делатности осигурања, залаже за поштовање законског решења, односно за дефинитивне промене статуса и пословања постојећих композитних друштава за осигурање којима ће се извршити разграничење животних и неживотних осигурања. Намера НБС је да онемогући коришћeње финансијских извора животног осигурања за „вађење” неживотних врста осигурања из економских проблема или да се на терет животног не води агресивна ценовна политика у неживотном осигурању.

Постојећа друштва за осигурање, преко свог удружења, сведочи Цетл, предложила су измене Закона о осигурању које би омогућиле старим друштвима, која су на дан ступања на снагу постојећег прописа била композитна, да то и остану по испуњењу одређених услова.

Шта то значи?

Директиве ЕУ, баш као и пропис Србије, налажу раздвајање животног од неживотних осигурања, али допуштају националним законодавствима да у одређеним сегментима имају нешто другачија решења. Баш онако како је то урађено у Аустрији, Словенији, Хрватској, Румунији и Италији. Закључак компаративне анализе, односно правног мишљења је да прописи ЕУ полазе од принципа раздвајања животног и неживотног осигурања, али остављају отворену могућност да већ постојећа композитна друштва наставе са истовременим обављањем обе групе послова осигурања уз испуњење одређених услова.

Којих?

Да рачуноводство и књиге појединачних група осигурања морају да буду вођене одвојено (раздвојени биланси). Да се посебно исказују капитал и минимални гарантни фондови за животна и за неживотна осигурања, одвојено обрачунавају техничке резерве и посебно исказује инвестициони портфолио. Пренос средстава из једне групе послова на другу само уз претходну сагласност надзорног органа и да се ради одвојено извештавање.

-----------------------------------------------------------

Интерес свих

За Цетла је, у овом часу, најважније да се због крутог држања слова прописа не направи већа штета од онога што би прописима ваљало предупредити. Србија је, не само по његовом мишљењу, тржиште у успону, када су му ефикасност и нижи трошкови много потребнији него доследно инсистирање на решењима ЕУ. У томе га, каже, уверавају и интереси највећих осигуравајућих, композитних осигуравајућих друштава („Дунав”, ДДОР „Нови Сад”, „Граве”, „Триглав”, „Делта – Ђенерали” и „Винерштедише”), које у Србији држе више од 70 одсто тржишта. Ваљда је и то довољан разлог да законодавац поведе рачуна о њиховим, али и интересима грађана Србије – да имају добро, али и јефтиније осигурање.

Слободан Костић


Коментари2
6618c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vasa
Interesantan je taj Cetl. Razdvajanje osiguranja nije dobro, kaze... A, zasto? Pa zato sto se njemu umanjuje profit ako se tako nesto uradi! Eh, svasta ovde ima za procitati!
Dušan
Smatram da je najopasnija i najgluplja politika države kada propiše neku obavezu građanima ,da sprovođenje prepusti privatnicima. To je najlakši izvor sigurne zarade za privatnike .Uz nikakav (minimalni) rizik se otvara 'rudnik zlata' .Ako je osiguranje obavezno ,kako to da nema ni jedne državne osiguravajuće kuće da čovek tu obavezu ispuni nego mora 'pod nož' privatniku? Nije samo u pitanju 'tržište' osiguranja nego i bankarstvo i razne vrste delatnosti za koje država traži obavezne 'pečate'.Ako je država dozvilila privatnu praksu zubarima ,ostavila je makar jednog državnog, kod kojeg ako ste dovoljno strpljivi možete popraviti zub.Tko bi trebalo da bude i sa veterinarima, laboratorijama koje izdaju obavezne sertifikate ,bankama ,osiguranjem (makar obaveznim), dimnjačarima, vatrogascima,kontrolorima aparata i uređaja za koje je kontrola zakonski obavezna (konkretno 1 sat njihovog rada vredi kao 50-100 sati rada radnika na tom istom aparatu !!).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља